Turski tok
| Turski tok | |
|---|---|
 | |
 Mapa „Turskog toka“ | |
| Pregled lokacije | |
| Država | Rusija Turska |
| Opšti pravac | istok — jug — zapad |
| Od | Anapa, Krasnodarska Pokrajina |
| Prolazi kroz | Crno more |
| Do | Midija |
| Opšte informacije | |
| Tip | Prirodni gas |
| Vlasnik | Gasprom |
| Operator | Gasprom (ruski kopneni deo, priobalni deo) BOTAS (turski kopneni deo) |
| Početak radova | 2017 |
| Pušte u rad | 2020 |
| Tehničke informacije | |
| Dužina | 0 km (0 mi) |
| Prečnik | 0 mm (0 in) |
| Radni pritisak | 31 m³/ milijardi godišnje |
| Veb-sajt | https://www.south-stream-transport.com/ |
Turski tok je međunarodni gasovod koji ide od južnog ruskog primorskog grada Anape kroz Crno more do turske lokacije Midija u evropskom delu Turske. Odatle nastavlja do sela Luleburgaz, odakle se gas prebacuje u tursku međugradsku gasnu mrežu. Polovina kapaciteta namenjena je turskom tržištu, druga polovina Balkanu. Turski tok je u potpunosti finansirao Gasprom.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvi direktni gasovod između Rusije i Turske ispod Crnog mora bio je Plavi tok, koji je pušten u rad 2005. godine. Ruski premijer Vladimir Putin je 2009. godine predložio liniju Plavi tok II paralelnu sa prvobitnim gasovodom. Projekat Plavi tok II nikada nije ni zaživeo jer je projekat Južni tok preuzeo vođstvo, sve dok nije napušten 2014. godine.[2]
Projekat Turski tok najavio je tokom svoje državne posete Turskoj, ruski predsednik Vladimir Putin 1. decembra 2014. godine, kada je potpisan memorandum o razumevanju između Gasproma i Botaša. Dozvola za izvođenje inženjerskih istraživanja za deonicu Turski tok je data u julu 2015. godine. Takođe u julu 2015. potpisan je memorandum o razumevanju između Grčke i Rusije za izgradnju i rad deonice Turskog toka na grčkoj teritoriji.
U novembru 2015, nakon obaranja ruskog aviona Suhoj Su-24, projekat je jednostrano suspendovala Rusija. Krajem jula 2016, nakon sastanka za pomirenje u Moskvi, obe strane su vratile projekat na sto.[3] Rusija i Turska su zvanično potpisale međuvladin sporazum u Istanbulu 10. oktobra 2016. godine, za realizaciju projekta.[4]
Ugovor sa ofšor izvođačem Alseas za polaganje prve linije potpisan je 8. decembra 2016. godine, a ugovor za drugu liniju potpisan je 20. februara 2017. Polaganje prve linije u ruskoj ofšor deonici počelo je 7. maja 2017. godine. Ceremonija završetka izgradnje morske deonice održana je u Istanbulu 19. novembra 2018. godine.[5] Podmorski deo gasovoda je napunjen gasom u novembru 2019. godine.[6]
Gasprom je počeo da isporučuje gas Turskim tokom, uključujući Bugarsku i Severnu Makedoniju, 1. januara 2020. godine, zamenjujući snabdevanje preko Transbalkanskog gasovoda kroz Ukrajinu i Rumuniju.[7] Gasovod su 8. januara 2020. godine, otvorili predsednici Rusije Vladimir Putin i Turske Redžep Tajip Erdogan. Srbija je spojena sa gasovodom Turski tok 1. januara 2021. godine.[8]
Spor između Rusije i Evropske unije 2022. prekinuo je isporuke gasa Bugarskoj.
Pozadina projekta[uredi | uredi izvor]
Gasni sukobi između Rusije i Ukrajine podstakli su Gasprom i rusko ministarstvo energetike da potraže alternativne načine za izvoz gasa u Evropsku uniju. Jedna od tih trasa trebalo je da bude Južni tok gasovod po dnu Crnog mora do Bugarske. Međutim, 1. decembra 2014. godine, ruski predsednik Vladimir Putin je na konferenciji za novinare u Ankari rekao da Rusija odbija da gradi Južni tok zbog nekonstruktivnog stava Evropske unije o gasovodu; energetski tokovi će biti preusmereni na druge regione i projekte tečnog gasa. „Smatramo da stav Evropske komisije nije bio konstruktivan.[9] Ukoliko Evropa ne želi realizaciju projekta, onda on neće biti realizovan. Ubijeđeni smo da je to protivno evropskim ekonomskim interesima i da pravi veliku štetu. Ruski energetski resursi biće usmjereni na druga tržišta. Rusija ne može uložiti stotine miliona dolara a potom stati na bugarskoj granici", zaključio je Putin. Odbijanje izgradnje Južnog toka bilo je zbog činjenice da Bugarska nije dala građevinsku dozvolu, objasnio je Putin.[10] Istovremeno, šef Gasproma Aleksej Miler rekao je da je projekat gasovoda Južni tok zatvoren i da neće biti povratka na ovaj projekat.[11]
Nastavak gasovoda[uredi | uredi izvor]
Postoje tri opcije za snabdevanje ruskim gasom zemalja Južne i Jugoistočne Evrope:[12]
- Glavna opcija je „Balkanski tok“ kroz Bugarsku – Srbiju – Mađarsku sa pristupom distributivnom centru gasa u austrijskom Baumgartenu.[13] U Bugarskoj je 18. septembra 2019. počela izgradnja gasovoda Balkanski tok sa ruskim učešćem. Gastrans, zajedničko preduzeće srpske državne kompanije Srbija-gas i ruskog Gasproma, završilo je 25. decembra 2019.[14] godine polaganje 403 kilometra srpske deonice gasovoda od granice Srbije sa Bugarskom do granice sa Mađarskom.[15]
- Druga opcija je perspektivni gasovod Posejdon od Grčke do Italije kapaciteta 8 milijardi m³ gasa godišnje;
- Treći je korišćenje Transjadranskog gasovoda nakon njegovog završetka. To je moguće u okviru trećeg energetskog paketa, koji predviđa prijem trećih lica za njegovo korišćenje. Početni kapacitet je 10 milijardi m³ gasa godišnje.[16]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „TurkStream”. turkstream.info.
- ^ „EU zvanično obaveštena o obustavi "Južnog toka"”. www.rts.rs.
- ^ „Russian, Turkish officials discuss restoring economic, trade ties - Latest News”. Hürriyet Daily News (na jeziku: engleski).
- ^ „Počinje izgradnja morske deonice „Turskog toka”. Russia Beyond Srbija.
- ^ „Russia's Gazprom says offshore part of TurkStream is complete”. Reuters (na jeziku: engleski). 19. 11. 2018.
- ^ „TurkStream project enters final stage - BBJ”. BBJ.hu (na jeziku: engleski).
- ^ „Turski tok primer saradnje za dobrobit cele Evrope”. Politika Online.
- ^ „Puštena u rad deonica "Turskog toka", gas za milione domova”. www.rts.rs.
- ^ „EK: Obustaviti Južni tok do harmonizacije sa propisima EU”. PRIVREDA - RTRS.
- ^ „Južni tok- interesi promijenili pravac gasovoda”. PRIVREDA - RTRS.
- ^ „Proekt "Юžnый potok" zakrыt, vozvrata k nemu ne budet, - glava "Gazproma"”. Cenzor.NET (na jeziku: ruski).
- ^ „Kakimi sposobami Greciя možet polučitь gaz iz "Tureckogo potoka"”. web.archive.org. 24. 4. 2019. Arhivirano iz originala 24. 04. 2019. g. Pristupljeno 15. 10. 2022.
- ^ „Erdgasdrehscheibe Baumgarten: Gas Connect”. www.gasconnect.at.
- ^ „GASTRANS – Pouzdana energija za budućnost” (na jeziku: srpski).
- ^ „Southstream wird unter Gastrans in Serbien wiederbelebt”. DER STANDARD (na jeziku: nemački).
- ^ „Transjadranski gasovod nije u koliziji sa “Južnim tokom””. Glas Srpske (na jeziku: srpski). 22. 5. 2013.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Turski tok na Vikimedijinoj ostavi