Карл Фридрих Гаус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карл Фридрих Гаус

Гаусов портрет, слика Кристијана Јенсена
Гаусов портрет, слика Кристијана Јенсена

Општи подаци
Датум рођења 30. април 1777.
Место рођења Брауншвајг (Немачка)
Датум смрти 23. фебруар 1855.
Место смрти Гетинген (Хановер, Немачка)
Рад
Поље математика, физика
Институција Универзитет Георг-Аугуст, Гетинген
Студенти Фридрих Бесел,
Ричард Дедекинд,
Бернард Риман
Познат по Теорија бројева,
магнетизам
Награде Коплијева медаља (1838)

Јохан Карл Фридрих Гаус (нем. Johann Carl Friedrich Gauß, *30. април 1777. – †23. фебруар 1855.) био је немачки математичар и научник који је дао значајан допринос у многим пољима, укључујући теорију бројева, анализу, диференцијалну геометрију, геодезију, електростатику, астрономију и оптику. Познат као „принц математичара“ и „највећи математичар од давнина“, Гаус је оставио траг на многим пољима математике и науке и сматра се једним од најутицајнијих математичара у историји.[1]

Гаус је био чудо од детета, о чему сведоче бројне анегдоте које се тичу његове запрепашћујуће преране зрелости која се могла приметити још у време док је имао две године. До својих првих математичких открића дошао је као тинејџер. Први је решио проблем конструисања правилног 17-тоугла са само лењиром и шестаром. Завршио је Disquisitiones Arithmeticae (Аритметичка истраживања), своје најзначајније дело, као двадесетједногодишњак 1798. године, иако је књига објављена тек 1801. године. Била је камен темељац за заснивање теорије бројева као посебне математичке дисциплине, а дао јој је облик који и данас има. У њој је увео релацију конгруенције, што је свакако олакшало решавање многих проблема.

Биографија[уреди]

Гаус је рано показао своју математичку даровитост. Позната је анегдота која каже да је једном приликом Гаусов учитељ задао да се саберу сви бројеви од 1 до 100, вероватно да би „запослио ученике“. На његово велико изненађење, Гаус (који је тада имао 7 година) одмах је донео свој резултат: 5050. Ево како је млади математичар то решио: Посматрајући низ 1,2,3,4,...,97,98,99,100, чије је чланове требало сабрати, уочио је извесну законитост: када спари 1 и 100, 2 и 99, 3 и 98, и тако даље, увек добије збир 101. Таквих парова има тачно 50. Отуда је тражени збир једнак 50×101 = 5050. Овај поступак назван је „Гаусов поступак“.

Референце[уреди]

  1. ^ Данингтон, Волдо (мај, 1927). „Стопедесетогодишњица рођења К. Ф. Гауса“. Scientific Monthly XXIV: 402–414.  Обиман биографски чланак.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Карл Фридрих Гаус