Бодисатва

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серијала чланака
Будизам

Lotus-buddha.svg

Оснивање

Сидарта Гаутама · Сангха
Четири племените истине

Историја

Хронологија · Сабори

Појмови

Дарма · Самсара · Карма
Условно настајање
Пет скупина · Шуњата
Реинкарнација · Нирвана

Вежбе и достигнућа

Буда · Бодисатва · Архат
Парамита · Медитација

Школе

Тхеравада · Махајана
Вађрајана · Ране школе

Списи

Палијски канон · Махајана сутре
Тибетански канон

Dharma wheel.svg Категорија:Будизам

Бодхисатва (санскрит: बोधिसत्त्व bodhisattva) или бодхисата (пали: बोधिसत्त bodhisatta) значи пробуђено (бодхи) биће (саттва). Појам у разним школама будизма има различита значења. У махајана будизму, овај термин означава пробуђеног појединца који се свесно уздржава од уласка у нирвану да би спасао друге.

Такође се користи и за особу која стреми бодхију (пробуђењу), односно за будућег буду. Њиме се често описује Сидарта Гаутама пре него што је постао Буда, почев од његових првих тежњи ка будинству па све до потпуног пробуђења. Будисти југоисточне Азије су такође имали обичај да сматрају своје краљеве бодхисатама[1].

Бодхисатва у теравада будизаму[уреди]

Према Пали канону, бодхисатва је, пре него што се родио на земљи у свом последњем постојању као Буда, обитавао у подручју блаженства, рају Тусита, где је живео чак шест милиона година. Сматра се да је његово постојање у виду Бодхисате отпочело када је званично донео одлуку да постане Буда, за добробит свих бића.

Бодхисатва у махајана будизаму[уреди]

Идеал бодхисате се у великој мери учврстио у Махајани, где је заменио идеал араханта у смислу циља будистичког живота. Разлика коју су увели махајанисти састоји се у томе да бодхисата тежи просветљењу свих бића, без разликовања сопства од „не-сопства“, док је арахант тежио једино самопросветљењу.

Према Ланкаватара сутри, значајном делу школе јогачаре, бодхисату карактеришу девет тежњи[1]:

  • да се ослободи свих изопачених схватања постојања;
  • да се на ослободи окова устаљених схватања;
  • да продре у нереалност такозваног спољашњег света;
  • да досегне ниво на којем се самсара и нирвана схватају као два аспекта исте стварности;
  • да гаји саосећајност и вичност методама;
  • да дела без напора;
  • да негује контемплацију (самадхи) чијим посредством спознаје себе изнад свих облика постојања;
  • да поседује савршену мудрост (прађна) и,
  • да манифестује Будино тело.

Када све ово постигне, бодхисата постаје Буда. Ова стаза је, према махајани, отворена свима. Они који су достигли претпоследњи ступањ егзистенције у рају Тусита, сматрају се рајским бићима, које обични смртници могу да призову у помоћ, с уверењем да их саосећајни бодхисата неће изневерити. Тако се посматрају главне бодхисате, као што су Авалокитешвара, Манђусри и Маитреја.

Извори[уреди]

  1. ^ а б Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

Спољашње везе[уреди]