Троа
| Троа фр. Troyes |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Регион | Шампањa-Ардени |
| Департман | Об |
| Становништво | |
| Становништво (2006) | 61.344 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Остали подаци | |
Троа (фр. Troyes) је град у Француској на реци Сени у департману Об и регији Шампањ-Ардени. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 61.344.
Садржај |
Историја [уреди]
Троа постоји још од римског доба. Вековима је постајао све значајнији као средњовековни трговачки центар. У околини града одиграла се 451. битка на Каталаунским пољима у којој су Римљани и Визиготи победили Хуне под командом Атиле. У Троји је 878. Луј Муцавац примио царску круну од папе Јована XVIII. При крају 9. века грофови Шампање су одабрали Троа као њихов главни град. Када је краљ Филип IV Лепи 1285. ставио Шампању под откриље круне, град је задржао бројне привилегије. Војвода Бургундије Жан Неустрашиви био је 1417. савезник Енглеза за време Стогодишњег рата и намеравао је да Троа учини француском престолницом. Сложио се са супругом Шарла VI Лудог да двор, савет и парламент Француске требају ту бити.
Троа је био у поседу Бургундије и ту је 21. маја 1420. потписан споразум из Троа по којем се Хенри V оженио Катарином, ћерком краља Шарла VI Лудог. По том споразуму потомство Хенрија V би након смери Шарла VI представљало наследнике. Међутим прави престолонаследник, тј. дофен је био Шарл VII који је уз помоћ Јованке Орлеанке вратио Трој 1429. у посед Француске.
Демографија [уреди]
| 1982. | 1990. | 1999. | 2006. |
|---|---|---|---|
| 63,579 | 59,255 | 60,958 | 61,344 |
Економија [уреди]
Троа је главно седиште компаније Лакоста, једног од најпопуларнијих брендова западног света.
Знаменитости [уреди]
- Катедрала светог Петра и Павла у Троју (фр. Cathédrale Saint-Pierre-et-Saint-Paul de Troyes) је изграђена од 13. до 17. века. Има изузене витраже из 13. века. Дугачака је 114 метара, широка 50 метара, а торањ је висок 62 метра.
- Базилика светог Урбана, готичка базилика из 13. века
- Градска већница из 17. века
- Хотел ди Лион ноар (хотел црног лава) из 16. века. декаорација фасаде је типична за другу ренесансу.
Спољашње везе [уреди]
| Део Википедије посвећен темама везаним за Француску. |