Косовска Митровица

Из Википедија

Косовска Митровица

Косовска Митровица на мапи Србије

Координате: 42° 53' 54" СГ Ш, 20° 52' 12" ИГД Косовска Митровица (албански: Mitrovica / Mitrovicë) је град који се налази на северу Косова и Метохије у Републици Србији, на 42.89° северно, 20.87° источно. Косовска Митровица је и општина чија је површина 350 km². Поред града општину чине и 49 села. Косовска Митровица се налази на северном делу Косовог поља, док је са истока, севера и запада окружена планинама Мокром Гором и обронцима Голије и Копаоника. Кроз град теку реке Ибар, који град дели на јужни и северни део, Ситница и Љушта. Од града на север почиње Ибарска клисура кроз коју Ибар тече на север до Краљева, где се улива у Западну Мораву.

Садржај

1 Име града
2 Историја
3 Индустрија
4 Демографија
5 Култура
6 Косовска Митровица за време и после НАТО агресије
7 Види још
8 Спољашње везе

[уреди] Име града

Град је једна од најстаријих насеобина на Косову, које се први пут помиње у писаним документима још у средњем веку. Име Митровица највероватније потиче из 14. века, вероватно по Светом Димитрију Солунском, мада има и других легенди о пореклу имена града.

[уреди] Историја

На простору града нађени су трагови рударења из доба неолита, римски жртвеници и статуете (2-3. век). У 6. веку византијски цар Јустинијан I гради тврђаву Звечан. Као рударски град Трепча се спомиње 1303. године. У Старом Тргу се налази богата збирка кристала. Остаци тврђаве Ћутет (13. век). У Брњаку је био град-дворац у другој половини 13. века који је припадао жени српског краља Стефана Уроша I, Јелени Анжујској (умрла у њему 1314. г.). У време Немањића крај Косовске Митровице издизао се град Звечан који је играо важну улогу у средњевековној историји Србије, а чије се рушевине и данас уздижу на оближњем истоименом брду. Данашњи град се први пут помиње као Дмитровица средином 15. века. Име је потекло од локалне цркве св. Димитрија. За време Отоманског царства Митровица је била типични мали оријентални град. Након Првог балканског рата 1912. Косовска Митровица, заједно са остатком Косова и Македонијом улази у састав Краљевине Србије, а 1918. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Након Другог светског рата, у складу са начелом да би у свакој републици и покрајини СФРЈ по један град требало да понесе име председника Јосипа Броза Тита, Косовска Митровица мења име и постаје Титова Митровица. Почетком 90тих година 20. века граду је враћено његово старо име Косовска Митровица.

[уреди] Индустрија

Брзи развој града започео је у 19. веку када је једна енглеска компанија започела експлоатацију рудника олова и цинка Трепча, мада се руда искоришћавала и у немањићко време. Од тада Косовска Митровица постаје један од највећих, али и најзагађенијих индустријских центара на Косову и Србији. Поред рудника Трепча, у Звечану постоји топионица олова и цинка, а у самом граду међу већим предузећима издвајају се Фабрика суперфосфата (вештачка ђубрива и сумпорна киселина) и Фабрика акумулатора "Трепча".

[уреди] Демографија

Пре НАТО агресије 1999. општина Косовска Митровица имала је око 116.500 становника, по процени ОЕБС-а. По попису из 1991. године општина је имала 104.022 становника, од који су 78% били Албанци, 10,2% Срби, 4,96% Муслимани, 4,63% Роми и 0,41% Турци. Већина неалбанског становништва живела је у граду Косовска Митровица, који је имао 84.736 становника – 71% косовских Албанаца, око 9.000 Срба и 10.141 других националности. Већина Срба живела је у северном делу града, док је већина Албанаца живела на јужној страни реке Ибар. Град је постао поприште сталних сукоба јер су екстремисти албанске националности желели да силом успоставе јединствену административну управу над градом, чему се Срби из северног дела оштро противе, верујући да би то био увод у изгон Срба из овог града. Данас град има 84.736 становника.

[уреди] Култура

Косовска Митровица

У Косовској Митровици се од 2001. године налази привремено седиште и више факултета Универзитета у Приштини. Од 2003. године у оближњем Звечану редовно се одржава и "Норт Сити џез и блуз фестивал", на коме су гостовали многи еминентни музичари из Србије и света.

[уреди] Косовска Митровица за време и после НАТО агресије

И град и општина су претрпели велике штете које је изазвало НАТО бомбардовање. Ово подручје је било поље герилског деловања тзв. "Ослободилачке војске Косова" и пре агресије.

Након НАТО агресије град је постао симбол етничких подела на Косову и Метохији. У јужном делу живи око 50.000 Албанаца. Већина од око 6.500 Рома је избегла у друге делове Србије. У северном делу града, око 10.000 косовских Срба је остало у својим домовима, али је тај број повећан након доласка српских избеглица из других крајева Косова и Метохије. На северној обали Ибра живи и око 2.000 Албанаца и 1.700 Муслимана словенског порекла, који живе у неколико градских махала. Скоро сви Срби који су живели у јужном делу града избегли су у северни део. Процењује се да је 2003. године у граду живело укупно 75.600 становника, док се становништво општине процењује на 105.000.

Мост на Ибру

Косовска Митровица је постала жариште етничких сукоба између две заједнице. Мост на Ибру који повезује две стране града чувале су наоружане групе да би спречавале продоре са друге стране. Због тако напете ситуације у граду, трупе КФОР-а и УНМИК полиција су заузеле мост да би спречиле даље сукобе. Међутим, насиље и провокације су се наставиле са обе стране реке, тако да су међународне трупе и полицијски контролни пунктови постављени око појединих подручја, чак и испред појединих зграда.

Дана 17. марта, 2004, утапање једног албанског детета из села Чабра у Ибру, за које су оптужени српски младићи из села Зупче који су наводно нагнали псе на албанску децу, изазвало је велике етничке сукобе у граду, као и на ширем подручју Косова и Метохије. Демонстрације хиљада екстремиста албанске националности претвориле су се у нереде и оружани сукоб, попримајући облик варварског дивљања и погрома над неалбанским, пре свега српским становништвом, у коме је бар осам људи погинуло, а око 300 повређено, док је на десетине српских културних објеката укључујући и цркве и манастире широм Косова и Метохије опљачкано и спаљено. Ово крвопролиће је било највећи немир на Косову и Метохији после НАТО агресије.

Велика насиља албанских екстремиста и терориста уперена против српског становништва вршена су и у другим деловима Косова и Метохије, између осталог у Чаглавици, Обилићу, Свињару, Призрену и Гњилану где су многе српске куће попаљене, а преостало становништво било принуђено да напусти своја огњишта. Истрага о догађају који је био повод за погром још увек није довршена.