Simbioza

Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno sređivanje. Članak je označen ovim šablonom 00.00.0000. i nalazi se u kategoriji Biologija. Pogledajte kako se menja stranica ili stranicu za razgovor za pomoć. Uklonite ovu poruku kada završite.

Simbioza predstavlja najkompleksniji odnos izmeću živih bića i podrazumeva njihovo međusobno dejstvo kada dve vrste žive u bliskoj zajednici dug vremenski period. U simbiozi bar jedan učesnik ima koristi od ovog odnosa. Drugi član može:

• biti relativno bez ikakvog efekta – komensalizam
• da takođe ima koristi – mutualizam
• da bude povređen ili oštećen – parazitizam

Nekada se pojam simbioza povezivao samo za pojam mutualizam što nije ispravno. Jednom uspostavljeni simbiotski odnosi mogu da se menjaju kroz sva tri navedena tipa odnosa, tokom dugog vremenskog perioda ili u zavisnosti od okolnosti. Simbiotski odnosi i njihovo uspostavljanje predstavlja bitan faktor u evoluciji populacija vrsta.

Osnovni simbiotski odnosi

Različiti oblici simbioze u užem smislu su definisani prema tome da li oba člana simbioze imaju korist (mutualizam ), jedan ima korist a drugi je bez ikakvog efekta (komensalizam ) i jedan ima korist a drugi trpi samo štetu (parazitizam). Dakle, simbioza obuhvata tri najintimnije kategorije: mutualizam, komensalizam i parazitizam [4]

Komensalizam

Komensalizam je primitivan oblik odnosa gde je korist na strani prvog organizma dok drugi nema ni štete ni koristi, odnosno za njega je odnos neutralan [1,2]. Komensalizam se ispoljava u veoma raznovrsnim oblicima. Mnoge vrste insekata žive u jazbinama i dupljama za stanovanje drugih životinja (koleopteri u jazbinama krtice i insekti u gnezdima mrava). Oni tu nalaze povoljno mesto za život a uzimaju i deo hrane od domaćina (Sl. 1.).

Slika 1. – Aleochora spadicea, insket koji živi u jazbinama krice

U nekim slučajevima organizmi se pričvrste za druge organizme ili ih prate na njihovim putovanjima od kojih dobijaju zaštitu i deo hrane. Takva je mala morska ribica Remora remora koja na glavi ima neku vrstu pijavke. Pomoću nje se pričvršćuje za krupne selahije koje je nose na velike daljine. Druga vrsta ribe Naucrates ductor nema organe za pričvršćivanje [1]. Ona neumorno prati domaćine – ajkule. Verovatno je da od njih dobija zaštitu i deo hrane (Sl. 2.).

Remora remora

Intimniji odnos komensalizma je kada jedan partner živi stalno ili privremeno u unutrašnjim dupljama drugog. On naravno na njega ne vrši nikakvo nepovoljno dejstvo. To je slučaj sa kratkorepim morskim rakom koji živi u plaštanoj duplji krupnih puževa (Sl. 3.)

Rak Pinnotheres sp. živi u plaštanoj duplji krupnih školjki

U komensalizam se u užem smislu podrazumevaju i slučajevi kada komensal koristi ostatke hrane partnera i time predstavlja kao neku vrstu gosta za njegovom trpezom. Takav je slučaj sa nekim morskim račićima koji žive u ždrelnoj duplji ascidija i uzimaju deo hrane od njih, ili račićima i ribama koji žive u plaštanim dupljama velikih školjki i puževa [2]. Tu su i protoze flagelati koji žive u crevu sisara i hrane se njihovim crevnim bakterijama [5]. U evolutivnom smislu komensalizam s jedne strane vodi ka mutualizmu a s druge ka parazitizmu [6].

Mutualizam

Mutualizam je recipročan i obligatoran odnos između jedinki dve vrste. Dejstvo mu je uvek pozitivno za oba partnera. Često se sa pojmom simbioze povezuje samo mutualizam što nije tačno [4]. Klasičan mutualistički odnos je odnos raka pustinjaka i aktinije (Sl. 4.).

Rak pustinjak (Eupagurus prideauxi) i aktinija (Adamsia palliata)

Rak samac živi u napuštenoj ljušturi puža. Aktinija stupa sa rakom pustinjakom u odnos tako što se pričvršćuje za njegovu ljušturu. Rak ima korist od aktinije jer mu ona služi kao zaštita od neprijatelja, a aktinija ima korist zato što lakše dolazi do hrane kada rak samac proždire plen. Još intimniji oblik međusobnog odnosa dve životinje ostvaruje se u mutualističkim simbiotskim odnosima u slučajevima kada jedan od partnera živi u unutrašnjosti drugog (Sl. 5.). Simbiotske jednoćelijske alge sa zelenim i mrkim pigmetom (Zoohlorella i Zooxantella) susreću se u telu kod većeg broja morskih i slatkovodnih životinja, sunđera, dupljara, pljosnatih crva i drugih. Domaćini obično koriste ugljene hidrate i kiseonik koji produkuju alge, dok alge koriste ugljendioksid i azotne materije koje luče domaćini [1,2].

Polipi korala žive u simbiozi sa jednoćelijskim mrkim algama

Jedan od najrasprostranjenijih oblika mutualizma kod biljaka je pojava mikorize (Sl. 6.). Ovde u odnos stupaju više biljke (naročito šumske ) i gljive. Micelijum gljive ili obavija korenove domaćina ili živi u tkivu njegovog korena.

Mikorizni odnos između gljive Amanita muscaria i beli bor Pinus alba

Poznati mutualistički odnosi postoje između mnogih viših biljaka i izvesnih bakterija i gljiva. Jedan od primera je mutualistički odnos između leguminoza i bakterija koje žive u korenima domaćina i fiksiraju azot iz atmosfere. Taj fiksirani azot koristi biljka – domaćin, a bakterije koriste ugljene – hidrate od biljke. Uloga ovih simbiontnih bakterija je značajna za poljoprivredne kulture [7]. Najintimniji oblik mutualizma između biljnih vrsta predstavlja grupa lišajeva (Sl. 7.) koji uvek predstavljaju simbiozu između algi i gljiva. U ovom odnosu simbioza se razvila do te mere da gljive i alge izgrađuju samostalan organizam koji se definiše kao zasebna taksonomska jedinica.

Zajednica lišaja na kori hrasta

U grupu mutualističkih odnosa spada i odnos između mrava i biljnih vaši (Sl. 8.). Biljne vaši su insekti mekog tela, gotovo su potpuno bez zaštite. Hrane se biljnim sokovima bogatim vodom i šećerima, ali siromašnim amino kiselinama. Zbog toga biljne vaši moraju da usvoje veliku količinu soka da bi obezbedili dovoljnu količinu proteina. Višak vode i šećera izbacuju iz tela kroz par kornikula, organa koji se nalaze na zadnjem delu tela insekata.

Mrav vrste Lasius flavus biljne vaši iz grupe Fordinae

Picture 8. – Ant Lasius flavus and aphids Fordinae Neke vrste mrava razvile su sposobnost da koriste u ishrani ovaj izlučeni, hranjivi sok. Oni pronalaze kolonije biljnih vaši i muzu ih, odnosno stimulišu lučenje viška sokova kroz kornikule. Za uzvrat oni biljne vaši aktivno štite od predatora i parazita. U nekim slučajevima čak i sele biljne vaši sa biljke na biljku[7]. Od krupnog ekološkog značaja je oprašivanje fanerogama posredstvom životinja. Tu na prvo mesto u obzir dolaze insekti. Među insektima na prvom mestu su grupe opnokrilaca, leptira, dvokrilaca i stenica (Sl. 9.). Većinu cvetnica oprašuju bumbari, pčele i muve, a postoji i uska specijalizacija gde su određene vrste oprašivača specijalizovane da oprašuju samo određene vrste biljaka. Insekti obavljaju veliki posao i većina biljaka se oprašuje pomoću njih, dok u tropskim krajevima to obavljaju i ptice (kolibri) i slepi miševi.

Insekti polinatori (Hymenoptera, Lepidoptera, Hemiptera)

Parazitizam

Parazitizam je oblik odnosa u kome parazit živi stalno ili privremeno na domaćinu ili u njegovij unutrašnjosti, ne ubijajući ga momentalno, ili ne ubijajući ga uopšte. Poznata je Eltonova izreka: „ Predator živi na račun kapitala, a parazit na račun interesa“. U odnosima parazitizma životinja se hrani na račun druge životinje (svoga domaćina) koga ne ubija odmah ili ga uopšte ne ubija. Parazit može da živi stalno ili povremeno na telu domaćina ili u njegovoj unutrašnjosti [1]. Prema mestu gde žive u odnosu na domaćina razlikuju se ektoparaziti i endoparaziti (na njegovoj površini ili u njegovoj unutrašnjosti). Endoparaziti su najčešće parenhimatični i valjkasti crvi, a ektoparaziti se sreću najviše među zglavkarima (Sl. 10.) [2]

Endoparazit Fasciola hepatica –veliki metilj

Ektoparazit Ixodes ricinus – krpelj

Prilagođenosti parazita se ogledaju kako u morfološkim i fiziološkim odlikama (prodiranje i smeštaj u domaćinu) tako i u korišćenju domaćinovih sokova, tkiva ili njegove hrane. Endoparaziti žive u anaerobnoj sredini i čitav njihov metabolizam je prilagođen za takve uslove. Oni takođe žive u odsustvu svetlosti i to objašnjava njihovo odsustvo čula vida dok je jedna od značajnih morfoloških prilagođenosti potpuno odsustvo crevnog aparata. Takvi oblici žive normalno u crevu domaćina gde preko tela apsorbuju svareni crevni sadržaj [5]. Posebnu grupu parazita čine poluparaziti. Pluparazitske biljke od svog domaćina uzimaju samo mineralne materije i vodu, dok su u pogledu fotosinteze samostalne. Primeri su žuta i bela imela koje parazitiraju na granama listopadnog drveća i sitna imela na kleki. Značajna grupa kontaktnih soakcija su odnosi epifita (mahovina i lijana prema njihovim domaćinima) [7]. Epifitne biljke rastu na površini drugih biljaka, često u velikoj masi (Sl. 11.).

Bela imela Verbascum alba

Epifitske lijane u tropskim šumama

Prelazni oblik predstavlja periodični parazitizam gde određene životinjske vrste parazitiraju samo u određenom periodu života. Polno zreli stupanj valjkastog crva živi u crevu čoveka i izaziva anemiju kod domaćina, dok jaja i larve žive slobodnim životom. One zatim prodiru u čoveka preko pijaće vode ili aktivno probijajući kožu čoveka i tu postaju polno zrele [1]. Neki paraziti mogu imati svoje parazite. Ovaj oblik odnosa je hiperparazitizam (superparazitizam), a takvi paraziti su hiperparaziti. Primer je pseća buva u kojoj živi larva pseće pantljičare [7]. Parazitima je u određenom momentu i na određenom stupnju njihovog razvitka jako teško da pronađu pravog domaćina. Zbog toga su oni posebno prilagođeni u odnosu na njihovu plodnost i na tok njihovog životnog ciklusa. Bespolna faza razvića prouzrokovača malarije odigrava se u krvi čoveka dok se polna faza odigrava u crevu komarca malaričara koji se hrani čovekovom krvlju (Sl. 12.). Time je omogućena uloga komarca kao prenosioca malarije. Takođe, mnogi paraziti su specifični za domaćina u kome žive, što je jedna od njihovih prilagođenosti [1,2,4]

Evolucija simbiotskih odnosa

Na osnovu istraživanja nekih autora [8] pokazalo se da je verovatno da odnosi koji započinju kao parazitski mogu tokom vremena da evoluiraju u mutualistički odnos. To se događa tako što dva organizma evoliraju u pravcu smanjenja šteta za domaćina, jer ni jedan parazit ne teži da ubije domaćina brzo pošto na taj način smanjuje mogućnost sopstvenog preživljavanja. Postoje i primeri gde mutualistički odnosi izgleda evoluiraju u komensalističke ili čak i parazitske. Neke parazitske gljive izgleda da su evoluirale od predaka koji su živeli u mutualističkom odnosu u zajednici sličnoj lišajevima. Neke bakterije koje žive u našem digestivnom traktu obezbeđuju nam vitamin K, pa su dakle evoluirale od komensala u mutaliste. Priroda simbioskih odnosa može takođe da se menja u zavisnosti od okolonosti. Neke gljive, bakterije ili praživotinje koje bez posledica po zdravlje žive u ljudskom organizmu mogu da izazovu oportunističku infekciju – postaju paraziti kod ljudi sa oslabljenim imunitetom. Pad imuniteta kod ljudi posledica je drugih patoloških stanja kao što je na primer SIDA[9].

Spoljašnje veze

• BioNet škola

Interspecijske ekološke interakcije

Amensalizam | Antagonizam (predatorstvo, herbivorija, parazitizam, parazitoidizam) | Komensalizam | Kompeticija
Mutualizam | Neutralizam | Simbioza | Sinekrozis

Ovaj nezavršeni članak Simbioza vezan je za biologiju. Koristeći pravila Vikipedije, možete ga proširiti.

Literatura

1. S. Stanković, Ekologija životinja, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1978
2. N.R. Chapman, Animal Ecology, McGrax-Hill, New York, London, 1931
3. E.P. Odum, Funamentals od Ecology, W.B. Sunders, 3rd ed., Philadelphia, 1953
4. N.Đukić, S.Maletin, Poljoprivredna zoologija sa ekologijom II - Zooekologija, Univerzitet u Novom Sad, Novi Sad,1998
5. V.L. Hooper, L.Bry, P.G. Falk, J.I. Gordon, BioEssays 20 (1998) 336
6. A.E.Douglas, Heredity 81 (1998) 599
7. Neartica Ecology. http://www.nearctica.com/ecology/ecology.htm
8. K.W.Jeon, Intern. Rev. of Cytol. Supplement 14 (1983) 29
9. Kimball’s Biology Pages. http://users.rcn.com/jkimball.ma.ultranet/BiologyPages

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Simbioza