Troa

Troa franc. Troyes
Grb
Administrativni podaci
Država	Francuska
Region	Šampanja-Ardeni
Departman	Ob
Stanovništvo
Stanovništvo	‍
— 2011..	60.013
— gustina	4.546,44 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate	48° 17′ 59″ S; 4° 04′ 45″ I
Vremenska zona	UTC+1, leti UTC+2
Površina	13,2 km2
Troa Troa na karti Francuske
Ostali podaci
Poštanski broj	10000
INSEE kod	10387

Troa (franc. Troyes) grad je u Francuskoj na reci Seni u departmanu Ob i regiji Šampanj-Ardeni. Po podacima iz 2006. godine broj stanovnika u mestu je bio 61.344.

Istorija

Petao je postao simbol Francuske, zahvaljujući igri reči. Naime, na latinskom jeziku, "gallus" je značio i petao i gal, a tokom rimske epohe, Francuska se zvala Galija. Stoga je došlo do poistovećivanja petla sa Galijom i Galima, a danas i sa Francuskom.

Troa postoji još od rimskog doba. Vekovima je postajao sve značajniji kao srednjovekovni trgovački centar. U okolini grada odigrala se 451. bitka na Katalaunskim poljima u kojoj su Rimljani i Vizigoti pobedili Hune pod komandom Atile. U Troji je 878. Luj Mucavac primio carsku krunu od pape Jovana XVIII. Pri kraju 9. veka grofovi Šampanje su odabrali Troa kao njihov glavni grad. Kada je kralj Filip IV Lepi 1285. stavio Šampanju pod otkrilje krune, grad je zadržao brojne privilegije. Vojvoda Burgundije Žan Neustrašivi bio je 1417. saveznik Engleza za vreme Stogodišnjeg rata i nameravao je da Troa učini francuskom prestolnicom. Složio se sa suprugom Šarla VI Ludog da dvor, savet i parlament Francuske treba tu da budu.

Troa je bio u posedu Burgundije i tu je 21. maja 1420. potpisan sporazum iz Troa po kojem se Henri V oženio Katarinom, ćerkom kralja Šarla VI Ludog. Po tom sporazumu potomstvo Henrija V bi nakon smeri Šarla VI predstavljalo naslednike. Međutim pravi prestolonaslednik, tj. dofen je bio Šarl VII koji je uz pomoć Jovanke Orleanke vratio Troj 1429. u posed Francuske.

Nagrada „Cvetni grad”

Geografija

Klima

Klima (Troa)
Pokazatelj \ Mesec	.Jan.	.Feb.	.Mar.	.Apr.	.Maj.	.Jun.	.Jul.	.Avg.	.Sep.	.Okt.	.Nov.	.Dec.	.God.
Apsolutni maksimum, °C (°F)	16,2 (61,2)	20,4 (68,7)	23,7 (74,7)	27,8 (82)	31,0 (87,8)	36,7 (98,1)	36,6 (97,9)	40,6 (105,1)	31,1 (88)	30,3 (86,5)	22,5 (72,5)	19,0 (66,2)	40,6 (105,1)
Srednji maksimum, °C (°F)	6 (43)	7 (45)	12 (54)	15 (59)	19 (66)	22 (72)	25 (77)	25 (77)	21 (70)	16 (61)	10 (50)	7 (45)	15,4 (59,7)
Prosek, °C (°F)	3 (37)	3,5 (38,3)	7 (45)	9,5 (49,1)	13,5 (56,3)	16,5 (61,7)	19 (66)	18,5 (65,3)	15,5 (59,9)	11,5 (52,7)	6,5 (43,7)	4,5 (40,1)	10,7 (51,3)
Srednji minimum, °C (°F)	0 (32)	0 (32)	2 (36)	4 (39)	8 (46)	11 (52)	13 (55)	12 (54)	10 (50)	7 (45)	3 (37)	2 (36)	6 (43)
Apsolutni minimum, °C (°F)	−25,2 (−13,4)	−25,0 (−13)	−15,4 (4,3)	−6,2 (20,8)	−3,5 (25,7)	0,4 (32,7)	1,6 (34,9)	1,1 (34)	−1,9 (28,6)	−7,0 (19,4)	−11,1 (12)	−21,0 (−5,8)	−25,2 (−13,4)
Količina padavina, mm (in)	34,2 (13,46)	30,1 (11,85)	28,7 (11,3)	35 (13,8)	36,4 (14,33)	34,7 (13,66)	36,7 (14,45)	31,1 (12,24)	34,4 (13,54)	41,9 (16,5)	37,2 (14,65)	38,4 (15,12)	34,9 (13,74)

Demografija

Demografija

1962.	1968.	1975.	1982.	1990.	1999.	2006.	2011.
67.406	74.898	72.165	63.579	59.255	60.958	61.344	60.013

Ekonomija

Troa je glavno sedište kompanije Lakosta, jednog od najpopularnijih brendova zapadnog sveta.

Znamenitosti

• Katedrala svetog Petra i Pavla u Troju (franc. Cathédrale Saint-Pierre-et-Saint-Paul de Troyes) je izgrađena od 13. do 17. veka. Ima izuzene vitraže iz 13. veka. Dugačaka je 114 m, široka 50 m, a toranj je visok 62 metra.
• Bazilika svetog Urbana, gotička bazilika iz 13. veka
• Gradska većnica iz 17. veka
• Hotel di Lion noar (hotel crnog lava) iz 16. veka. dekaoracija fasade je tipična za drugu renesansu.

Partnerski gradovi

• Darmštat
• Turne
• Alkmar
• Zjelona Gora
• Česterfild

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Troyes city council website
• Pictures of Troyes
• Pictures of Troyes Cathedral: [1], [2], [3]