Анапа

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 44° 53' СГ Ш, 37° 19' ИГД

Анапа
рус. Анапа

Anapa. Beach.JPG
Плажа у Анапи

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Јужни федерални округ
Крај Краснодарска Покрајина
Основан 1781
Статус града 1914
Становништво
Становништво (2010) 58.983
Агломерација 66.700
Географске карактеристике
Координате 44°52′00″N 37°19′00″E / 44.883333, 37.316667
Временска зона UTC+4
Надморска висина 10 м
Анапа на мапи Русије
{{{alt}}}
Анапа
Анапа на мапи Русије
Остали подаци
Поштански код 353440—353458
Позивни број +7 86133
ОКАТО код 03403
Веб-страна www.anapa-official.ru

Анапа (рус. Анапа) је град у Русији у Краснодарском крају. Морска је лука на црноморској обали Кавказа, у Анапском заливу, близу Азовског мора, 160 km западно од Краснодара и 52 km северозападно од Новоросијска. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 58.983 становника.

Историја[уреди]

Подручје око овог града је било насељено још у старом веку. Насеље Синда, звано Синдска лука или 'Синдика је била саграђена на месту данашње Анапе у 6. веку п. н. е. Саградили су ју Понтски Грци и била је насељена све до 3. века п. н. е.

У међувремену, била је припојена Босфорском краљевству и у њој се налазила у раздобљу од 4. до 3. века п. н. е. Тада се називала Горгипија по имену градитеља Горгипа. У 3. веку је разарају номадска племена. Ова племена, за која се претпоставља да су била черкеског и/или адигејског порекла, су дала данашњој Анапи име.

У 14. веку је овдје била ђеновска колонија Мапа.

Град су 1475. заузели Турци, који су изградили тврђаву 1781. - 1782. године. Иста је била циљ вишеструких напада руске империје 1791., 1808. и 1828. и коначно је била припојена Русији 1829. године, темељем Дринопољског мира. Тада је то насеље имало адигејски назив Анапа.

Одтад, град се налази у Русији. Градски статус добија 1846. године, а лечилиштем постаје 1866. године.

За време Другог свјетског рата је половина лечилишта била разрушена, а обновљена су 1950-их година.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 58.983 становника, 5.490 (10,26%) више него 2002.

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
17.306 19.602 29.900 40.119 54.976 53,493[1] 58,983[2]

Туризам[уреди]

Бројна су лечилишта (првенствено дечја) и хотели у овом граду. Откако се распао СССР, заједно са Сочијем и још неким градовима дуж руске црноморске обале је доживио знатан пораст популарности. Распад је оставио традиционална совјетска одмаралишта на Криму у Украјини и у републици Абхазији у Грузији са друге стране међе.

Анапа ретко привлачи неруске туристе који одлазе на годишње одморе због његове скромне подградње (инфраструктуре) и каменитих плажа, али је остао привлачним и нескупим избором за Русе који се више воле одмарати у традиционалним руским одмаралиштима него у скупљим одредиштима као што су Анталија на Турској средоземној обали или Шарм ел-Шеик у Египту (оба су познате по омиљености међу Русима).

Иако су у Анапи бројне болнице специјализоване за рехабилитацију, Анапа и други градови на црноморској обали нису постали одредиштем пензионера, из главног разлога што су руске пензије врло мале, ретко прелазећи 100 долара месечно. Надаље, Руси ретко одлазе у друге градове осим Москве због тешкоћа у свези са унутрашњим пасошима и систему "прописка".

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]