Sinan Sakić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sinan Sakić
Sinan Sakić
Lični podaci
Datum rođenja(1956-10-13)13. oktobar 1956.
Mesto rođenjaLoznica, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Datum smrti1. jun 2018.(2018-06-01) (61 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Zanimanjepevač
Porodica
SupružniciSabina Sakić (v. 1981)
Deca4; uključujući Alena
Muzički rad
Aktivni period1978—2018.
Žanrpop-folk
Izdavačke kućeDiskos
Grand produkcija
PGP RTB
Vujin Records
Renome
Gold audio video
Starcevic Production
Studio MMI
Siti rekords / Mascom Records
Vip Productions
Ostalo
Povezani članciJužni vetar

Sinan Sakić (Loznica, 13. oktobar 1956 — Beograd, 1. jun 2018) bio je jugoslovenski i srpski folk pevač.

Muzičku karijeru započeo je 1978. godine, a pored pevanja bio je i bubnjar do 1984. godine. Krajem sedamdesetih godina snimio je prve studijske pesme, a 1982. godine prvi album. Bio je član velike petorke Južnog vetra, a za života snimio je veliki broj albuma i pesama.

Preminuo je posle bolesti 1. juna 2018. godine u Beogradu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rodio se u Loznici 13. oktobra 1956. godine u muslimanskoj porodici. Njegova majka Đulka radila je u fabrici, a otac Rašid je bio član vojnog orkestra, kasnije Zagrebačke i Beogradske filharmonije. Još kao dete pokazao je interesovanje za muziku, a ostao uskraćen u želji da svira klavir, jer je njegov otac mislio da od toga neće imati koristi. Po zanimanju je bio elektrovarilac, a radio je i kao konobar.[1]

Sa osamnaest godina služio je vojsku u Puli, a nakon izlaska iz vojske se oženio. Sinan je u to vreme već bio kafanski pevač, a njegova tadašnja supruga Velida iz Janje bila je iz izuzetno imućne porodice.[1] Iz braka sa njom imao je dvoje dece — Rašida i Medu, koji je takođe pevač. Drugi brak sklopio je sa Sabinom, 29. juna 1981. godine, sa kojom je imao ćerku Đulkicu i sina Alena.[1][2][3] Sa njim su zajedno živeli i deca iz prvog braka Sabine, Ernest i Elvis.[4]

Više puta u medijima otvoreno je govorio o svojim porocima, a svoj mir pronašao je u Indiji, kod indijskog duhovnog vođe Sai Babe, koji je, kako je Sinan tvrdio, pomogao njemu i njegovoj porodici.[5]

Bosanskohercegovački novinar Vehid Gunić je 1981. godine objavio knjigu o svetski poznatim ličnostima — Bilješke univerzalnog neznalice, u kojoj je pisao i o Sakiću, njegovoj muzici i emociji u pesmama.[6]

Tokom svoje karijere osvojio je 23 Oskara popularnosti, 10 Melko nagrada, osam dijamantskih ploča, pet platinastih ploča, veliki broj zlatnih ploča i mnoge druge nagrade.[7][8]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Sakić je 27. aprila 2018. godine primljen u bolnicu, gde je ustanovljeno da mu je neophodna transplantacija jetre.[9] Umro je 1. juna, u 62. godini života, u svom domu na Dorćolu.[9]

Sahranjen je tri dana nakon smrti, na muslimanskom groblju u Loznici.[4][10]

Muzička karijera[uredi | uredi izvor]

Muzičku karijeru Sinan je započeo je kao bubnjar, kada je sa samo 13 godina počeo da nastupa kao član narodnjačkog benda, a kasnije zajedno i sa basistom Bratislavom Bracom Dinkićem. Iako je već uveliko imao karijeru pevača, bio je bubnjar sve do 1984. godine.

Početkom sedamdesetih godina, na zahtev publike, dok je bio bubnjar, otpevao je pesmu Mene nana poslala i ubrzo nakon toga počeo da se bavi pevanjem i postao jedan od najplaćenijih kafanskih pevača u Loznici i okolini ovog grada. Učio je pesme Tome Zdravkovića, Zdravka Čolića, Šabana Šaulića i mnogih drugih već popularnih pevača, a njegov talenat su uvideli Radoje Mitrović, Miodrag M. Ilić i mnogi drugi muzičari.[11]

Svoje prve pesme Sreli smo se mnogo kasno i Jedna tuga za dva druga snimio je 1978. godine, a sledeće godine još dve — Kulu gradim, vihor je obara i Mala Šemsa. U narednom periodu je snimio još nekoliko singlova koji su uglavnom bili popularni na lokalnom nivou; međutim, Sinan je uskoro počeo da privlači pažnju publike, naročito iz Srbije i Bosne i Hercegovine.[11] Godine 1981, po preporuci muzičkog kompozitora i aranžera, Jana Nosala, i ljudi iz diskografske kuće Diskos, Sinan je upoznao osnivača Južnog vetra i postao njihov član.[12] Prvi album, Još uvek te čekam, izdao je 1982. godine, sa Južnim vetrom. Nakon tri meseca od izdanja albuma, pesme Miko, druže moj i Na igranci sinoć postale su istaknuto slušane, puštane na radio-stanicama i sl.; ploča je prodata u tiražu od oko 100.000 primeraka, što je za jednog početnika bio veliki uspeh. Naredne, 1983. godine, u produkcijskoj kući Diskos, takođe sa grupom Južni vetar, Sinan je izdao album Što me pitaš kako živim.[11] Treći album, Pogledaj me, sa Južnim vetrom, izdao je 1984. godine u PGP RTB; album je prodat u tiražu od oko 700.000 primeraka.

Na jugoslovenskoj turneji Južnog vetra 1986. godine, zajedno sa Miletom Kitićem, Šemsom Suljaković, Draganom Mirković i Kemalom Malovčićem, nastupao je širom SFR Jugoslavije. Turneja je kulminirala velikim koncertom u Beogradu na Tašmajdanu, pred 18.000 ljudi.[11] Prvi beogradski solistički koncert održao je 1986. godine u Hali Pinki u Zemunu, pred 5.000 posetilaca, a isto toliko ih je bilo ispred hale. Koncert je organizovala privatna estradna revija Estrada.[13] Imao je turneju sa sarajevskom grupom Nervozni poštar širom BiH i Hrvatske. Pored koncerta na Tašmajdanu, koncertne rekorde postavio je i u dvorani Zetra u Sarajevu pred 15.000 posetilaca, kao i u Tuzli, gde je njegovom koncertu prisustvovalo oko 10.000 gledalaca. Nastupao je i van granica SFRJ, u Nemačkoj, Austriji i drugim državama.[14]

Sinan Sakić je do 1991. godine izdao deset albuma sa Južnim vetrom.[15] Iz tog perioda proizašli su mnogi hitovi: Ej od kad sam se rodio, Sudbina me na put šalje, Zaljubljen u tebe, Izađi na pet minuta, Reci sve želje itd. Sinan je prvi put napustio Južni vetar nakon albuma Delija momak iz 1991. godine. Tokom 1992. i 1993. godine izdao je dva albuma u produkciji Zorana Starčevića. Iz perioda saradnje sa Starčevićem, Sinan je snimio hitove: Ljubila me žena ta, Žena kose duge, Svirajte napraviću lom, Otvaram ti dušu i dr. Već 1994. godine, pevač se vratio u Južni vetar i izdao album U meni potraži spas,[13] sa kojeg se izdvojila pesma Pokloni poljubac prijatelju starom. U Južnom vetru zadržao se do 2001. godine kada je izdao svoj poslednji album za ovu produkciju. Iz perioda od 1994. do 2001. godine u Južnom vetru (sedam albuma) Sinan je snimio, između ostalih, još i hitove: Zoko, moja Zoko, Ja poklanjam zlatnu burmu, Ja nemam više kome da verujem, Kuda ideš srećo moja.

Nakon odlaska iz Južnog vetra, Sinan Sakić je 2002. godine izdao album Na eks za Gold produkciju. Sa tog albuma izdvojile su se najviše pesme Pijem na eks i Sunce moje. Nakon tri godine diskografske pauze, pevač je 2005. godine izdao album Emotivac u VIP produkciji (danas BN mjuzik). Sa tog albuma je najveći uspeh ostvarila pesma Lepa do bola, da bi nakon više od decenije od izlaska ovog albuma veliku popularnost doživela i pesma Da se opet rodim. Godine 2009. objavio je album To je život moj u VIP produkciji. Sa ovog albuma su se izdvojile pesme Minut, dva i Život da stane ne sme. Poslednja dva albuma bila su mu Šalu na stranu (2011) i Jedina (2014), a za potonji je snimio šest spotova.[16][17] Njegova pesma Hrabar i lud našla se u srpskom filmu Klip iz 2012. godine.[18]

U karijeri je snimio nekoliko duetskih pesama, od kojih se izdvaja numera Svi grešimo — koju je uradio sa Draganom Mirković. Pesmu Sabina posvetio je svojoj supruzi (venčali se 29. juna 1981. godine).[19]

Održao je nekoliko velikih koncerata na stadionu Tašmajdan u Beogradu, a ujedno i svoj poslednji — 3. juna 2017. godine.[20]

Za života je izdao 26 albuma i 12 kompilacija, te održao veliki broj koncerata i ostvario saradnju sa velikim brojem poznatih muzičara. Materijalno je pomagao domove za nezbrinutu decu u Srbiji i održao značajan broj humanitarnih koncerata.[7][21]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Albumi[uredi | uredi izvor]

  • Još uvek te čekam (1982; Diskos)
  • Što me pitaš kako živim (1983; Diskos)
  • Pogledaj me (1984; PGP RTB)
  • Reci sve želje (1985; PGP RTB)
  • Novi hitovi (1986; Diskos)
  • Svi grešimo (1987; Diskos)
  • Čaša po čaša (1988; Diskos)
  • Reci čašo (1989; Diskos)
  • Kad se vrate skitnice (1990; Diskos)
  • Na Balkanu (1991; Diskos)
  • Ljubila me žena ta/U mraku (1992; Diskos)
  • Korak od sna (1993; Diskos)
  • U meni potraži spas (1994; Juvekomerc)
  • Sinan Sakić (1995; Juvekomerc)
  • Uživo (?; Renome, JVP Vertirieb AG)
  • Zoko, moja Zoko (1996; Produkcija „Južni vetar”, Lazarević produkcija)
  • Dodirni me (1997; Produkcija „Južni vetar”, Lazarević produkcija)
  • Drž' se Mile, još si živ (1998; Juvekomerc)
  • Ne, ne daj da te ljubi (2000; Juvekomerc)
  • Sinan Sakić (2001; JVP Vertrieb AG, Best rekords)
  • Na eks (2002; Gold mjuzik)
  • Emotivac (2005; VIP produkcija)
  • To je život moj (2009; Vujin records, VIP produkcija)
  • Šalu na stranu (2011; Saivizia)
  • Jedina (2014; Grand produkcija, Boj mjuzik)

Singlovi i LP ploče[uredi | uredi izvor]

  • Sreli smo se mnogo kasno/Jedna tuga za dva druga (1978; Diskos)
  • Kulu gradim, vihor je obara/Mala Šemsa (1979; Diskos)
  • Ne tuguj druže stari/Suviše si lepa da bi moja bila (1980; Diskos)
  • Rastanak kraj reke/Ti imaš svoje društvo (1989; Diskos)

Kompilacije[uredi | uredi izvor]

  • Svirajte, napraviću lom / Ni po’ groša prebijena (1993; MIT Starčević)
  • Mala Šemsa (1995; Diskos)
  • Žena kose duge (1996; Lazarević produkcija, MIT Starčević)
  • Hitovi 1 (2000; Hi-Fi Centar, Diskos)
  • Hitovi 2 (2000; Hi-Fi Centar, Diskos)
  • Na Balkanu / Što me pitaš kako živim — sa Južnim vetrom (2000; Diskos)
  • Hitovi za sva vremena (2002; World Music Machine)
  • Sinan i Južni vetar (2005; Grand produkcija)
  • Ej od kad sam se rodio / Miko, druže moj — sa Južnim vetrom (2009; Diskos)
  • Uživo Skenderija (2001; Song Zelex)
  • The best of Sinan Sakić (?; JVP Vertrieb AG)
  • Uživo — sa Južnim vetrom (?; Juvekomerc)

Gostovanja na kompilacijama[uredi | uredi izvor]

  • Miko, druže moj, razni izvođači — Miletova pesmarica (1983; Diskos)
  • Nestao je osmeh sreće, Ljutim se na samog sebe i Reci sve želje — Južni vetar: Šemsa, Sinan, Vasilija, Duško i Milica (1986; PGP RTB)
  • Kada umre ljubav, razni izvođači — Svi za jednog, jedan za sve (1990; Jugoton)
  • Zamoliću srce, razni izvođači — Svi za jednog, jedan za sve 2 (1993; Bonami)
  • Žena kose duge i To je kazna, to je bol , razni izvođači — Svi za jednog, jedan za sve 3 (1994; Bonami)
  • Žena kose duge, razni izvođači — Najlepše dvojke (1994; MIT Starčević)
  • Ni po groša prebijena, razni izvođači — Svi za jednog, jedan za sve 4 (1995; Bonami)
  • Svi mi nismo iste sreće i Negde mi se sreća gubi, razni izvođači — Padobranac (1995; Juvekomerc)
  • Vetre prijatelju, razni izvođači — Svi za jednog, jedan za sve 6 (1997; Zam, Vujin trade line AG)
  • Zašto ode i Robinja, razni izvođači — Skroman momak (1998; Juvekomerc)
  • Ljutim se na samog sebe, razni izvođači — Novogodišnji mega folk miks 3 (1999; Folk master Paris)
  • Ti ne znaš kako je to, razni izvođači — Svi za jednog, jedan za sve 7 (1999; Zam, Zam plus)
  • Niti živim, niti mrem, razni izvođači — Niti živim, niti mrem (2000; Juvekomerc)
  • Sabina, razni izvođači — Imena naše mladosti (2001; Traped pictures, PGP RTS, Junkom goration)
  • Žena duge kose i Korak od sna, razni izvođači — Zoran Starčević — Hitovi za sva vremena (2002; Grand produkcija)
  • Jedna tuga za dva druga i Sreli smo se kasno, razni izvođači — Mega zvezde, mega hitovi (2002; Tioli)
  • Sve je postalo pepeo i dim, razni izvođači — Kafanske balade 1 (2003; Hi-Fi Centar)
  • Ružo, ružice, razni izvođači — Letnja folk žurka (2003; Gold mjuzik)
  • Sreli smo se mnogo kasno i Jedna tuga za dva druga, razni izvođači — Hit do hita (2006; 3in1)
  • Nije moje srce ludo, Dragana Mirković — Najlepše pesme (2006; Juvekomerc)
  • Sumorno jutro, razni izvođači — VIP Live 1 (2007; VIP produkcija)
  • Večiti momak, Ružo ružice i pesma A mene nema više, razni izvođači — Orijent ekspres (2007; Gold mjuzik)
  • Dve litre vina, Dragan Kojić Keba — The best of (2007; Grand produkcija)
  • Kruna, razni izvođači — Super hitovi 2010/2011 (2010; Siti rekords)
  • Jači nego ikad, razni izvođači — Najlepši dueti (2012; Ekstra mjuzik)
  • Idi bog neka te vidi, razni izvođači — Zimska kolekcija Grand hitova (2014; Grand produkcija)
  • Opet bih do dna, razni izvođači — Grandomanija 1 (2015; Grand produkcija)
  • Ja sam tebe izabrao, Sabina, Reci čašo, Sudbina me na put šalje, Nije moje srce ludo (?)
  • Miko, druže moj, razni izvođači — Hit godine (Produkcija „Južni vetar”)

Gostovanja na albumima[uredi | uredi izvor]

Festivali[uredi | uredi izvor]

  • 1984. Hit parada — Pogledaj me
  • 1985. Hit parada — Reci sve želje
  • 2010. Grand festival — Kruna (sa OK bendom)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Sinan Sakić Pevač (1956. — 2018)”. biografija.org. Pristupljeno 1. 6. 2018. 
  2. ^ „Sinan i Sabina Sakić setili se svog venčanja! (FOTO)”. Arhivirano iz originala 13. 4. 2015. g. 
  3. ^ „Tuga u Loznici zbog smrti Sinana Sakića”. novosti.rs. Pristupljeno 1. 6. 2018. 
  4. ^ a b „Odlazak čoveka velikog srca: Sahrana pevača Sinana Sakića u ponedeljak na muslimanskom groblju u Loznici”. Večernje novosti. Pristupljeno 3. 6. 2018. 
  5. ^ „Sinan Sakić: Naučio sam da idem ispravnim putem”. Arhivirano iz originala 19. 4. 2015. g. Pristupljeno 12. 4. 2015. 
  6. ^ „Sinan Sakić iskreno: Popio sam kišu rakije, ali ne žalim ni za čim!”. informer.rs. Pristupljeno 15. 5. 2017. 
  7. ^ a b „Konačno radimo Taš”. eventim.rs. Arhivirano iz originala 15. 8. 2017. g. 
  8. ^ „Sinan Sakić, estradni fenomen — Beograd, Stadion Tašmajdan, 29. avgust 2008.”. plastelin.com. Arhivirano iz originala 23. 2. 2018. g. 
  9. ^ a b „Preminuo Sinan Sakić”. novosti.rs. Pristupljeno 1. 6. 2018. 
  10. ^ „ISPRAĆAJ LEGENDE: Sahranjen Sinan Sakić”. Večernje novosti. Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  11. ^ a b v g „Sinan Sakić”. poznati.info. Arhivirano iz originala 22. 7. 2017. g. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  12. ^ Rasmussen, Ljerka V. Composed Folk Music of Yugoslavia (2002). Newly. Psychology Press. str. 140. ISBN 978-0-415-93966-9. 
  13. ^ a b „Sinan Sakić & Južni Vetar ‎– U Meni Potraži Spas”. Discogs. 
  14. ^ „Sinan Sakić, biografija”. pravasrpkinja.skyrock.com. Arhivirano iz originala 10. 04. 2021. g. 
  15. ^ „Južni vetar — Sinan Sakić Pevač”. juznivetar.net. Arhivirano iz originala 28. 11. 2021. g. 
  16. ^ „Discography Sinan Sakić”. Discogs. 
  17. ^ „Sinan Sakić objavio šest novih spotova”. folkoteka.org. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 26. 11. 2014. 
  18. ^ „Klip (2012) Soundtracks”. IMDb. 
  19. ^ „36 GODINA LJUBAVI: Ovo je žena Sinana Sakića kojoj je posvetio najlepše pesme”
  20. ^ „„Bog na nebu, Sinan na Tašu!””. Arhivirano iz originala 05. 08. 2018. g. Pristupljeno 01. 06. 2018. 
  21. ^ „Preminuo folk pevač Sinan Sakić”. krstarica.com. Pristupljeno 1. 5. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Синан_Сакић&oldid=27686066”