Fransisko Pizaro

Fransisko Pizaro
Datum rođenja	(1475{{month}}{{{day}}})1475.
Mesto rođenja	Truhiljo, Kastilja
Datum smrti	26. jun 1541.(1541-06-26) (65/66 god.)
Mesto smrti	Lima, Vicekraljevstvo Peru

Fransisko Pizaro (šp. Francisco Pizarro; oko 1475 — Lima, 26. jun 1541) je bio španski konkistador, osvajač Carstva Inka i osnivač grada Lime. Za otkup poslednjeg cara Inka Ataualpe tražio je sobu punu zlata i dve sobe srebra. Ataualpu je ubio, iako je Ataualpa platio taj ogroman otkup.

Detinjstvo i mladost

Fransisko Pizaro je bio rođen u Truhilju (Kaseres), Španija (u njegovo vreme Kruna Kastilje) u današnjoj Ekstremaduri, Španija. Bio je nezakoniti sin pešadijskog pukovnika Gonzala Pizaroa (1446–1522) i Franciske Gonzalez, žena siromašnih porekla. Njegov datum rođenja je neizvestan, ali veruje se da je to bilo negde u 1470-im, verovatno 1474. Malo se pažnje posvećeno njegovom obrazovanju i odrastao je nepismen.

Njegov otac je bio pukovnik u pešadiji koji je služio u Navari i u Italijanskim kampanjama pod Kordobom. Njegova se majka udala kasno u životu i imala je sina Franciska Martina de Alkantara, koji je učestvovao u osvajanju Perua sa svojim polubratom. Preko oca, Francisko je bio drugi rođak Ernana Korteza.

Dana 10. novembra 1509, Pizaro je otplovio iz Španije u Novi svet sa Alonsom de Ohedom u ekspediciji do Urabanskog zaliva u Tijera Firmi. Pizaro je postao učesnik neuspele kolonije Ojede, zapovedajući ostacima dok je nije napustio sa preživelima. On je otplovio do Kartahene i pridružio se floti Martina Fernandeza de Ensisa 1513. godine.

Odlazak u Novi svet

Prema jednim izvorima rođen je 1471, a prema drugima između 1475. i 1478. Rođen je u Truhilju u Španiji. Bio je rođak Ernana Kortesa, osvajača Meksika. O njegovom detinjstvu se malo zna, ali najverovatnije nije bio obrazovan i bio je čak nepismen. Kada je saznao za postojanje Novog sveta, nalazio se u Sevilji. Otplovio je 1502. u Latinsku Ameriku, gde je učestvovao u raznim španskim misijama i osvajanjima. Pratio je Vaska Nunjeza de Balbou 1513, kada je Balboa otkrio Pacifik prešavši Panamu. Podigli su naselje u Panami, gde se Pizaro naselio i postao stočar.

Ekspedicije u Južnu Ameriku

Fransisko Pizaro

Na prvu ekspediciju u Južnu Ameriku 1522. krenuo je sa Paskvalom de Andagojom. Od urođenika je saznao za postojanje zemlje bogate zlatom, na reci Piru (to je bio Peru). Andagoja je osnovao ekspediciju i krenuo u potragu za ovim zemljama, ali se između Ekvadora i Kolumbije teško razboleo, te je odlučio da se vrati. Po povratku, Andagoja je raširio priču o zlatnoj zemlji koju je nazvao (Eldorado). Pošto je prethodno Ernan Kortes uspeo u Meksiku, Pizaro je poverovao i odlučio da krene u osvajanje carstva Inka.

Još dok je bio u Panami, Pizaro se uortačio sa sveštenikom Hernandom de Lukom i vojnikom Dijegom de Almagrom. Njih trojica su odlučili da osvojene teritorije međusobno podele. Pizaro je postao komandant, Almagro je bio zadužen za snabdevanje hranom i oružjem, a de Luka je bio zadužen za finansije.

Pizarova putanja tokom osvajanja Perua (1531—1533)

Prva ekspedicija 1524.

U novembru 1524, prva od tri ekspedicije je napustila Panamu i pošla u osvajanje Perua sa oko 80 ljudi i 40 konja. Huan de Salkedo je bio barjaktar, Nikolas de Ribera je bio blagajnik, a Huan Karvaljo je bio inspektor. Dijego de Almagro je ostao da skuplja dodatne ljude i da ih još snabdeva, pa da se onda pridruži. Guverner Paname im je odobrio prvu istraživačku ekspediciju, koja se završila neuspešno. Doplovili su do Kolumbije, gde su naišli na prepreke u vidu lošeg vremena, nedostatka hrane i sukoba sa domorocima u kojima je Almagro izgubio jedno oko, te su odlučili da se vrate u Panamu.

Druga ekspedicija 1526.

Dve godine nakon prve ekspedicije, krenuli su na drugu ekspediciju. Imali su problema dok nisu dobili odobrenje guvernera Paname. Krenuli su sa dva broda, 160 ljudi i nekoliko konja. Došli su do reke San Huan mnogo južnije nego prvi put. Nakon dolaska u Kolumbiju, razdvojili su se. Pizaro je ostao da ispita nove i pogibeljne močvarne teritorije obale Kolumbije, a Almagro se vratio u Panamu po pojačanja. Pizarov glavni kormilar Bartolomeo Ruiz nastavio je da plovi južnije i posle prelaska ekvatora našao je i zarobio domorodački splav, na kome je bilo mnogo tekstila, keramike i nekih zlatnih i srebrenih predmeta i dragulja.

Bartolomeo Ruiz je otplovio do Pizara. Zlato je privuklo pažnju Pizara i njegovih ljudi, koji su bili iscrpljeni bezbrojnim poteškoćama u Kolumbiji. Almagro je došao sa snabdevanjem i novih 80 ljudi. Odlučili su da otplove do mesta gde je Bartolomeo Ruiz našao splav sa zlatnim predmetima. Na putu su imali problema sa jakim vetrovima i morskim strujama, ali su došli do Atakame na obali Ekvadora. Tu su naišli na domorodačko stanovništvo koje su pre toga Inke pokorile. Domoroci su bili ratoborni i mnogobrojniji, tako da su Španci odlučili da ostanu na brodu.

Trinaestorica slavnih

Statua Fransiska Pizara u Truhilju

Nakon dosta diskusije između Pizara i Almagra, odlučeno je da Pizaro sačeka na sigurnom mestu, na jednom ostrvu, a da se Almagro vrati po pojačanje u Panamu. Almagro je nosio zlato kao dokaz isplativosti ekspedicije, ali novi guverner Paname nije odobrio novu ekspediciju 1527, jer je ostao bez mnogo ljudi. Guverner Paname je poslao dva broda pod komandom Huana Tafura da vrati Pizara i ostale u Panamu. Pizaro je odbio da se vrati u Panamu, a svojim ljudima je povukao crtu na pesku i rekao da odaberu da li će ostati ili se vratiti u Panamu. Samo 13 ljudi je ostalo sa Pizarom. Tih 13 je prozvano „Trinaestorica slavnih“.

Ernando de Luka je uspeo da nagovori guvernera da mu da brod da vrati Pizara za 6 meseci i da potpuno odustanu od Perua. De Luka i Almagro su iskoristili tu priliku i pridružili se Pizaru. Odlučili su da slede preporuke Bartolomea Ruiza i krenuli su južnije, tako da su aprila 1528. došli do Tumba na obali Perua. Domoroci su ih gostoljubivo dočekali, a Pizarovi ljudi su tokom sledećeg dana mogli da razgledaju okolinu i da se uvere u neverovatno bogatstvo zemlje. Videli su zlatne i srebrne dekoracije na kući poglavice. Zlato je bilo vidljivo na više mesta.

Domoroci su bili gostoljubivi, Špance su zvali „deca sunca“, zbog oklopa. Španci su po prvi put videli lame. Konkistadori su imali prilike da vide bogatstvo zemlje, koju nameravaju da osvoje. Odlučili su da se vrate u Panamu da bi pripremili konačno osvajanje zemlje Inka. Pre toga su krenuli južnije da bi istražili ima li šta zanimljivo, tako da su došli do devetog stepena južne geografske širine.

Povratak u Španiju i razgovor sa španskim kraljem Karlom V 1529.

Karlo V

Kad su se vratili u Panamu, novi guverner Paname nije odobrio treću ekspediciju, pa je Pizaro odlučio da traži odobrenje lično od kralja. Krenuo je u proleće 1528. iz Paname i stigao je u Sevilju tokom leta. Kralj Karlo V je bio u Toledu i primio je Pizara.

Pizaro je kralju ispričao o zemlji bogatoj zlatom i srebrom, koju su istraživali njegovi ljudi, da bi širili carstvo Kastilje. Kralj je tada kretao na put u Italiju i obećao je da će podržati Pizarovo osvajanje Perua. Dok je kralj bio odsutan, kraljica Izabela Portugalska je potpisala 1529. dokument, kojim je Pizaru odobrila da osvoji Peru. Pizaro je imenovan za guvernera nove zemlje i vicekralja. Međutim, kraljica je zahtevala da skupi najmanje 250 ljudi.

Pizaro je sa sobom poveo svoju braću. Krenuo je januara 1530. sa 180 ljudi i 27 konja prema Panami. Iz Paname je krenuo u treću i konačnu ekspediciju, u osvajanje Perua 27. decembra 1530.

Osvajanje Perua 1532.

Tokom 1532. iskrcao se blizu Ekvadora, gde je prikupio zlata, srebra i dragog kamenja i poslao ga u Panamu Almagru, koji je skupljao nove ljude.

Tu je imao sukob sa domorocima Punjanima, u kome je poginulo tri Španca i 400 domorodaca. Kada su došli do Tumba, gde su prethodno bili gostoljubivi domoroci, našli su da je zlatno mesto uništeno i razoreno u napadu Punjana.

Pizaro je odlučio da krene u unutrašnjost Perua. Uspostavili su prvo špansko naselje u Peru. Konkistador Ernando de Soto je odatle krenuo u dalja istraživanja, pa se vratio od Inka sa pozivom da se sretnu sa Špancima.

Za Ataualpu je tražio punu sobu zlata

Pizaro u bici kod Kahamarke 16. novembra 1532.

Poglavica Inka Ataualpa se odmarao u severnom Peruu, blizu Kahamarke u obližnjim termalnim banjama. Pizaro je došao sa 180 vojnika i 27 konja na sastanak sa Ataualpom. Ataualpa je zabranio Špancima boravak u njegovoj zemlji, pa je Pizaro napao Ataualpinu vojsku 16. novembra 1532. u bici kod Kahamarke. Španci su pobedili, a Pizaro je pobio 12 Ataualpinih gardista.

Zatvorio je Ataualpu i tražio je veliki otkup. Ataualpa je ispunio obećanje i jedna soba je napunjena zlatom, a dve srebrom da bi on bio oslobođen. Pizaro je obećao da će pustiti Ataualpu kada ovaj napuni sobe zlatom i srebrom. Pizaro je prekršio reč, pa je Ataualpu osudio za ubistvo brata i napad na Pizarove ljude. Ataualpa je ubijen 29. avgusta 1533.

Osnivanje Lime i Pizarova smrt

Pizaro je zauzeo Kusko 1533, a španskom kralju Karlu V je napisao da je to najveći i najfiniji grad u celom novom svetu i da bi građevine Kuskoa bile smatrane istaknutim čak i u Španiji. Pizaro je u Mantaro dolini uspostavio španski glavni grad Perua 1534. Pošto je glavni grad bio daleko od mora, Pizaro je osnovao Limu na peruanskoj obali 18. januara 1535. Osnivanje Lime je smatrao jednom od najvažnijih stvari u životu.

Inke su pokušale da povrate Kusko, ali ih je porazio Almagro. Između Almagra i Pizara izbio je sukob oko granica njihovih jurisdikcija. Došlo je do sukoba Pizarove braće i Almagra, koji se završio 1538. porazom i ubistvom Almagra. Almagrovi sledbenici su organizovali zaveru, koja se završila uspešnim atentatom na Pizara u njegovoj palati u Limi 26. juna 1541.

Iza Pizara su ostala deca melezi. Pizaro je bio oženjen Ataualpinom ćerkom i unukom Huana Kapaka.

Sličnosti između Pizara i Kortesa

Pizarova i Kortesova osvajanja bila su slična po stilu. Pizaro je u sukobu sa Inkama imao jako malo vojnika. Mnogi Peruanci ga smatraju kriminalcem, jer je naredio da se Ataualpa ubije, iako je poglavica platio otkup napunivši jednu sobu zlatom a dve srebrom. Smatra se da je vrednost otkupa u današnjem novcu oko 2,5 milijarde dolara.

U popularnoj kulturi

Pizaro se pojavljuje kao jedan od protagonista u španskoj seriji Konkvistadori: Avantura iz 2017.

Pizarovi radovi

• Pizarro, Francisco (15. 1. 2009). „Cartas del Marqués Don Francisco Pizarro (1533–1541)”. bloknot.info (A. Skromnitsky). 
• Pizarro, Francisco (15. 1. 2009). „Cédula de encomienda de Francisco Pizarro a Diego Maldonado, Cuzco, 15 de abril de 1539”. bloknot.info (A. Skromnitsky, in Russian). 
• "Francisco Pizarro response to a petition by Pedro del Barco", 14 April 1539. From the Collections at the Library of Congress

Literatura

• Cajamarca o la Leyenda Negra, a tragedy for the theater in Spanish by Santiago Sevilla in Liceus El Portal de las Humanidades
• Kotzebue, August von (1804). Pizarro: A Tragedy in Five Acts. As Performed at the Theatre Royal in Drury Lane. 
• John Hemming. (1973). Conquest of the Incas. ISBN 978-0-15-602826-4. 
• DeAngelis, Gina (2000). Francisco Pizarro and the Conquest of the Inca. Turtleback. ISBN 978-0-613-32584-4. 
• William H. Prescott (2004). History of the Conquest of Peru: With a Preliminary View of the Civilization of the Incas. Barnes & Noble. ISBN 978-0-7607-6137-3. 

Spoljašnje veze

• PBS Special: Conquistadors — Pizarro and the conquest of the Incas
• Francisco Pizarro, a Head of His Time
• The Conquest of the Incas by Pizarro - UC Press
• The European Voyages of Exploration
• Fransisko Pizaro na sajtu WorldCat (jezik: engleski)
• "Francisco Pizarro", February 1992, National Geographic
• Relacion de los primeros descubrimientos de Francisco Pizarro y Diego de Almagro, 1526 Arhivirano 2012-12-18 na sajtu Archive.today In Spanish. BlokNOT (A. Skromnitsky). 2009-10-09. Colleccion de documentos ineditos para la historia de Espana. Tomo V. — Madrid, 1844
• Pizarro & the Fall of the Inca Empire – Ancient History Encyclopedia
• Francisco Pizarro Chronology
•  Crivelli, Camillus (1913). „Francisco Pizarro”. Catholic Encyclopedia. 
•  „Pizarro”. The American Cyclopædia. 1879.