Uroš Kostić Rudinac
| Uroš Kostić Rudinac | |
|---|---|
 Uroš Kostić | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Uroš Kostić |
| Datum smrti | 1917. |
| Mesto smrti | Banjska Reka kod Zvečana, Srbija |
Uroš Kostić Rudinac (ubijen 1917) bio je jedan od vođa Topličkog ustanka u okupiranoj Kraljevini Srbiji.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Uroš Kostić Rudinac je živeo i četovao na području Leposavića. Kostić je bio iskusan borac, jer je učestvovao u četničkim akcijama od 1903. do 1912. godine.[1]
Prvi svjetski rat[uredi | uredi izvor]
U Prvom svjetskom ratu, kada je Austrougarska zavela okupacionu upravu krajem 1915. godine, Kostić se odmetnuo. On je bio tajanstveni čojvek za koga su austrougarski obavještajni oficiri u svojim izvještajima u proljeće 1916. godine koristili naziv Uroš Belaković i Uroš Bečanović i vezivali ga za područje oko Gornjeg Milanovca i Kragujevca. Guvernman je za tom osobom uputio poternicu.[1]
U ljeto 1916. godine obavještajci su povezali tu ličnost sa aktivnostima četnika u kraju oko Kosovske Mitrovice. U drugoj polovini novembra 1916, kada se taj čovek pojavio u selu Sočanica, neko je dojavio okupacionoj vlasti da je on iz tih krajeva. Vojna vlast je složila kockice i utvrdila da je rodom sa Kosova, iz sela Rudine pod planinom Rogoznom. Rudinac je do pojave Koste Vojinovića odigrao značajnu ulogu. Stvorio je prvu pouzdanu mrežu jataka i povjerenika, podsticao četovanje i pripremio borbenu akciju. Prva prava gerilska četa, osim Vojinovića i Rudinca, brojala jejoš četiri borca: Aleksandra Pipera iz Kosovske Mitrovice, Vlajka Vladisavljevića iz Leposavića, Proku Planića iz Zemanice i Radomira Gašića sa Kopaonika.[1]
Kada su se uskoro pojavile i druge ustaničke vođe, Uroš Kostić je donekle pao u sijenku, ali je uvijek ostao u krugu najvažnijih. On je nesporno bio tvorac organizacije u Novopazarskom okrugu, a Kosta Vojinović i on zajedno u Zvečanskom okrugu. Njegova porodica je bila uhapšena i potom internirana.[1]
Na početku 1917.učestale su potjere za Kostićem. Neprijateljski vojnici su detaljno pretraživali planinu Rogoznu. Tada je Rudinac rasturio četu na nekoliko manjih grupa, da bi se mogli neopaženo prebaciti u Novopazarski okrug. I u ovom kraju su, takođe, bile brojne potjere, kojima je Kostić u početku uspješno uzmicao. Jedna potera stigla ga je u Banjskoj Reci. Razvila se borba u kojoj je Kostić poginuo početkom februara. Kosta Vojinović je desetak dana kasnije zapisao u dnevnik: „Poginuo je Uroš Kostić izdajom”.[1]
Porodica[uredi | uredi izvor]
 |
 | Tema ili stil (ili oboje) ovog odeljka nisu enciklopedijski. Molimo vas da pogledate šta Vikipedija nije i pokušate da ovaj članak približite enciklopedijskim kriterijumima. Takođe vas molimo da ostavite objašnjenje svojih izmena na stranici za razgovor ovog članka. |
Najstariji Kostin sin Uroš se rodio i odrastao u Erce-Rudine. Oženio ce i imao sina Aksentija. Pošto je Uroš za to vreme bio naočit i napredan čovek, znao je turski, šiptarski i srpski. Zatim ode u toplički kraj kod Prokuplja i tamo podiže Toplički ustanak protiv Bugara. Uroš je bio prvi vođa Topličkog ustanka.
Tamo se borio sve do ugušenja ustanka. Poginuo je 1917te godine među prvim ustaničkim vođama prilikom najezde Austrougaske kaznene ekspedicije na Kopaoniku. Tako kaže istorija."
Izvor: Istorijski muzej u Vranju
Po priči meštana, rođaka i familije. Uroš je pred ugušenje predao komandu Kosti Pećancu. Došao je u malenu Banjsku odakle je i rodom. Ulogorio se sasvojim borcima u mesto Suvi Do kod malene Banjske. U Suvom Dolu su od jedne žene kupili ovcu da bi borci imali šta da jednu. Dok su pekli ovcu, žena od koje su je kupili i pošteno platili ih je izdala žandarima. Pošto su tada vladali šiparski Žandari oni su tražili srpske Komite. S obzirom da su znali da je Uroš tu jer ga je meštanka izdala, oni ih opkoliše da ih zarobe. Malo pre toga oni su osetili da su opkoljeni i Uroš je svojim drugovima rekao da se izvlače a on da im drži odstupnicu. Pošto je žandarmerija bila brojčana i bolje naoružana oni ih pobediše a Uroš koji je držao odstupnicu ostao je zadnji u rovu i videvši da mu nema drugog izlaza zadnji metak nameni sebi da ga ne bi žandarmi živog uhvatili i tako je završio svoj životni put. Kada je Uroš bio mrtav otišli su po njegovu ženu i odveli je na prepoznavanje. Uroševa žena nije ni smela ni htela da potvrdi da je to Uroš jer da je rekla istinu žandari bi pobili celu porodicu. Uroša su zatim odneli odatle u Kosovsku Mitrovicu i obesili ga pred Jadranom gde je visno tri dana kao Komita. Posle toga su ga skinuli i sahranjen je tako da mu se ne zna ni grob.
Izvor :Tragom Erčevske Krvi (autor:Ratomir Aksentijević)