Косовска Митровица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Косовска Митровица

Мост преко Ибра у Косовској Митровици
Мост преко Ибра у Косовској Митровици

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Косова и Метохије Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Косовска Митровица
УНМИК Косовска Митровица
Становништво
Становништво (2011) 46.230 (2011. год)[1]
Положај
Координате 42°53′32″N 20°52′07″E / 42.8923333333, 20.8686666667
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Косовска Митровица на мапи Србије
{{{alt}}}
Косовска Митровица
Косовска Митровица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 38220
Позивни број +381
Регистарска ознака КМ


Координате: 42° 53′ 32" СГШ, 20° 52′ 07" ИГД

Косовска Митровица (алб. Mitrovica/Mitrovicë; Титова Митровица у периоду 19811991, алб. Mitrovica e Titos) је град на северу Косова и Метохије, у Републици Србији, на 42.89° северно, 20.87° источно, на 496 метара надморске висине (ушће Ситнице у Ибар). Косовска Митровица је и општина чија је површина 350 km². Поред града, општину чини и 49 села. У Косовској Митровици је седиште Косовскомитровичког управног округа, који осим митровичке, захвата још пет општина: Вучитрн, Србицу, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић. Косовска Митровица се налази на северу Косовске котлине, са истока, севера и запада окружена планинама Мокром Гором и обронцима Голије и Копаоника. Кроз град теку реке Ибар, који га дели на јужни и северни део, Ситница и Љушта. Од града на север почиње Ибарска клисура кроз коју Ибар тече ка Краљеву, где се улива у Западну Мораву.

Име града[уреди]

Митровица је једна од најстаријих насеобина на Космету. Први пут се помиње у средњовековним писаним документима. Име Митровица потиче из 14. века, по цркви Светог Димитрија Солунског, која је била испод звечанског утврђења, а коју је 1315. године српски краљ Милутин даровао својој задужбини - манастиру Бањска. Око цркве је било српско гробље, а од 19. века ту се сахрањују и Турци. У непосредној близини је сада Споменик рударима устаницима, који су се 1941. године придружили народоноослободилачким бригадама у Србији.

Историја[уреди]

На простору града нађени су трагови рударења из доба неолита, римски жртвеници и статуете (2-3. век). У 6. веку византијски цар Јустинијан I гради тврђаву Звечан. Као рударски град Трепча се помиње 1303. године. У Старом Тргу се до бомбардовања 1999. године налазио Музеј кристала. У близини су остаци тврђаве Ћутет (13. век). У Брњаку је био град-дворац (друга половина 13. века) који је припадао жени српског краља Стефана Уроша I, Јелени Анжујској, која је у њему умрла 1314. године. У време Немањића крај Косовске Митровице већ се налазио град Звечан који је играо важну улогу у средњовековној историји Србије, а чији се остаци кула и данас уздижу на оближњем истоименом брду. За време Османског царства Митровица је била мала оријентална варош. Након Првог балканског рата 1912. Косовска Митровица, заједно са остатком Косова и Македонијом, улази у састав Краљевине Србије, а 1918. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. За време Другог светског рата Косовска Митровица и Рудник Трепча били су у саставу Недићеве Србије, у оквиру немачке окупационе зоне. Након Другог светског рата, у складу са начелом да би у свакој републици и покрајини СФРЈ по један град требало да понесе име председника Јосипа Броза Тита, Косовска Митровица мења име и постаје Титова Митровица. 1991. године граду је враћено његово старо име Косовска Митровица.

Косовска Митровица за време и после рата на Косову[уреди]

Северни део Косовске Митровице и тврђава Звечан у позадини

И град и општина су претрпели велике штете које је изазвало НАТО бомбардовање Србије 1999. године. Ово подручје је било поље терористичког деловања Ослободилачке војске Косова и пре бомбардовања.

Након НАТО агресије, када су из свих градова на Косову и Метохији Срби прогнани, Митровица је успела да одоли суровом етничком чишћењу, захваљујући својим грађанима али и реци Ибру, која је била природна граница етничке подељености града и пре бомбардовања. Град је постао симбол отпора етничком чишћењу на Косову и Метохији. У јужном делу данас живи око 50.000 Албанаца. Већина од око 6.500 Рома из овог дела је избегла у друге делове Србије. У северном делу града око 10.000 косовских Срба је остало у својим домовима, али је тај број повећан након доласка српских избеглица из других крајева Косова и Метохије. На северној (српској) обали Ибра живи и око 2.000 Албанаца и 1.700 Муслимана словенског порекла, који живе у неколико градских махала. Скоро сви Срби који су живели у јужном делу града избегли су у северни. Процењује се да је 2003. године у граду живело укупно 75.600 становника, док се становништво општине процењује на 105.000.

Мост на Ибру

Косовска Митровица је након бомбардовања постала жариште етничких сукоба две заједнице. Мост на Ибру који повезује две стране града чувале су наоружане групе да би спречавале продоре са друге стране. Због тако напете ситуације у граду, трупе КФОР-а и УНМИК полиција су заузеле мост да би спречиле даље сукобе. Међутим, насиље и провокације су се наставиле са обе стране реке, тако да су међународне трупе и полицијски контролни пунктови постављени око појединих подручја, чак и испред појединих зграда.

Дана 17. марта, 2004, утапање једног албанског детета из села Чабра у Ибру, за које су унапред оптужени српски младићи из села Зупче да су наводно нагнали псе на албанску децу, искоришћено је од стране албанских терориста и екстремиста као повод за велике етничке сукобе у граду и на ширем подручју Косова и Метохије. Демонстрације хиљада екстремиста албанске националности претвориле су се у нереде и оружане нападе, попримајући облик варварског дивљања и погрома над неалбанским, пре свега српским становништвом, у коме је најмање осам људи погинуло, а око 300 повређено, док је на десетине српских културних објеката, укључујући и цркве и манастире широм Косова и Метохије, опљачкано и спаљено. Ово крвопролиће је било највећи немир на Косову и Метохији након НАТО агресије.

Истог датума, четири године касније, у близини зграде Општинског суда избили су сукоби између српског становништва и специјалних снага УНМИК полиције. Сукоби су испровоцирани безразложним хапшењем судија и службеника суда српске националности. И у овом целодневном инциденту било је десетине повређених, док је један украјински полицајац изгубио живот. Ни годину дана касније, проблем судства у Косовској Митровици није решен. Зграду обезбеђују војници КФОР-а.

Црква Светог Димитрија, у позадини Споменик рударима

Индустрија[уреди]

Брзи развој града започео је у 19. веку, када је једна енглеска компанија отпочела експлоатацију руде олова и цинка у Трепчи, мада се руда овде искоришћавала још у немањићко време. Од тада Косовска Митровица постаје један од највећих, али и најзагађенијих индустријских центара на Косову и Србији. Поред рудника Трепча, у Звечану постоји Топионица олова и цинка, а у самом граду међу већим предузећима издвајају се Фабрика суперфосфата (вештачка ђубрива и сумпорна киселина) и Фабрика акумулатора „Трепча“. Са НАТО агресијом и етничким чишћењем Срба из Покрајине, рад рудника, топионице и фабрика је потпуно замро.

Демографија[уреди]

Пре НАТО бомбардовања 1999. општина Косовска Митровица имала је око 116.500 становника, по процени ОЕБС-а. По попису из 1991. године општина је имала 104.022 становника, од који су 78% били Албанци, 10,2% Срби, 4,96% Муслимани, 4,63% Роми и 0,41% Турци. Већина неалбанског становништва живела је у граду Косовска Митровица, који је имао 84.736 становника – 71% косовских Албанаца, око 9.000 Срба и 10.141 других националности. Већина Срба живела је у северном делу града, док је већина Албанаца живела на јужној страни реке Ибар. Град је постао поприште сталних сукоба јер су екстремисти албанске националности желели да силом успоставе јединствену административну управу над градом, чему се Срби из северног дела оштро противе, верујући да би то био увод у изгон Срба из овог града.

Косовска Митровица (градско насеље) има 33.904 становника, док подручје општине Косовска Митровица има 71.909 становника према званичним резултатима пописа становништва 2011. године на Косову. Како су Срби највећим делом бојкотовали попис становништва, прави број становника је већи за 15.000-20.000 становника [2].

Са Сабора културно-уметничког стваралаштва Србије, 2011.

Култура[уреди]

Сви административни и културни објекти Митровице налазе се у јужном, албанском делу, па и православни храм Свети Сава. Са поделом града, српски део остао је без адекватних услова за рад - Културни центар, Градска библиотека, аматерско позориште, галерија - све је то остало преко Ибра. Морали су кренути испочетка. За рад су морали користити просторије некадашњег Техничко-металуршког факултета.

У Косовској Митровици је од 2005. године смештена и Српска драма Народног позоришта у Приштини, чија се сцена сада налази у Дому културе у Звечану. После 18 година паузе, 2011. године обновљен је Сабор културно-уметничког стваралаштва Србије. Ова манифестација окупља ликовне уметнике, писце, фолклорне ансамбле и културне посленике из Србије, Републике Српске и Црне Горе. У Косовској Митровици се од 2001. године налази привремено седиште већине факултета Универзитета у Приштини.

Од 2003. године у оближњем Звечану редовно се одржава и „Норт Сити џез и блуз фестивал“, на коме су гостовали многи еминентни музичари из Србије и света.

На узвишењу изнад града, у северном делу Митровице, после НАТО бомбардовања, саграђена је црква Светог Димитрија. Градска слава Косовске Митровице је празник Митровдан који се обележава 8. новембра[3].

Галерија[уреди]

Климатограм за Косовска Митровица
Ј Ф M A M J J A С O Н Д
 
 
31
 
3
-4
 
 
23
 
5
-4
 
 
19
 
10
0
 
 
42
 
16
3
 
 
63
 
20
8
 
 
47
 
25
11
 
 
38
 
28
13
 
 
40
 
27
12
 
 
31
 
23
9
 
 
75
 
18
5
 
 
39
 
12
2
 
 
52
 
3
-2
температура у °C
укупне падавине у mm

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ http://www.citypopulation.de/Kosovo-Cities.html
  2. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Косово 2011. Становништво- (подаци по насељима) на Косову, Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ РТС: Слава Косовске Митровице (8.11.2011), Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :