Звечан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Звечан (вишезначна одредница).
Звечан

Звечан
Звечан

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Косова и Метохије Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Звечан
УНМИК Звечан
Становништво
Положај
Координате 42°54′27″N 20°50′25″E / 42.9075, 20.8403
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Звечан на мапи Србије
{{{alt}}}
Звечан
Звечан на мапи Србије
Остали подаци


Координате: 42° 54′ 27" СГШ, 20° 50′ 25" ИГД


Звечан (алб. Zveçan) је насеље и седиште општине Звечан на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Звечан површине 186 ha, по општинским подацима 112 ha. Назив је добио по старој утврди чији се остаци данас уздижу недалеко од града, а за коју се сматра да је једна од најстаријих тврђава на овим просторима.

Историја[уреди]

Звечан је био средњовековни град, сада у рушевинама, на ушћу реке Ситнице у Ибар, али се претпоставља да се на том месту налазило насеље још у праисторији. Сазидан је на истоименом купастом брду на улазу у Ибарску клисуру и доминира долином у којој су се укрштали важни каравански путеви. Седиште некадашње Звечанске жупе била је древна тврђава Звечан. Насеље Звечан је још у току XII века имало карактер градског насеља познатог на Балкану.

Тврђава Звечан

Први пут се помиње у вези с пограничним борбама између Србије, којом је владао жупан Вукан, и Византије на Косовом пољу између 1091. и 1094. Постоје записи да је Стефан Немања, после победе над Византиницима 1170. код Пантине, наредио да се молитва за успешни исход битке одржи у цркви Светог Ђорђа у Звечану. Током владавине Немањића у Звечану се налазио један од краљевских дворова. У њему је 1323. године сахрањен Константин Немањић, 1331. године је у његовим тамницама преминуо и његов брат умро Стефан Дечански. Стефан Душан је 1337. године управу поверио млађем сину властелинке Данице, док је његов син Урош град доделио челнику Муси, зету кнеза Лазара. Кнез Војислав Војиновић (око 1355—1363) је 1363. године заменио Брвеник на Ибру са челником Мусом и град се од тог доба налази у његовом поседу односно његовог наследника великог жупана Николе Алтомановића (1366—1373). После Николиног слома 1373. године, град улази у састав државе Вука Бранковића.

Турци освајају Звечан крајем XIV века и њему са прекидом држе јаке војне поставе све до XVIII века, када дефинитивно напуштају тврђаву и она је од тада препуштена зубу времена.

Топионица олова у Звечану са 306 метара високим димњаком

Развој насеља Звечан на месту на ком се данас налази почиње са развојем РМХК „Трепча“. У просторном смислу, данашње насеље Звечан се шири у скоро свим правцима спајајући се са Митровицом и оближњим насељима Доње Кориље и Велико Рударе. У периоду од 1926. до 1941. године упоредо са развојем РМХК „Трепча“ почело се са изградњом насеља Звечан изградњом енглеске колоније, тениског игралишта и објеката за становање стручњака који су дошли да раде у Комбинату. Повећањем број становника изграђена је 1933. године школска зграда. Изграђени су после Другог светског рата 1953. године Раднички дом са плесном, биоскопском салом и кугланом. Касније су изграћени су: хотел, амбуланта са стационаром, зграда поште, зграда основне школе 1961. године, зграда школе ученика у привреди, олимпијски базен 1968. године. После 1970. године када је насеље било у саставу општине Косовска Митровица мало је изграђених објеката. У новије време изграћена је нова зграда Дома здравља, нова стамбена зграда са 24 стана, Црква Светог Ђорђа, зграда новог дечјег обданишта, зграда Центра за Социјални рада, реконструисана је зграда старе школе за Вишу техничку школу и започета изградња више стамбених зграда. У самом насељу Звечан је: Предшколска установа „Лане“, Основна школа „Вук Караџић“, Средња школа, Виша техничка школа Звечан, измештена Виша техничка школа из Урошевца, Факултет уметности.

Демографија[уреди]

Насеље има српску етничку већину.

Број становника на пописима:

Тврђава Звечан[уреди]

Рушевине Звечанског Града
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Тврђава Звечан

Основа тврђаве прилагођена је конфигурацији терена и има неправилан, издужени облик. Састојала се из три дела. Горњи град се налазио на самом врху брда. Нижи појас се састојао од бедема ојачаних кулама, а обимни зид је обухватао јужне падине и подножје брда. Горњи град, окружен са пет кула, чува остатке главне - донжон куле осмоугаоне основе, цркве Св. Ђорђа(коју је подигао Стеван Немања) и цистерни. Црква је имала основу у облику сажетог уписаног крста, мању олтарску апсиду, кубе над средишњим делом и била је живописана. Унутар Доњег града постоји неколико грађевина чија намена није прецизно утврђена, а на западном крају налазио се главни улаз у град.

Основна намена града била је контрола:

  • Босанског
  • Ибарског
  • Метохијског

пута који су се ту укрштали, док је касније служио и као заштита за рудник у Трепчи.

Путописац Ами Буе, који је посетио Звечан 1840. године нашао је остатке цркве, док је Гиљфердинг 1859. године у граду видео:

Викицитати „... остатке дворца на два спрата озиданог опеком...“
({{{2}}})

Поред тога у северном делу граду је пронађен подземни лагум који се спуштао до извора у подножију брда на коме је Звечан подигнут, а пронађени су остаци још једног потенцијалног излаза из подземних лагума.

Култура и наука[уреди]

У Звечану се налази Висока техничка школа струковних студија, а од 2001. године и Факултет уметности Универзитета у Приштини. Често се одржавају концерти и изложбе професора и студената Факултета уметности и представе Народног позоришта измештеног из Приштине, као и гостовања угледних уметника из земље и иностранства. У Звечану постоји музеј.

У Звечану се одржава годишњи међународни фестивал „Норт Сити џез и блуз фестивал“ (North City Jazz & Blues Festival), на коме су гостовали многи еминентни музичари из Србије и света[1][2][3][4][5][6][7], као и међународна ликовна колонија "Соколица"[8][9], међународни рок фестивал „Овердрајв“ (Overdrive)[тражи се извор од 01. 2014.] и фестивал дечје песме „Цвркути са Ибра“.[тражи се извор од 12. 2013.] Године 2007. Невена Божовић, победница фестивала „Цвркути са Ибра“ представљала је Србију на Избору за дечју песму Евровизије, одржаном у Холандији, где је заузела треће место. [10]

Саобраћај[уреди]

Железничка станица у Звечану

Улице у самом насељу Звечан нису у најбољем стању, јер је њихово одржавање минимално. Утврђено је да око 30% улица у граду није асфалтирано.[11]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :