Svet (budizam)
| Dio serije o |
| budizmu |
|---|
 |
Svet (sanskrit, pali: Loka) u budizmu predstavlja područje nepostojanosti.
Buda je svetom nazivao sveukupnost čula i njihovih predmeta.
Budino učenje[uredi | uredi izvor]
Pojam sveta[uredi | uredi izvor]
Buda je eksplicitno definisao svet kao ništa:
Ovaj svet je ništa po sebi i za sebe.[1]
— Buda
U drugoj besedi, kada ga monah Samidi pita "Šta je značenje sveta?", on odgovara:
To se raspada, to nestaje, zato se to naziva svetom.[2]
— Buda
U nastavaku besede Buda pojašnjava šta nestaje, pa kaže: oko nestaje, viđeno nestaje, svest o viđenom nestaje, osećaji koji iz toga nastanu nestaju. Isto je i sam uhom, nosom, jezikom, telom, umom. Zato se to naziva svetom. (S.N. 35.82.9). On je svojim učenicima davao savet da posmatraju svet "kao penu, kao privid", jer onoga ko ga tako posmatra, "ne vidi vladar smrti".[3]
Iako se nije bavio tom temom, Buda je davao uzgredna geografska zapažanja. Rekao je da je Zemlja jedno od bezbrojnih tela u svemiru, nastalo i oblikovano silama prirode (D.III,84). Zemlju je označavao kao ćakkavāḷa, što znači "krug" ili "sfera".[4] Govorio je da se ona održava na vodi, vodi na vazduhu, a vazduh na prostoru (D.II,107). Takođe je rekao da postoje četiri velika kontinenta, jer nije delio Evropu i Aziju (A.I,227; D.II,173).[4]
Nemisliva pitanja[uredi | uredi izvor]
Buda je nastanak sveta svrstavao među nemisliva pitanja, o kojima ne treba misliti, jer odvlače od prakse, otežavaju postizanje oslobođenja, pa čak mogu doneti ludilo onome ko se uporno njima bavi:
Nastanak ovoga sveta jeste jedna nedokučiva stvar oko koje ne treba lupati glavu, jer će ona doneti ludilo i nevolju svakome ko je njom zaokupljen.[5]
— Buda
Međutim, teoretisanje o svetu smatrao je štetnim, jer odvlači pažnju sa stvari koje su zaista važne:
Zato ne lupajte glavu oko toga je li svet večan ili privremen, ograničen ili beskonačan… Takvo mozganje je besmisleno, ono nema nikakve veze sa istinski čistim ponašanjem, ono ne vodi do hlađenja, odvezivanja, stišavanja, mira, do potpunog razumevanja, do probuđenja, do nirvane.[6]
— Buda
Nastanak sveta[uredi | uredi izvor]
Prema Budinom učenju, šest čula su polje na kojem nastaje i prestaje čitav svet. Otuda, na pitanje koje je oduvek mučilo filozofe: kako je nastao ovaj svet, Buda odgovara:
Na osnovu oka i slike nastaje svest o viđenom. Kad se ovo troje nađe na okupu, nastaje kontakt. Iz kontakta kao nužnog uslova sledi osećaj. Iz osećaja kao nužnog uslova sledi žeđ. Iz žeđi kao nužnog uslova sledi gorivo. Iz goriva kao nužnog uslova sledi bivanje. Iz bivanja kao nužnog uslova sledi rođenje. Iz rođenja kao nužnog uslova slede starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nastaje ovaj svet.[7]
— Buda
U nastavku, Buda istu formulu ponavlja i za ostala čula.
Kraj sveta[uredi | uredi izvor]
.jpeg)
Međutim, Buda je tvrdio da se neće osloboditi patnje onaj ko ne dosegne kraj sveta, što se ne postiže putovanjem, već umirenjem:
Ja, prijatelju, tvrdim da nije moguće okončati patnju, a da se ne stigne na kraj sveta. Ali ukazujem da su upravo u ovom telu, čiji je rast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržani svet, nastanak sveta, kraj sveta i put koji vodi kraju sveta. Putujući se neće nikad stići do kraja sveta; ali dok se ne stigne na kraj sveta, nema kraja patnji. Zato mudrac oskudnošću života okončava svet; mirujući spoznaje kraj sveta i smiruje želju za svetom.[9]
— Buda
Konačno, Buda opisuje prestanak sveta kao prestanak žeđi, u okviru formule uslovljenog nastanka:
A kako prestaje ovaj svet? Na osnovu oka i slike nastaje svest o viđenom. Kad se ovo troje nađe na okupu, nastaje kontakt. Iz kontakta kao nužnog uslova nastaje osećaj. Iz osećaja kao nužnog uslova nastaje žeđ. Ali potpunim iskorenjivanjem i prestankom upravo te žeđ prestaje i gorivo. Prestankom goriva prestaje i bivanje. Prestankom bivanja prestaje i rođenje. Prestankom rođenja prestaju starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nestaje čitavo to klupko nespokojstva i patnje. Tako prestaje ovaj svet.[10]
Tumačenja[uredi | uredi izvor]
Po budizmu, sve pojave u svemiru, tačnije u svetu pojedinog svesnog bića, manifestacije su njegovog uma.[11] Sve stvari u svetu manifestacije su uma, te su iluzorne i prolazne, ali pojedinac u neznanju žudi za njima i grčevito ih se drži, što je osnovni uzrok patnje. Izlaz počiva u zamenjivanju neznanja probuđenjem.[11]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije. Beograd: NOLIT.
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Ništa”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2009. g. Pristupljeno 22. 08. 2015.
- ^ „The Buddhist Concept of World”. Arhivirano iz originala 09. 09. 2015. g. Pristupljeno 22. 08. 2015.
- ^ „Put ispravnosti”. Arhivirano iz originala 18. 07. 2011. g. Pristupljeno 22. 08. 2015.
- ^ a b Budizam od A do Ž
- ^ „O nedokučivim stvarima”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2009. g. Pristupljeno 22. 08. 2015.
- ^ M.I,431
- ^ Loka suta (SN 12:44)
- ^ „Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 31. 03. 2010. g. Pristupljeno 22. 08. 2015.
- ^ Čedomil Veljačić, Problem ništavila u budističkoj filozofiji
- ^ Kovačević 2014, str. 272.
- ^ a b Ju-Lan 1977, str. 271–285.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- (jezik: engleski) Loka Sutta: The World
