Нирвана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серијала чланака
Будизам

Lotus-buddha.svg

Оснивање

Сидарта Гаутама · Сангха
Четири племените истине

Историја

Хронологија · Сабори

Појмови

Дарма · Самсара · Карма
Условно настајање
Пет скупина · Шуњата
Реинкарнација · Нирвана

Вежбе и достигнућа

Буда · Бодисатва · Архат
Парамита · Медитација

Школе

Тхеравада · Махајана
Вађрајана · Ране школе

Списи

Палијски канон · Махајана сутре
Тибетански канон

Dharma wheel.svg Категорија:Будизам

Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Нирвана (вишезначна одредница).

Нирвана (санскрит: निर्वाण nirvāṇa) или нибана (пали: निब्बान nibbāna) је појам који користе ђаинисти и будисти да опишу блажено стање коначног ослобођења од земаљских страсти и вечитог круга препорађања.[1]

Овај најузвишенији и крајњи циљ будизма западни проучаваоци често погрешно поистовећују са „гашењем“ живота, а не рђавих страсти.[2]

Етимологија[уреди]

Санскритска реч нирвана се састоји од корена ва(на) што значи »дувати« и префикса ни(р) што значи »ван, без, изван«.[3] Префикс нир испред именице често указује на недостатак или одсуство онога што реч означава. Обично се преводи као »угаснуће, утрнуће«.[1]

Пали реч нибана се везује за глагол нибати ("хладити дувањем") и преводи се као угаснуће, попут гашења свеће дувањем.[2] Овај термин значи гашење ватре, хлађење и смирај. „Хлађење“ се овде односи на стање „охлађености“ од „грознице“ жудње, мржње и незнања, три главна зла у будизму. У овом смислу највероватније коришћен у свакодневном говору древне Индије за исказивање осећања здравља, односно одсуства грознице.[2]

Нирвана у будизму[уреди]

Будино учење[уреди]

Готама Буда је говорио: „Нирвана је највећа срећа“ (Дхп. 204)[4]

Учење Гаутаме Буде о нирвани, изложено у четири племените истине, је практично и искуствено. Оно је дијагноза људских недаћа и преписивање лека, а нирвана је непосредан, једноставан и коначан крај проблема обичног човека.[1] Буда увиђа да људску дукху (тугу, патњу, страдање) проузрокује танха (жеља, жеђ, жудња), а да насупрот дукхе стоји нирвана, која је сукха (блаженство, највећа срећа). У вези са нирваном Буда каже:

Cquote2.png
О просјаци, постоји нерођено, неодрасло и неусловљено. Кад не би било нерођеног, неодраслог и неусловљеног, тада не би било излаза за рођено, одрасло и условљено. Пошто постоји нерођено, неодрасло и неусловљено, постоји и излаз за рођено, одрасло и условљено.[5]
Cquote1.png

Постизање нирване претпоставља гашење жеље као покретне снаге делања (карма) и стога, престанак дукхе. Она се достиже упражњавањем правила племенитог осмоструког пута који подразумева: исправне назоре, исправне намере, исправан говор, исправно делање, исправно живљење, исправан напор, исправну пажњу и исправну сабраност. Буда описује нирвану као стање „ни бића, ни небића, ни бића-и-небића, ни ни-бића-ни-не-бића“.[6]

Будистичке школе[уреди]

Два века након Будине смрти, првобитна јединствена будистичка заједница (сангха) је подељена, када су се будући махајанисти (тада махасангхика - »велика заједница«) одвојили од стхавира (»старих«). Временом су у новонасталим школама настала различита тумачења нирване. Пудгалаваде су тврдиле да у нирвани и даље траје неодредива »особа« (пудгала) која није ни истоветна са скандхама нити је потпуно различита од њих. Стхавире су их сматрале јеретицима јер се, по њиховом мишљењу, идеја о пудгали није слагала с доктрином о анати. Школе сарвастивада и ваибхасика су вршиле анализу дхарми (елемената бивања), закључивши да је нирвана неусловљена дхарма, стварност по себи, а посебне дхарме су њена испољавања. Стога, само је нирвана реална, а не они који су је досегли. Саунтрантика школа сматра да су дхарме које се могу именовати бар номинално реалне, а нирвана је њихово утрнуће, одсуство или «касније небивање«.[1]

Тхеравадини тврде да је нирвана позитивна, наглашавајући њену узвишеност као религијски циљ стремљења арханта. Нибана је описана у списима на палију као спокојна, чиста и бесмртна. Махајанисти су сматрали да су циљеви арханта ограничени и себични, јер не помаже човечанству које пати. Они су увели идеал бодхисатве, мудраца који достиже нирвану, али се због добробити других поново враћа у самсару. Тако бодхисатва живи дубоку једнакост самсаре и нирване. Махајанска једначина по којој «самсара јесте нирвана« и доктрина о бодисатви значајно су допринеле сложености замисли о нирвани. Нагарђуна и мадхјамика школа су изједначавали нирвану с празнином (шуњата), поричући основаност свих теоријских конструкција, тврдећи да је празнина крајња истина о самсари и нирвани. У школи јогачаре, у складу са схватањем да појавни свет зависи од стања свести, самсара се углавном сматрала илузорним аспектом нирване. За присталице јогачаре самсара је последица идеационих пројекција, празних по себи, које замагљују чистоту нирване попут облака, све док их не разагнају ветрови просветљења.[1]

Нирвана у ђаинизму[уреди]

Идеја нирване постоји и у ђаинизму, иако ту ово врховно стање не укључује негацију сопства (атмана), него га постиже индивидуална душа (ђива) потпуним прочишћењем од наслага карме.[6]

Нирвана у хиндуизму[уреди]

Хиндуисти се такође користе овим термином да би означили религиозно ослобођење (мокша).

У неким новијим преводима Бхагавад Гите (II, 72, В, 24—26), нирвана је преведена термином слобода.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ Нирвана, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004. ISBN 86-19-02360-8
  2. ^ а б в Nirvana, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  3. ^ Nirvana, Buddhist Philosophy, Приступљено 15. 4. 2013.
  4. ^ Osnovni budistički pojmovi, Приступљено 15. 4. 2013.
  5. ^ Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao, Приступљено 15. 4. 2013.
  6. ^ а б Nirvana, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Нирвана