Trovanje ciguaterom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Trovanje ciguaterom
SinonimiCiguatera, ciguatera food poisoning
Hemijska formula ciguatoksina
SimptomiDijareja, povraćanje, utrnulost, svrab, osetljivost na toplo i hladno, vrtoglavica, slabost.
Vreme pojave30 min do 2 dana
TrajanjeNekoliko nedelja do meseci
Uzrociciguatoksin i maitoksin unutar određenih grebenskih riba
Faktori rizikaKirnje (Epinephelinae), Amberjack, Crveni zubatac (Lutjanus campechanus),[1] jegulja,[2] brancin, barakuda, španska skuša
Dijagnostički metodNa osnovu simptoma i anamneze o nedavnom konzumiranja ribe
Slična oboljenjaparalitičko trovanje školjkama, neurotoksično trovanje školjkama, skombroidno trovanje hranom, trovanje naduvanom ribom
Lečenjemanitol, gabapentin, aminotriptilin
PrognozaRizik od smrti < 0.1%
Frekvencija≈50,000 godišnje

Trovanje ciguaterom uzrokuju termostabilni toksin ili otrov, koji kada se unese krozgastrointestinalni trakt izaziva neurološke simptome, a u ekstremnim slučajevima i smrt zbog poremećaja funkcija disajnog sistema.[3][4]

Ovo trovanje se javlja kao posledica konzumacije ribe koja je putem lanca ishrane akumulirala određenu količinu ciguatoksina koji luče bentoski dinoflagelati, epifiti na bentoskim makroalgama. Od svih ciguatoksina najznačajniji je CRX-1 koji kod herbivornih vrsta riba učestvuju u ukupnoj smrtnosti sa oko 90%.

U zajednicama koje su u velikoj meri vezane za ishranu ribom sa koralnih grebena, koje populacijama predstavljaju osnovni izvor proteina (npr ostrvske države Pacifika) ciguatera može imati socio-ekonomski značaj.

U zapadnim državama pojava trovanja ciguaterom privlači pažnju medija i negativno utiče na tržište morskih proizvoda, a žrtve trovanja mogu tražiti odštetu putem suda.

Da bi se smanjili štetni uticaji ovog trovanja potrebno je pravovremeno otkriti zaraženu ribu. Pri tom se koriste dve metode i to test na miševima, a obećavajuće rezultate daje i imunološka metoda koja otkriva prisutnost ciguatoksina dokazivanjem postojanja antitela.

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Građa dinoflagelata: omotač: 1. teka, 2. cingulum, 3. sulkus

Trovanje ciguaterom je najčešće nebakterijsko trovanje ribom u Sjedinjenim Američkim Državama.[5] Uzrokuje ga konzumacija grebenske ribe kontaminirane ciguatoksinom, koji potiče od određenih dinoflagelata (algi) povezanih sa sistemima koralnih grebena koji se akumuliraju u lancu ishrane od malih biljojeda do većih riba mesoždera, kao što je barakuda i škarpina.

Kontaminirana riba nema specifičan miris, boju ili ukus, što čini identifikaciju potencijalne kontaminacije izuzetno teškom.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Prema godišnjem izveštaju Nacionalnog sistema podataka o trovanju (NPDS) Američkog udruženja centara za kontrolu trovanja za 2017. godine, prijavljeno je 145 pojedinačnih izloženosti ciguateri.[6] Većina epidemija ciguatere javlja se na Havajima i Floridi.[7][8] Međutim, turisti koji posećuju endemska područja (npr Karibe) možda neće razviti simptome sve dok se ne vrate kući. Učestalost putnika u visoko endemskim područjima procenjena je na čak 3 na 100.[9]  Pored toga, pošto je riba iz tropskih voda sada dostupna širom sveta, slučajevi su prijavljeni širom kopna SAD. Na primer, od avgusta 2010. do jula 2011. godine samo u Njujorku je prijavljeno 28 slučajeva trovanja ciguaterom.[10]

Godišnje se procenjuje da se širom sveta dogodi oko 50.000 slučajeva trovanja ciguaterom.[11][12] Međutim, trovanje ciguaterom je teško pratiti jer se smatra da se nedovoljno prijavljuje. Procenjuje se da je samo 10% slučajeva prijavljeno zdravstvenim vlastima.[10] 

Ciguatera je rasprostranjena u tropskim i suptropskim vodama, obično između geografskih širina od 35 stepeni severno i 35 stepeni južno; posebno je čest u Tihom i Indijskom okeanu i Karipskom moru. Najveća učestalost trovanja ciguaterom zabeležena je na Američkim Devičanskim ostrvima (1.200 na 100.000), Francuskoj Polineziji (1.400 na 100.000) i Kukovim ostrvima (1.760 na 100.000).[13]  

Razne vrste dinoflagelata

Incidencija i geografska distribucija trovanja ciguaterom se povećavaju zbog klimatskih promena.[14] Novopriznate oblasti rizika uključuju Kanarska ostrva, istočni Mediteran i zapadni Meksički zaliv.[9]  

Gambierdiscus toxicus, koji proizvodi toksin ciguatera, ima tendenciju da se razmnožava na mrtvim koralnim grebenima. Rizik od ciguatere će se verovatno povećati kako više koralnih grebena umire ili su ugroženi kao rezultat faktora životne sredine, izgradnje i oticanja hranljivih materija.[13] Jedna studija o uticaju klimatskih promena na organizme koji proizvode ciguatere sugeriše da povišenje temperature površine mora može proširiti opseg zabrinutosti iznad i ispod 35 paralele.[15] Takođe mnogi istzraživači sugeriše da neka područja mogu postati previše topla da bi dinoflagelati uspeli.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Gutanje dovoljnih količina ribe koja sadrži akumulirani ciguatoksin proizvodi ovaj sindrom. Ribe veće od 2 kg mogu da sadrže značajne količine toksina koji lako proizvode toksične efekte kada se progutaju. Trovanje ribom ciguatera (CFP) nije posledica pogrešnog rukovanja ribom i ne može se sprečiiti nikakvim posebnim metodama skladištenja, pripreme ili kuvanja.[16]

Iako je više od 400 vrsta riba povezano sa trovanjem ciguaterom, vrste koje su najčešće umešane uključuju sledeće:[17][18]

Prijavljeno je seksualno prenošenje ciguatoksina,[19] što je navedeno u jednom izveštaju o muškaracu koji je nakon trovanja ciguaterom doživeo bolnu ejakulaciju, a njegov seksualni partner je kasnije doživeo dispareuniju.[20] Dakle, ciguatoksin može biti prisutan u spermi obolelih muškaraca i sposobna je da izazove simptome kod seksualnog partnera.

Ciguatoksin se može preneti na fetus kroz placentu ili na novorođenčad preko majčinog mleka.

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Dinoflagelat Gambierdiscus toxicus je najznačajniji za proizvodnju prekursora ciguatoksina.

Gambierdiscus toxicus je dinoflagelat najznačajniji za proizvodnju prekursora ciguatoksina, mada su i druge vrste identifikovane nedavno. Ovi dinoflagelati, koji žive na površinama morskih algi i golih korala, primarni su izvor ishrane za male ribe biljojede. Zauzvrat, ove male ribe postaju plen većih riba mesoždera koje ljudi kasnije konzumiraju.

Ciguatoksin (akronim CTKS) i drugi slični toksini su termostabilni i rastvorljivi u lipidima; na njih ne utiču temperatura, želudačna kiselina ili način kuvanja.

Prisustvo toksina takođe ne utiče na miris, boju ili ukus ribe.

Kod ljudi koji jedu kontaminiranu ribu prijavljena stopa trovanja je 73-100%.

Hemičari su uspešno sintetizovali specifične ciguatoksine, obezbeđujući da će praktična zaliha biti dostupna za buduće biološke primene.[21] Iako nije potpuno pouzdan, imunotest i biološki test na mišu su dostupni za otkrivanje ciguatoksina u obolelim ribama.

Ciguatoksin proizvodi toksične efekte aktivacijom natrijum-zavisnih kanala na neuromuskularnom spoju. Aktivacija dovodi do hiperekscitabilnosti membrane, spontanog repetitivnog oslobađanja neurotransmitera, blokade sinaptičkog prenosa i iscrpljivanja sinaptičkih vezikula.

Efekti trovanja su najizraženiji na neuronskim, srčanim i gastrointestinalnim tkivima.

Ciguatoksin izaziva povećanje parasimpatičkog tonusa i narušava simpatičke reflekse.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Trovanje ciguaterom je klinička dijagnoza zasnovana na konstelaciji simptoma vremenski vezanih za gutanje sumnjivih ribljih proizvoda. Početak simptoma može biti u roku od 15 minuta ili čak 24 sata (retko) nakon uzimanja toksina. Generalno, simptomi se primećuju u roku od 6-12 sati nakon gutanja tropske grebenske ribe. Simptomi se povećavaju po učestalosti i težini tokom narednih 4-6 sati. Prijavljeni simptomi su brojni, ali obično utiču na tri glavna sistema organa: gastrointestinalni, nervni i kardiovaskularni.[22][23]

Gastrointestinalni simptomi

Gastrointestinalni simptomi, koji se često pojavljuju prvi, mogu uključivati sledeće:[24]

  • bol u trbuhu,
  • mučninu
  • povraćanje
  • proliv (dijareju)
  • bolna defekacije
Neurološki simptomi

Neurološki simptomi mogu uključivati sledeće:[22]

  • lingvalne i cirkumoralne parestezije
  • bolne parestezije ekstremiteta
  • paradoksalni preokret temperature (npr hladni predmeti su vrući, a vrući hladni; klasični simptom)
  • bol u zubima i dedsnima (zubi se osećaju labavim)
  • pruritus (svrab)
  • artralgije (bolovi u zglobovima)
  • mijalgije (bolovi u mišićima)
  • slabost
  • ataksija, vrtoglavica
  • respiratorna paraliza
  • koma

Kod dece, razdražljivost može biti jedini neurološki simptom.

Kardiovaskularni simptomi

Kardiovaskularni simptomu mogu odražavati sledeće:[23]

Ostali (opšti) simptom

Ostali opšti simptomi uključuju sledeće:

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Svi rutinski laboratorijski testovi su nespecifični za trovanje ciguaterom, ali rezultati mogu odražavati smanjenje zapremine usled gubitka tečnosti.

Blago povišenje kreatin fosfokinaze (CPK) i laktat dehidrogenaze (LDH), ako postoji, odražava razgradnju mišićnog tkiva.[24]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje je uglavnom simptomatsko i u vidu je podrške. Lekovi koji se koriste za lečenje trovanja ciguaterom uključuju sledeće:

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Prognoza je odlična. Mala longitudinalna kohortna studija iz Majamija otkrila je da se svih 12 pacijenata vratilo na početnu poziiciju u svim neuropsihološkim studijama za 6 meseci.[25] Međutim, osoba otrovana ciguaterom može razviti ekstremnu osetljivost na bilo kakvo dalje izlaganje ciguateri.[26]

Bradikardija, hipotenzija i abnormalnosti T-talasa mogu se javiti u odnosu na količinu progutanog ciguatoksina. Kardiovaskularni simptomi se često javljaju u roku od 2-5 dana od ingestije i obično nestaju u roku od 5 dana. Prijavljeni su plućni edem i sindrom hroničnog umora.

Prevremeni porođaj i spontani pobačaj su prijavljeni kod majki sa trovanjem ciguaterom, jer se efekti na fetus i novorođenče prenose preko placente i majčinog mleka.

Trovanje ciguaterom retko je smrtonosno. Stopa mortaliteta je < 0,1%, ali varira u zavisnosti od doze toksina i dostupnosti medicinske nege za rešavanje komplikacija.[9]  Prijavljene su stope od čak 20%.

Godišnji izveštaj NPDS Američkog udruženja centara za kontrolu trovanja za 2017. prijavio je 32 manja ishoda, 27 umerenih ishoda, 3 velika ishoda i nijedan smrtni slučaj.[6] 

Smrt se obično pripisuje:

  • kardiovaskularnoj depresiji,
  • respiratornoj paralizi
  • hipovolemijskom šoku.

Faktori rizika identifikovani kod smrtnih slučajeva uključuju:

  • konzumaciju velikih količina iznutrica i glave, Gambierdiscus toxicus
  • konzumiranje grebenske ribe sakupljene nakon oluja.[13]

Morbiditet od trovanja ciguaterom može biti visok, a simptomi mogu biti produženi. Čini se da su deca teže pogođena i češće su uključena u slučajeve koji su opasni po život.

Većina morbiditeta je neurološka. Neurološki simptomi nestaju nakon 1-2 nedelje, ali bol, parestezija, svrab i slabost mogu da potraju više nedelja. Simptomi se povećavaju nakon uzimanja životinjskih proteina. Mogu se pojaviti hronični simptomi koji mogu dovesti do trajnog oštećenja nerava.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Ha DV, Uesugi A, Uchida H, Ky PX, Minh DQ, Watanabe R, et al. Identification of Causative Ciguatoxins in Red Snappers Lutjanus bohar Implicated in Ciguatera Fish Poisonings in Vietnam. Toxins (Basel). 2018 Oct 20. 10 (10):[Medline]. [Full Text].
  2. ^ a b Chan TYK. Regional Variations in the Risk and Severity of Ciguatera Caused by Eating Moray Eels. Toxins (Basel). 2017 Jun 26. 9 (7):[Medline]. [Full Text].
  3. ^ Orsolini, L.; Ciccarese, M.; Papanti, D.; De Berardis, D.; Guirguis, A.; Corkery, J. M.; Schifano, F. (2018). „Psychedelic fauna for psychonaut hunters: a mini-review”. Frontiers in Psychiatry. 9: 153. PMC 5992390 Slobodan pristup. PMID 29910745. doi:10.3389/fpsyt.2018.00153 Slobodan pristup. 
  4. ^ Jawad, Laith A. (2017). „Hallucinogenic fish”. Dangerous Fishes of the Eastern and Southern Arabian Peninsula. Springer International. str. 177—185. ISBN 978-3-319-57926-9. 
  5. ^ [Guideline] Dickey RW, Plakas SM. Ciguatera: a public health perspective. Toxicon. 2010 Aug 15. 56(2):123-36. [Medline].
  6. ^ a b Gummin DD, Mowry JB, Spyker DA, Brooks DE, Osterthaler KM, Banner W. 2017 Annual Report of the American Association of Poison Control Centers' National Poison Data System (NPDS): 35th Annual Report. Clin Toxicol (Phila). 2018 Dec 21. 55 (10):1-203. [Medline]. [Full Text].
  7. ^ Tester PA, Feldman RL, Nau AW, Kibler SR, Wayne Litaker R. Ciguatera fish poisoning and sea surface temperatures in the Caribbean Sea and the West Indies. Toxicon. 2010 Oct. 56(5):698-710. [Medline].
  8. ^ Radke EG, Reich A, Morris JG Jr. Epidemiology of Ciguatera in Florida. Am J Trop Med Hyg. 2015 Aug. 93 (2):425-32.
  9. ^ a b v Ansdell, VE. Food Poisoning from Marine Toxins. Gary W. Brunette, Editor in Chief. CDC Yellow Book 2018: Health Information for International Travelers. New York: Oxford University Press; May 31, 2017. 77-80. [Full Text].
  10. ^ a b Ciguatera fish poisoning - New York City, 2010-2011. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2013 Feb 1. 62(4):61-5. [Medline].
  11. ^ Ting JY, Brown AF. Ciguatera poisoning: a global issue with common management problems. Eur J Emerg Med. 2001 Dec. 8(4):295-300. [Medline].
  12. ^ Chan TY. Ciguatera fish poisoning in East Asia and southeast Asia. Mar Drugs. 2015 Jun 2. 13 (6):3466-78. [Medline].
  13. ^ a b v Chan TY. Characteristic Features and Contributory Factors in Fatal Ciguatera Fish Poisoning--Implications for Prevention and Public Education. Am J Trop Med Hyg. 2016 Apr. 94 (4):704-9. [Medline].
  14. ^ Botana LM. Toxicological Perspective on Climate Change: Aquatic Toxins. Chem Res Toxicol. 2016 Apr 18. 29 (4):619-25. [Medline]. [Full Text].
  15. ^ Llewellyn LE. Revisiting the association between sea surface temperature and the epidemiology of fish poisoning in the South Pacific: reassessing the link between ciguatera and climate change. Toxicon. 2010 Oct. 56(5):691-7. [Medline].
  16. ^ Friedman MA, Fernandez M, Backer LC, et al. An Updated Review of Ciguatera Fish Poisoning: Clinical, Epidemiological, Environmental, and Public Health Management. Mar Drugs. 2017 Mar 14. 15 (3):[Medline]. [Full Text].
  17. ^ Hsieh CH, Hwang KL, Lee MM, Lan CH, Lin WF, Hwang DF. Species identification of ciguatoxin-carrying grouper implicated in food poisoning. J Food Prot. 2009 Nov. 72(11):2375-9. [Medline].
  18. ^ Centers for Disease Control and Prevention. Ciguatera fish poisoning--Texas, 1998, and South Carolina, 2004. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2006 Sep 1. 55(34):935-7. [Medline].
  19. ^ Centers for Disease Control and Prevention. Cluster of ciguatera fish poisoning--North Carolina, 2007. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2009 Mar 27. 58(11):283-5. [Medline].
  20. ^ Lange WR, Lipkin KM, Yang GC. Can ciguatera be a sexually transmitted disease?. J Toxicol Clin Toxicol. 1989. 27(3):193-7. [Medline].
  21. ^ Tsumuraya T, Fujii I, Hirama M. Production of monoclonal antibodies for sandwich immunoassay detection of Pacific ciguatoxins. Toxicon. 2010 Oct. 56(5):797-803. [Medline].
  22. ^ a b Isbister G, Kiernan M (2005). „Neurotoxic marine poisoning”. The Lancet Neurology. 4 (4): 219—28. PMID 15778101. S2CID 34159698. doi:10.1016/S1474-4422(05)70041-7. 
  23. ^ a b Clark RF, Williams SR, Nordt SP, Manoguerra AS (1999). „A review of selected seafood poisonings”. Undersea Hyperb Med. 26 (3): 175—84. PMID 10485519. Arhivirano iz originala 2011-08-11. g. Pristupljeno 2008-08-12. 
  24. ^ a b Lehane, Leigh; Lewis, Richard J (novembar 2000). „Ciguatera: recent advances but the risk remains”. International Journal of Food Microbiology. 61 (2–3): 91—125. PMID 11078162. doi:10.1016/S0168-1605(00)00382-2. 
  25. ^ Friedman MA, Arena P, Levin B, Fleming L, Fernandez M, Weisman R, et al. Neuropsychological study of ciguatera fish poisoning: a longitudinal case-control study. Arch Clin Neuropsychol. 2007 May. 22(4):545-53. [Medline].
  26. ^ National Office for Harmful Algal Blooms, Ciguatera Fish Poisoning: Causative organisms:. Woods Hole Oceanographic Institution.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Chan TY. Ciguatera fish poisoning in East Asia and Southeast Asia. Mar Drugs. 2015 Jun 2;13(6):3466–78.
  • Friedman MA, Fleming LE, Fernandez M et al. Ciguatera fish poisoning: treatment, prevention and management. Mar Drugs. 2008;6:456–79.
  • Hungerford JM. Scombroid poisoning: a review. Toxicon. 2010 Aug 15;56(2):231–43.
  • Isbister GK, Kiernan MC. Neurotoxic marine poisoning. Lancet Neurol. 2005 Apr;4(4):219–28.
  • Palafox NA, Buenoconsejo-Lum LE. Ciguatera fish poisoning: review of clinical manifestations. J Toxicol Toxin Rev. 2001 May;20(2):141–60.
  • Schnorf H, Taurarii M, Cundy T. Ciguatera fish poisoning: a double-blind randomized trial of mannitol therapy. Neurology. 2002 Mar 26;58(6):873–80.
  • Sobel J, Painter J. Illnesses caused by marine toxins. Clin Infect Dis. 2005 Nov 1;41(9):1290–6.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тровање_цигуатером&oldid=27442139”