Тесла (јединица)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Тесла.
Физикална јединица је, у почаст Николи Тесли, данас на новчаници за 100 динара.

Тесла (симбол: T) је СИ изведена јединица за магнетну индукцију (густину магнетног флукса). На Генералној конференцији тежина и мера у Паризу 1960. године, јединица је названа у част Николи Тесли.

T = \frac{\mbox{V} \cdot \mbox{s} }{\mbox{m}^{2}} = \frac{\mbox{Wb}}{\mbox{m}^{2}}

Према дефиницији датој у Међународном електротехником речнику (израз 05-25-035) се до магнетске индукције долази на основу силе F\, којој је изложен проводник дужине l\,, кроз који тече струја I\, у пољу густине магнетног флукса B\,. Ова дефиниција води изражавању једининице индукције у Ђорђијевом систему са

T = \frac{\mbox{N}}{\mbox{A} \cdot \mbox{m} }

а могуће је представити и искључиво са основним СИ јединицама као

T = \frac{\mbox{kg}}{\mbox{s}^{2} \cdot \mbox{A} }

што се изузетно ретко користи.

Ознака јединице (Т), као и код свих других СИ јединица које су назване по именима познатих научника пише се великим словом, док се назив пише малим почетним словом (тесла), осим ако се не налази на почетку реченице.


Историја[уреди]

Идеја за давање назива јединици за магнетну индукцију по Николи Тесли се јавила када је технички комитет бр. 24 за електричне и магнетне величине и јединице, тело међународне асоцијације стручних удружења, после првог послератног заседања 1950. године у Паризу националним комитетима упутило допис да размотре да ли да се јединици магнетне индукције уместо „вебер по квадратном метру“ додели име неког научника. Професори Електротехничког факултета у Београду, Павле Миљанић и Александар Дамјановић подносе предлог да јединица добије име тесла. Комитет експерата је 30. јуна 1953. у Опатији дала задужење професору Миљанићу да састави образложење које ће бити упућено националним комитетима. На основу ових одговора је Технички комитет 24 у Филаделфији 1. септембра 1954. године предложио резолуцију да Међународна Електротехничка Комисија препоручује усвајање назива „тесла“ за јединицу густине магнетног флукса у Ђорђијевом систему. Акциони комитет на заседању у Минхену прослеђује ову препоруку Међународном комитету за тегове и мере.

Међународни комитет за тегове и мере на заседању које је трајало шест дана од 1. до 6. октобра 1956. године доноси предлог одлуке о усвајању нове јединице мере Ђорђијевог система 11. Генералној конференцији за тегове и мере. Једанаеста Генерална конференција за тегове и мере је одржана у Паризу од 11. до 20 октобра 1960. године. Присуствовале су делегације 34 државе потписнице Метарске конвенције. По традицији је председавао Председник Академије наука Француске Емил-Жорж Баријон. Прихватање нове јединице мере је извршено гласањем, после бурне расправе, у којој је са 18 гласова за, 1 против и 11 уздржаних нова јединица за магнетну индукцију постао тесла. На овој конференцији је нови систем мера добио назив СИ, а јединица мере за силу је постао њутн.[1]

Викицитати „Овом одлуком се Никола Тесла, Србин из Лике и члан Српске академије наука, заслужено прикључио реду бесмртника на пољу науке и технике, као што су Њутн, Фарадеј, Келвин, Ампер, Волта, Херц, Хенри, Ват и други.”
(проф. Војин Поповић)


Примери[уреди]

  • у свемиру, магнетна индукција је између 10-10 T и 10-8 T
  • у Земљином магнетском пољу на географској ширини од 50° је 5,8 · 10-5 T, а на екватору (0° географске ширине) је 3,1 · 10-5 T
  • у магнетском пољу потковичастог магнета је 0,001 T
  • у медицини, на магнетној резонанцији износи до 3 T за стандардне прегледе и до 12 Т за истраживања
  • У спектрометрима за нуклеарна магнетна резонанција износи до 21 Т
  • на сунчевим пегама је 10 T
  • најјаче стално магнетско поље постигнуто је у лабораторији (Флорида државни универзитет: Национална лабораторија за велика магнетна поља [1] у Талахасију) је 45 T [2]
  • најјачи пулс магнетног поља добијен недеструктивним методама у лабораторији (Коичи Киндо на Осака Универзитету [3]) је 80 T
  • најјачи пулс магнетног поља (користећи експлозивне методе) у лабораторији (Саров, Русија) је 2800 T
  • на неутронској звезди је од 106 T до 108 T
  • на магнетару је од 108 до 1011 T
  • највећа теоретска јачина поља за неутронску звезду, и тиме за све макроскопске појаве, је 1013 T
  • највеће поље субмикродимензија 2·10-14 м, од 8·1014 Т постигнуто је у Релативистичком сударачу тешких јона у Брукхевенској националној лабораторији приликом судара два атомска језгра злата
  • године 2008. Велики хадронски сударач у ЦЕРН-у у околини честица које се сударају постизаће поља од 2·1016 Т [4]


Геофизика користи не-СИ јединицу која се зове гама; 1 γ = 10 -9 T.

ЦГС јединица је гаус = 10-4 T

СИ јединице за електрицитет[уреди]

Јединице СИ система за електромагнетизам
име симбол дефиниција величина
Ампер (основна јединица СИ система) A A јачина електричне струје
Кулон C A·s количина наелектрисања
Волт V J/C = kg·m2·s−3·A−1 потенцијална разлика, напон
Ом Ω V/A = kg·m2·s−3·A−2 отпор, импеданса
Ом метар Ω·m kg·m3·s−3·A−2 специфични отпор
Ват W V·A = kg·m2·s−3 електрична снага
Фарад F C/V = kg−1·m−2·A2·s4 електрични капацитет
Фарад по метру F/m kg−1·m−3·A2·s4 магнетна пермитивност
реципрочни Фарад F−1 kg1·m2·A−2·s−4 еластанца
Сименс S Ω−1 = kg−1·m−2·s3·A2 електрична проводност
сименс по метру S/m kg−1·m−3·s3·A2 специфична електрична проводљивост
Вебер Wb V·s = kg·m2·s−2·A−1 флукс магнетног поља
Тесла T Wb/m2 = kg·s−2·A−1 магнетна индукција
Ампер по метру A/m m−1·A јачина магнетног поља
Ампер по Веберу A/Wb kg−1·m−2·s2·A2 магнетна отпорност
Хенри H V·s/A = kg·m2·s−2·A−2 индуктивност
Хенри по метру H/m kg·m·s−2·A−2 магнетна пермеабилност
(без димензија) - - магнетна осетљивост

Извори[уреди]

  1. ^ Усвајање назива „Тесла“ за међународну јединицу магнетне индукције, Електротехнички институт „Никола Тесла“, Годишњи извештај за 2006. годину, Срђан Спиридоновић, ISSN 1820-256X

Литература[уреди]