Teorija informacije u psihologiji

Pojavom makropristupa dolazi do promene prilaska u ispitivanju fenomena. Jedan od psiholoških pravaca, geštalt psihologija, počinje umesto laboratorijskog i klasičnog psihofizičkog pristupa, da se bavi makropristupom u ispitivanju kognitivnih fenomena uvodeći fenomenološki postupak. To bi bila ideja da se pristupi istraživanju psiholoških fenomena u celini, ne razbijajući njihovu strukturu.

Pojava fenomenološkog metoda u geštalt psihologiji je prvi dosledan makropristup u ovoj nauci. Velika razlika je u shvatanju objekta, gde je kod geštaltista slika u celini nezavisna od prirode elemenata koji je grade.

Bit je jedinica količine informacije i odgovara jednom opredeljenju između dve jednako verovatne mogućnosti. Entropija je prosečna količina informacije koju emituje neki izvor.

Teorija Norberta Vinera

Norbert Viner, trideset godina kasnije, osniva kibernetiku i postavlja makropristup u osnovu te nauke. Osnovna namena kibernetike je bila pokušaj uspostavljanja veza, to jest integracije nauke kroz ono što im je zajedničko. Mnoge od kibernetičkih dispciplina imaju primenu u psihologiji. Viner je smatrao da se za savlađivanje kibernetike mora znati psihologija. Jedna od teorijskih kibernetičkih osnova koja ima direktnu primenu u psihologiji je teorija informacije.

Kibernetički pojmovi kao što je sistem, su deo kibernetičkog rečnika. Sistem je celina, sa određenim odnosima među njenim delovima. Postoje:

• determinisani sistemi, gde određeno dejstvo spoljne sredine ili promena unutar sistema uvek daje određen ishod.
• verovatni sistemi, oni u kojima se na dati događaj, promenu, gde postoje samo verovatni ishodi, ali ne i jedan nužan.

Kibernetički sistemi pripadaju sistemu verovatnoće, oni dozvoljavaju mogućnost više ishoda. Svaki sistem je samo deo ili podsistem nekog nadsistema, i u odnosu je sa svojom sredinom. Međudejstva sistema i sredine delimo na ulazna i izlazna. Crna kutija je šematizovana situacija odnosa sistema i sredine u kojoj se ne ulazi u procese unutar sistema već se posmatra samo odnos između ulaza i izalaza (davno pre pojave kibernetike to bi bio model S-R šeme ranog bihejviorizma).

Informacija je saopštenje o događaju u nekom sistemu. Među delovima, elementima, ili podsistemima nekog sistema postoje veze kojima oni omuniciraju. Signal je nosilac informacije, to je materijalni posrednik, na primer slovo azbuke. Kanal veze je sredina u kojoj se ostvaruje predaja signala. Kodovanje je pretvaranje saopštenja iz jedne forme u drugu, iz jednog sistema signala u drugi.

Teorija Šenona i Vivera

K. Šenon i V. Viver stvaraju teoriju informacije nezavisno od kibernetike, u njihovom delu ,,matematička teorija komunikacije". Matematičku osnovu merenja količine informacije dao je još i 1928. godine R. Hartli, međutim pravi tvorac teorije je svakako Šenon koji ju je prvi primenio u ispitivanju komunikacionih sistema.

Pokazalo se da je binarni sistem pogodan za primenu u merenju količine informacije. Kako on poseduje ,,1" i ,,0" , simbol 1 označava da se događaj odigrao, a 0 da se događaj nije odigrao. U ovakvom sistemu je količina informacije je proporcionalna broju alternativa. Na primer, nervi se ponašaju po zakonu ,,sve ili ništa", i ovakav način predstavljanja događaja odgovara prirodi.

Hartli dolazi na ideju da se logaritamskom formulom može meriti količina informacije:

$h=\log _{2}\mathbb {N}$

Osnovni oblik izbora je izbor između dve alternative jednake verovatnoće i predstavlja jedinicu količine informacije. Bit je količina informacije, i odgovara jednom opredeljenju između dve jednako verovatne mogućnosti. Bitna razlika u tretiranju informacije je da se ne pita "koja" informacija, već "koliko" informacije. Dakle, količina informacije jednaka je broju potrebnih binarnih opredeljenja, ili binarnom logaritmu broja mogućih događaja. Broj mogućnosti veličine događaja dakle povećava količinu informacije.

• Broj mogućih događaja označava se kao N
• Verovatnoća događaja označava se kao p
• Određeni događaj se označava kao Xi

Opšta formula glasi:

$N={1 \over \ p}$