Siniša Ocokoljić Pazarac
| Siniša D. Ocokoljić | |
|---|---|
 Potpukovnik Siniša Ocokoljić Pazarac | |
| Lični podaci | |
| Nadimak | Pazarac, Ilijev, Il-Il, Milenko, Ev-Ev |
| Datum rođenja | 22. maj 1908. |
| Mesto rođenja | Lisa, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | oktobar 1954. (46 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, FNRJ |
| Obrazovanje | Niža škola Vojne akademije u Beogradu, Viša škola Vojne akademije u Beogradu |
| Vojna karijera | |
| Vojska |  Jugoslovenska vojska Jugoslovenska vojska u otadžbini |
| Čin | pukovnik |
| Jedinica | Mlavski korpus - Gorski štab 69 |
| Učešće u ratovima | Drugi svetski rat |
Siniša D. Ocokoljić Pazarac (Lisa, 22. maj 1908 — Beograd, oktobar 1954) bio je kapetan prve klase Jugoslovenske vojske i komandant Mlavskog korpusa Jugoslovenske vojske u Otadžbini sa činom potpukovnika.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Rođen je 22. maja 1908. godine u ivanjičkom selu Lisa. Pohađao je LVX klasu Niže škole Vojne akademije u Beogradu od 1927. do 1930. godine, a zatim je upisao i završio Višu školu Vojne akademije.
Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]
Od početka rata 1941. godine, Ocokoljić je organizovao ustanak u istočnoj Srbiji. Bio je komandant Mlavskog korpusa - Gorskog štaba 69.
Bio je zagovornik beskompromisne i bespoštedne borbe protiv partizana, zbog čega je došao u sukob sa svojim nadređenim - komandantom Mlavsko-smederevske grupe korpusa generalštabnim potpukovnikom Milošem Radojlovićem. Leta 1944. godine, Ocokoljić je sa grupom vojnika opkolio kuću potpukovnika Radojlovića, u nameri da mu pokaže da ga ne smatra za nadređenog.[1]
Zajedno sa generalom Miodragom Damjanovićem i potpukovnikom Ljubomirom Jovanovićem Patkom, stiže 26. marta 1945. godine u Postojnu. Iz Slovenije je kasnije prešao u Italiju.
Emigracija[uredi | uredi izvor]
Paralelno sa pokušajem ustaških grupa da se vrate u zemlju 1947. i 1948. godine, Ocokoljić je u Trstu organizovao tročlanu grupu: Milana Pribanića, Božidara Ničića i Dušana Tošića. Oni su uhapšeni i osuđeni.
Kada je saznao da se major Aleksandar Milošević, Zapadno-moravske grupe korpusa JVuO, iselio u Kanadu 1949. godine, Ocokoljić mu je pisao da ostaje u Italiji, odakle će nastaviti borbu. U gradu Komo je osnovao operativni štab sa pripremu i slanje diverzantskih grupa u Jugoslaviju.[2] Zatim je otišao u Austriju i Švajcarsku, kako bi zametnu trag i nastavio ilegalni rad.
Uspeo je da 1952. godine ilegalno dođe u Beograd, odakle se pismom javio majoru Miloševiću. Tu je počeo da okuplja svoje stare vojnike koji su ostali u zemlji. Jedan od njegovih vojnika kapetan Milutin Mile Milutinović je uhapšen od UDBE, nakon čega pristaje na saradnju i odvodi njene agente do Ocokoljića u Klagenfurtu. Međutim, u odsudnom trenutku Milutinović je saopštio Ocokoljiću da ih prate, te odlaze i prijavljuju stvar policiji.
Tokom 1953. godine, Ocokoljić je bio u prepisci sa vladikom Nikolajem Velimirovićem, koji se takođe nalazio u emigraciji.[3]
Ocokoljić je nestao oktobra 1954. godine. Po svoj prilici, pronašli su ga agenti UDBE negde u Austriji, zatim doveli u Beograd i likvidirali.
Kao odgovor na ubistvo Siniše Ocokoljića, osnovan je Srpski oslobodilački pokret Otadžbina (SOPO).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Dević, Nemanja (2015). Smederevski kraj u Drugom svetskom ratu. Beograd: Institut za savremenu istoriju. str. 275. ISBN 978-86-7403-200-8.
- ^ „Tajna služba kontroliše logore”. Večernje novosti. 16. 01. 2020.
- ^ „Dva pisma Siniše Ocokoljića Pazarca svetom vladiki Nikolaju”. 25. 08. 2018.