Trap (hrana)

Za druge upotrebe, pogledajte Trap (višeznačna odrednica).

Trap je pomoćni objekat, mesto ili privremeno skladište za čuvanje i konzervisanje hranljivih namirnica. Trapljenje spada u jedan od najstarijih i nekada veoma rasprostranjih načina čuvanja namirnica u zimskom periodu. Obično se pravi u dnu bašte, u podrumu – zevniku ili u za tu svrhu obezbeđen prostor u blizini kuće. Veliki poljoprivredni proizvođači danas za čuvanje svojih proizvoda koriste hladnjače, dok trapove još uvek koriste samo manja domaćinstva.

Voće i povrće za trap

U trapu se obično čuva veća količina krtolastog povrća, načešće krompira zatim svež kupus, repa, šargarepa, peršun, kruške, jabuke i drugo. Smeštanjem u trap održavaju se svežina i njihove hranljive vrednosti, sve do proleća. Sve što se sprema u trap mora da bude suvo, neoštećeno i bez lišća. Može da se trapi svaka zasebno, ali je najpraktičnije da stoje razne vrste zajedno, na istom mestu, tako da je tokom zime trap dovoljno otvoriti samo na jednom mestu.

Pravljenje

Trap se pravi tako da voda u njega ne može da uđe, ali je za održavanje određenih namirnica potrebna i vlaga. Bez obzira na spoljašnje temperature, u trapu je ona ista tokom čitave sezone i trebalo bi da iznosi 2—3 °C. Pravi se po suvom vremenu, krajem oktobra, do početka decembra. Kopa se nekoliko dana pre stavljanja voća ili povrća na čuvanje. Zemljište se najpre očisti od od biljnih otpadaka, posle čega se preore i izravna. Voće ili povrće se slaže rastresito ili u redove, sa ili bez preslojavanja peskom.

Trapovi mogu biti na površini, poluukopani ili ukopani u zemlji. Zajedničko za sve tipove je da su delom ukopani u zemlju i prekriveni njom. Prave se na terenu gde nema opasnosti od površinskih i podzemnih voda, nivo podzemne vode treba da je najmanje 30 cm niži od dna trapa. Zemljište treba da je suvo, ocedito sa blagim nagibom zbog boljeg oticanja vode. U istu svrhu se duža strana trapa se postavlja u pravcu nagiba terena. Na ravnom terenu, nadzemni trap treba postaviti u pravcu najčešćih vetrova, kako bi se sprečilo brzo hlađenje.

Ukopani trap je u stvari kanal napunjen plodovima i prekriven slojem zemlje. Prilikom izbora mesta za ovu vrstu trapa najbitnije je da zemljište nema podzemnih ili nadzemnih voda. Preporučuju se dimenzije: širina 50-100, dubina 35-100 cm i proizvoljne debljine. Između plodova se preporučuje postavljanje sloja čistog, umereno vlažnog peska, koji sprečava širenje eventulnih bolesti, isparavanje vode i preterano zagrevanje. Napunjen trap se prekiriva slamom, a potom se zatvara zemljom. S obzirom da je temperatura u trapu pod direktnim uticajem temperature zemljišta, izbor debljine trapa zavisi od jačine zime.

Nadzemni trap se sa svih strana oblaže debljim slojem slame, dok ostali trapovi mogu biti ozidani kamenom, ili obloženi daskama, preko čega se slaže sloj busenja. Oblaganje se vrši da namirnice ne bi došle u kontakt sa zemljom i poprimile njen miris. Pre nego što počnu da se ređaju plodovi, kod nadzemnih trapovi se dodaju horizontalne cevi, koji stoje ispod mase plodova, dok se na svaka 2—3 metra postavljaju vertikalne cevi za ventilaciju, koje se izvode napolje, na površinu. Na kraju, oko trapa se iskopa kanal za oticanje suvišne vode. Ventilacija je neophodna bi se održala potrebna temperatura i vlaga i posebno pri višim temperaturama da bi sprečila truljenje, jer utrapljeni plodovi oslobađaju toplotu, ugljen-dioksid i vodu. Na ovaj način plodovi korenastog povrća mogu da se sačuvaju sve do kraja marta. Na slamu se ređaju razni plodovi, koji se takođe pokrivaju tanjim slojem slame, a zatim se sve pokriva zemljom.

Kod nadzemnih trapova voće i povrće je pod većim uticajem spoljašnje sredine, posebno vetra, što zahteva i bolju zaštitu. Često je veličina trapa uslovljena vrstom voća ili povrća koji se u njega smeštaju.

Održavanje

Tokom čuvanja u trapovima, neophodno je redovno kontrolisati temperaturu, u početku se merenja vrše svaki dan, a kasnije jednom nedeljno, kada se temperatura ustali. Kontrola temperature u trapu vrši se spuštanjem termometra kroz vertikalnu ventilaciju, a regulacija temperature vrši se otvaranjem ili zatvaranjem ventila. Više temperature u trapu ukazuju na pojavu moguće bolesti ili truljenje.

Literatura

• Vera Šarac-Momčilović (2010). Marjanović, Vesna, ur. „Tradicionalna i savremena ishrana stanovnika opštine Pirot” (pdf). Glasnik Etnografskog muzeja. Beograd: Etnografski muzej u Beogradu. 74/1: 317—408. ISSN 0350-0322. Pristupljeno 21. 11. 2013. 
• Dragana Radojičić (2008). Dragana Radojičić, ur. Slike iz Boke (PDF). Beograd: Etnografski institut SANU, Etnografski institut. str. 57. ISBN 978-86-7587-046-3. Pristupljeno 22. 11. 2013. 
• Živorad Jovanović (12. 9. 2011). „Čuvanje voćnih plodova u svežem stanju” (issu). Nove knjaževačke novine. Medija centar Bor. 37: 10. ISSN 1821-3804. Pristupljeno 22. 11. 2013.  CS1 održavanje: Datum i godina (veza)
• Đukić, Slavoljub T. (2007). „Kuće i drugi objekti”. Ur.: r Slavoljub T. Đukić. Đukići od Pavića Vladimirova iz Meteha (pdf). Kraljevo: Selo Velika. ISBN 978-86-85057-17-5. Pristupljeno 22. 11. 2013. 
• a.p. (14. 6. 2011). „Narodne pjesme Srba u Hrvatskoj II dio”. srcekrajine.ne. Običaji i kultura Srpskih krajina. str. 3. Arhivirano iz originala 02. 12. 2013. g. Pristupljeno 22. 11. 2013. CS1 održavanje: Datum i godina (veza)