Fevronija Nisibiska
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: članak je napisan hagiografskim stilom, a takođe je najverovatnije i istorijski neutemeljen. |
Prepodobna mučenica Fevronija je hrišćanska svetiteljka. Bila je ćerka senatora Prosfora iz Rima.
Rođena je i živela u Rimu, u vrema cara Dioklecijana. Tamošnji eparh Antim[1] je hteo da oženi sina Lisimaha sa lepom kćerkom senatora Prosfora. Da bi izbegla taj brak devojka se zamonašila na istoku, u zemlji Asirskoj, u manastiru, gde je njena tetka, Vriena, bila igumanija. Po smrti Antimovoj staranje o Lisimahu preuzeo je stric Selin. Lisimaha, koga je car Dioklecijan (284—305) smatrao da je on potajni hrišćanin, poslao je na istok, sa njegovim stricem Selinom, da hvata i ubija hrišćane. Dok je Selin bio veoma surov prema hrišćanima, Lisimah je štedeo hrišćane gde god je mogao. Pošto je poubijao hrišćane u Palmiri, Selin je došao u grad Sivapolj, blizu kog se nalazio manastir devički sa pedeset isposnica, među kojima je bila i Fevronija. Iako je imala tek dvadeset godina, Fevroniju su poštovali i u manastiru i u gradu zbog velike krotosti, mudrosti i uzdržljivosti. U tom manastiru držalo se pravilo blažene Platonide, ranije igumanije, da se svaki dan petka provodi samo u molitvama i čitanju sveštenih knjiga, bez ikakvog drugog rada. Vriena je odredila Fevroniju da čita monahinjama sveštene knjige.
Kada je Selin čuo za Fevroniju, naredio je da mu je dovedu. Pa kad se Fevronija nije htela odreći vere u Isusa Hrista i pristati na brak, on je naredio Lisimahu da je "stavi na muke"[2]: da je šibaju, potom da joj zube izbiju, potom da joj odseku ruke, pa grudi, pa noge, i najzad da je poseku mačem. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je mučitelja toga istog dana snašla strašna kazna Božja te da je bes ušao u njega, i obuzeo ga neki samrtni užas; u tom užasu on je udario glavom o mermerni stub i pao mrtav. Lisimah je naredio da se telo Fevronijino sabere i odnese u manastir, gde je česno sahranjeno, a on se sa mnogim drugim vojnicima krstio. Hrišćani veruju da su se od moštiju svete Fevronije događala mnoga isceljenja, kao i da se ona javljala na dan njenog praznika i stajala na svom uobičajenom mestu među monahinjama.
Sveta Fevronija je mučenički postradala 310. godine. Njene mošti su 363. godine prenete u Carigrad. Ubrzo posle njene smrti Sveti Jakov - episkop nisibijski je sagradio crkvu i preneo u nju deo moštiju ove svetiteljke.
Srpska pravoslavna crkva slavi je 25. juna po crkvenom, a 8. jula po gregorijanskom kalendaru.
U manastiru Gračanici na Kosovu i Metohiji nalazi se u crkvi lik Sv. mučenice Fevronije. Ta žitejska ikona nastala je 1607-1608. godine. Svetiteljka je naslikana za vreme novobrdskog ili gračaničkog mitropolita Viktora (1593—1612), na "gipsanoj podlozi drvene daske". Prikazana je na ikoni kako sedi na tronu, obučena u zelenu haljinu, uz ktitora Viktora.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 08. 07. 2019. g. Pristupljeno 14. 12. 2019.
- ^ Justin Popović: "Žitija svetih", treći tom, Valjevo 1975.
- ^ Branislav Todić: "Gračanica - slikarstvo", Beograd 1988.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ohridski prolog, Vladika Nikolaj Velimirović
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Prepodobna mučenica Fevronija (jezik: srpski)
- Sveta Fevronija (jezik: ruski)
- Virgin Martyr Febronia (jezik: engleski)
- St. Febronia (jezik: engleski)
- St. Febronia of Nisibis (jezik: engleski) (+ slika)