Surlaši

Surlaši Vremenski raspon: kasni paleocen - danas
Afrički slon
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Mirored:	Tethytheria
Red:	Proboscidea Illiger, 1811
grupe
†Moeritherium †Saloumia †Plesielephantiformes Elephantiformes

Surlaši (Proboscidea) su red krupnih kopnenih sisara. Ovaj red je dobio ime po svom najupadljivijijem svojstvu, surli (lat. proboscis).

Morfološke karakteristike

Surlaši se ne razlikuju od drugih kopnenih sisara samo svojom upadljivom osobinom surlom, nego i neobičnim zubima (kljove - sekutići) i najčešće ogromnim razmerima svog tela. Različite porodice surlaša su nekada bile vrlo rasprostranjene na Zemlji. Neke vrste su imale i do četiri kljove. Danas žive samo slonovi sa dve kljove u gornjoj vilici, i to na vrlo ograničenom životnom prostoru. Začeci surli su u početku bili jedva primetni, i verovatno su precima današnjih slonova koji su živeli u močvarama služili kao organi za disanje. Kasnije se surla razvila u vrlo istančan organ sa velikim brojem različitih mišića kojim se može dohvatiti lišće sa visokog drveća, ali takođe i spretno čupati busenje trave u stepama. Kljove su bile vrlo raznovrsne. Neke su bile ravne, neke svrdlaste, savijene prema gore ili prema dole, lopataste, smeštene u gornjoj ili u donjoj vilici ili u obe, neke su rasle u stranu a druge prema sredini ili tesno jedna uz drugu, vrlo različitih dužina (i do 4 metra) i debljina.

Za sistematizaciju pojedinih surlaša je manje važan oblik surle ili kljova. Istražuje se pre svega građa kutnjaka. Tokom razvoja, oni su se menjali i prilagođavali potrebama životinja. Grizna površina kutnjaka je tokom razvoja menjala oblik, pa je bila kvrgava kod mastodonta, da bi mamuti imali kutnjake lameliranog oblika, kao i današnji slonovi. Danas slonovi imaju po jedan kutnjak u svakoj polovini gornje i donje vilice, što znači da ih ima ukupno četiri. Žvakanjem najčešće prilično tvrde hrane, slonovi „troše“ kutnjake tako, da nakon određenog vremena više nisu dovoljno efikasni. Stoga se kutnjaci tokom života jednog slona menjaju šest puta, što znači da slon može istrošiti tokom života sedam „generacija“ kutnjaka. Ako ne strada ranije, kad potroši i sedmu generaciju kutnjaka, osuđen je na smrt od gladi. Mladunci nakon prve godine starosti gube prve kljove da bi ih zatim zamenile trajne kljove koje neprekidno rastu.

Sistematika i istorija surlaša

U periodu neogena, a posebno pleistocena došlo je do snažnog širenja velikog broja vrsta surlaša na sve kontinente osim Australije. Ovo širenje je bilo moguće samo uz pretpostavku da se to zbilo pre oko 27 miliona godina, kad su se pojavile kopnene veze između Afrike i Evroazije. Kako je broj potomaka u centru njihovog nastanka (severna Afrika) značajno narastao, a iz Evroazije su stigle druge grupe životinja, surlaši su bili potisnuti iz svojih prvobitnih staništa. Zbog vrlo jakog populacionog pritiska mnoge su životinje bile potisnute u druga područja. U tim su područjima vladali drugi životni uslovi, pa su se surlaši morali prilagoditi novoj okolini. I klimatska kolebanja su izazvala niz fizioloških i morfoloških promena ovih životinja.

Tako se razvilo 5 porodica (25 rodova) sa više od 150 (ukupno) različitih vrsta u redu surlaša. Među njima su bili i mastodonti i mamuti, još bliži srodnici današnjih slonova.

Period širenja prvih ljudi podudara se sa izumiranjem većine surlaša, ali i drugih velikih sisara, sve do početka holocena. Intenzivni lov na mamute vidljiv je iz brojnih pećinskih crteža. Sa druge strane, nalazi dobro očuvanih mamuta zatvorenih u ledeni omotač u Sibiru daju razloga da se uzme u obzir i mogućnost da je uzrok njihovog izumiranja bila klimatska katastrofa.

Danas postoje dve (prema novijim istraživanjima tri) vrste surlaša svrstanih u dva roda:

• afrički slonovi (Loxodonta africana i Loxodonta cyclotis)
• azijski slon (Elephas maximus).

Klasifikacija

Donji spisak sadrži sadašnju taksonomiju reda Proboscidea, prema podacima iz 2017.

• Proboscidea Illiger, 1811
  • †Eritherium Gheerbrant, 2009
  • †Moeritherium Andrews, 1901
  • †Plesielephantiformes Shoshani et al., 2001
    • †Numidotheriidae Shoshani & Tassy, 1992
      • †Phosphatherium Gheerbrant et al., 1996
      • †Arcanotherium Delmer, 2009
      • †Daouitherium Gheerbrant & Sudre, 2002
      • †Numidotherium Mahboubi et al., 1986
    • †Barytheriidae Andrews, 1906
      • †Omanitherium Seiffert et al., 2012
      • †Barytherium Andrews, 1901
    • †Deinotheriidae Bonaparte, 1841
      • †Chilgatherium Sanders et al., 2004
      • †Prodeinotherium Ehik, 1930
      • †Deinotherium Kaup, 1829
  • Elephantiformes Tassy, 1988
    • †Eritreum Shoshani et al., 2006
    • †Hemimastodon Pilgrim, 1912
    • †Palaeomastodon Andrews, 1901
    • †Phiomia Andrews & Beadnell, 1902
    • Elephantimorpha Tassy & Shoshani, 1997
      • †Mammutidae Hay, 1922
        • †Losodokodon Rasmussen & Gutierrez, 2009
        • †Eozygodon Tassy & Pickford, 1983
        • †Zygolophodon Vacek, 1877
        • †Sinomammut Mothé et al., 2016
        • †Mammut Blumenbach, 1799
      • Elephantida Tassy & Shoshani, 1997
        • †Choerolophodontidae Gaziry, 1976
          • †Afrochoerodon Pickford, 2001
          • †Choerolophodon Schlesinger, 1917
        • †Amebelodontidae Barbour, 1927
          • †Afromastodon Pickford, 2003
          • †Progomphotherium Pickford, 2003
          • †Eurybelodon Lambert, 2016
          • †Serbelodon Frick, 1933
          • †Archaeobelodon Tassy, 1984
          • †Protanancus Arambourg, 1945
          • †Amebelodon Barbour, 1927
          • †Konobelodon Lambert, 1990
          • †Torynobelodon Barbour, 1929
          • †Aphanobelodon Wang et al., 2016
          • †Platybelodon Borissiak, 1928
        • †Gomphotheriidae Hay, 1922
          • †Gomphotherium Burmeister, 1837
          • †Gnathabelodon Barbour & Sternberg, 1935
          • †Eubelodon Barbour, 1914
          • †Stegomastodon Pohlig, 1912
          • †Sinomastodon Tobien et al., 1986
          • †Notiomastodon Cabrera, 1929
          • †Rhynchotherium Falconer, 1868
          • †Cuvieronius Osborn, 1923
        • Elephantoidea Gray, 1821
          • †Anancidae Hay, 1922
            • †Anancus Aymard, 1855
            • †Morrillia Osborn, 1924
            • †Paratetralophodon Tassy, 1983
            • †Pediolophodon Lambert, 2007
            • †Tetralophodon Falconer, 1857
          • †Stegodontidae Osborn, 1918
            • †Stegolophodon Schlesinger, 1917
            • †Stegodon Falconer, 1857
          • Elephantidae Gray, 1821
            • †Stegotetrabelodontinae Aguirre, 1969
              • †Stegodibelodon Coppens, 1972
              • †Stegotetrabelodon Petrocchi, 1941
              • †Selenotherium Mackaye, Brunet & Tassy, 2005
            • Elephantinae Gray, 1821
              • †Primelephas Maglio, 1970
              • Loxodonta Anonymous, 1827
              • †Palaeoloxodon Matsumoto, 1924
              • †Mammuthus Brookes, 1828
              • Elephas Linnaeus, 1758

Evolucija

Vunasti mamut i američki mastodont

Najraniji poznati proboscid je Eritherium, a zatim Phosphatherium, mala životinja veličine lisice. Obe potiču iz kasnopaleocenskih naslaga Maroka.

Proboscidi su evoluirali u Africi, gde su se povećali u veličini i raznovrsnosti tokom eocena i ranog oligocena. Proboscidi su tokom vremena uveliko evoluirali kroz tri glavna oblika zračenja: zračenje primitivnih oblika lofodonta, zračenje gomfotera i stegodona i zračenje elefantida. Ovi oblici zračenja su ilustrovali karakteristike proboscida kao što su trup, velike uši i kljove, koji su vremenom evoluirali i konačno su se pojavili u modernom obliku. Opisano je nekoliko primitivnih porodica iz ovih epoha, uključujući Numidotheriidae, Moeritheriidae, i Barytheriidae, koji su se javili isključivo u Africi. Verovalo se da su Anthracobunidae sa Indijskog potkontinenta takođe porodica proboscida, ali su ih Šošani i Tasi isključili (2005) i nedavno su pripisani redu neparnoprstih kopitara. Kada je Afrika postala povezana sa Evropom i Azijom nakon smanjenja mora Tetis, proboscidi su migrirali u Evroaziju, a neke porodice su na kraju stigle do Amerike. Proboscidi koji se nalaze u Evroaziji kao i u Africi uključuju Deinotheriidae, koji su napredovali tokom miocena i ranog kvartara, Stegolophodon, rani rod sporne porodice Stegodontidae; veoma raznovrsne Gomphotheriidae i Amebelodontidae; i Mammutidae, ili mastodonti.

Većina proboscida je sada izumrla, uključujući sve vrste endemske u Americi, Evropi i severnoj Aziji. Mnoga od ovih izumiranja dogodila su se tokom ili ubrzo nakon poslednjeg glacijalnog perioda. Nedavno izumrle vrste uključuju gomfotere u Americi, američkog mastodonta iz porodice Mammutidae u Severnoj Americi, brojne stegodonte u Aziji, mamute širom severne hemisfere i nekoliko vrsta patuljastih slonova koji su obitavali na raznim ostrvima raštrkanim širom sveta.

Literatura

• Ronald M. Nowak (1999), Walker's Mammals of the World (na jeziku: engleski) (6th izd.), Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-5789-8, LCCN 98023686 
• Haynes, Gary (1993), Mammoths, Mastodonts, and Elephants: Biology, Behavior and the Fossil Record (na jeziku: engleski) (2nd izd.), Cambridge University Press, ISBN 9780521456913