Tesla (jedinica)

Iz projekta Википедија

Skoči na: navigacija, pretraga
Физикална јединица је, у почаст Николи Тесли, данас на новчаници за 100 динара.
Fizikalna jedinica je, u počast Nikoli Tesli, danas na novčanici za 100 dinara.

Tesla (simbol: T) je SI izvedena jedinica za magnetnu indukciju (gustinu magnetnog fluksa). Na Generalnoj konferenciji težina i mera u Parizu 1960. godine, jedinica je nazvana u čast Nikoli Tesli.

T = \frac{\mbox{V} \cdot \mbox{s} }{\mbox{m}^{2}} = \frac{\mbox{Wb}}{\mbox{m}^{2}}

Prema definiciji datoj u Međunarodnom elektrotehnikom rečniku (izraz 05-25-035) se do magnetske indukcije dolazi na osnovu sile F\, kojoj je izložen provodnik dužine l\,, kroz koji teče struja I\, u polju gustine magnetnog fluksa B\,. Ova definicija vodi izražavanju jedininice indukcije u Đorđijevom sistemu sa

T = \frac{\mbox{N}}{\mbox{A} \cdot \mbox{m} }

a moguće je predstaviti i isključivo sa osnovnim SI jedinicama kao

T = \frac{\mbox{kg}}{\mbox{s}^{2} \cdot \mbox{A} }

što se izuzetno retko koristi.

Oznaka jedinice (T), kao i kod svih drugih SI jedinica koje su nazvane po imenima poznatih naučnika piše se velikim slovom, dok se naziv piše malim početnim slovom (tesla), osim ako se ne nalazi na početku rečenice.


Sadržaj

[uredi] Istorija

Ideja za davanje naziva jedinici za magnetnu indukciju po Nikoli Tesli se javila kada je tehnički komitet br. 24 za električne i magnetne veličine i jedinice, telo međunarodne asocijacije stručnih udruženja, posle prvog posleratnog zasedanja 1950. godine u Parizu nacionalnim komitetima uputilo dopis da razmotre da li da se jedinici magnetne indukcije umesto "veber po kvadratnom metru" dodeli ime nekog naučnika. Profesori Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Pavle Miljanić i Aleksandar Damjanović podnose predlog da jedinica dobije ime Tesla. Komitet eksperata je 30. juna 1953. u Opatiji dala zaduženje profesoru Miljaniću da sastavi obrazloženje koje će biti upućeno nacionalnim komitetima. Na osnovu ovih odgovora je Tehnički komitet 24 u Filadelfiji 1. septembra 1954. godine predložio rezoluciju da Međunarodna Elektrotehnička Komisija preporučuje usvajanje naziva "tesla" za jedinicu gustine magnetnog fluksa u Đorđijevom sistemu. Akcioni komitet na zasedanju u Minhenu prosleđuje ovu preporuku Međunarodnom komitetu za tegove i mere.

Međunarodni komitet za tegove i mere na zasedanju koje je trajalo šest dana od 1. do 6. oktobra 1956. godine donosi predlog odluke o usvajanju nove jedinice mere Đorđijevog sistema 11. Generalnoj konferenciji za tegove i mere. Jedanaesta Generalna konferencija za tegove i mere je održana u Parizu od 11. do 20 oktobra 1960. godine. Prisustvovale su delegacije 34 države potpisnice Metarske konvencije. Po tradiciji je predsedavao Predsednik Akademije nauka Francuske Emil-Žorž Barijon. Prihvatanje nove jedinice mere je izvršeno glasanjem, posle burne rasprave, u kojoj je sa 18 glasova za, 1 protiv i 11 uzdržanih nova jedinica za magnetnu indukciju postao tesla. Na ovoj konferenciji je novi sistem mera dobio naziv SI, a jedinica mere za silu je postao njutn.[1]

Викицитати „Ovom odlukom se Nikola Tesla, Srbin iz Like i član Srpske akademije nauka, zasluženo priključio redu besmrtnika na polju nauke i tehnike, kao što su Njutn, Faradej, Kelvin, Amper, Volta, Herc, Henri, Vat i drugi.“
(prof. Vojin Popović)


[uredi] Primeri

  • u svemiru, magnetna indukcija je između 10-10 T i 10-8 T
  • u Zemljinom magnetnom polju na geografskoj širini od 50° je 5,8 · 10-5 T, a na ekvatoru (0° geografske širine) je 3,1 · 10-5 T
  • u magnetnom polju potkovičastog magneta je 0,001 T
  • u medicini, na magnetnoj rezonanciji iznosi do 3 T za standardne preglede i do 12 T za istraživanja
  • U spektrometrima za nuklearna magnetna rezonancija iznosi do 21 T
  • na sunčevim pegama je 10 T
  • najjače stalno magnetno polje postignuto je u laboratoriji (Florida državni univerzitet: Nacionalna laboratorija za velika magnetna polja [1] u Talahasiju) je 45 T [2]
  • najjači puls magnetnog polja dobijen nedestruktivnim metodama u laboratoriji (Koiči Kindo na Osaka Univerzitetu [3]) je 80 T
  • najjači puls magnetnog polja (koristeći eksplozivne metode) u laboratoriji (Sarov, Rusija) je 2800 T
  • na neutronskoj zvezdi je od 106 T do 108 T
  • na magnetaru je od 108 do 1011 T
  • najveća teoretska jačina polja za neutronsku zvezdu, i time za sve makroskopske pojave, je 1013 T
  • najveće polje submikrodimenzija 2·10-14 m, od 8·1014 T postignuto je u Relativističkom sudaraču teških jona u Brukhevenskoj nacionalnoj laboratoriji prilikom sudara dva atomska jezgra zlata
  • godine 2008. Veliki hadronski sudarač u CERN-u u okolini čestica koje se sudaraju postizaće polja od 2·1016 T [4]


Geofizika koristi ne-SI jedinicu koja se zove gama; 1 γ = 10 -9 T.

CGS jedinica je gaus = 10-4 T


[uredi] SI jedinice za elektricitet

SI jedinice za elektromagnetizam
ime simbol definicija veličina
amper (SI osnovna jedinica) A A jačina električne struje
kulon C A·s količina naelektrisanja
volt V J/C = kg·m2·s−3·A−1 potencijalna razlika, napon
om Ω V/A = kg·m2·s−3·A−2 otpor, impedansa
om metar Ω·m kg·m3·s−3·A−2 specifični otpor
vat W V·A = kg·m2·s−3 električna snaga
farad F C/V = kg−1·m−2·A2·s4 električni kapacitet
farad po metru F/m kg−1·m−3·A2·s4 permitivnost
recipročni farad F−1 kg1·m2·A−2·s−4 elastanca
simens S Ω−1 = kg−1·m−2·s3·A2 električna provodnost
simens po metru S/m kg−1·m−3·s3·A2 specifična električna provodljivost
veber Wb V·s = kg·m2·s−2·A−1 fluks magnetnog polja
tesla T Wb/m2 = kg·s−2·A−1 magnetna indukcija
amper po metru A/m m−1·A jačina magnetnog polja
amper po veberu A/Wb kg−1·m−2·s2·A2 magnetna otpornost
henri H V·s/A = kg·m2·s−2·A−2 induktivnost
henri po metru H/m kg·m·s−2·A−2 permeabilnost
(bez dimenzija) - - magnetna osetljivost

[uredi] Reference

  1. ^ Usvajanje naziva "Tesla" za međunarodnu jedinicu magnetne indukcije, Elektrotehnički institut "Nikola Tesla", Godišnji izveštaj za 2006. godinu, Srđan Spiridonović, ISSN 1820-256X
Dobavljeno iz "http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0_%28%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%29"