Hosu-Tišma
| Hosu-Tišma | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | Obuka jedriličara | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  Kraljevina SHS
| |
| Proizvođač | Samogradnja | |
| Probni let | 29.09.1923. | |
| Uveden u upotrebu | 1923. | |
| Povučen iz upotrebe | 1923. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Hosu-Tišma | |
| Broj primeraka | 1 | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Hosu-Tišma je eksperimentalna (triplan=trokrilac)vazduhoplovna jedrilica namenjena za osnovnu obuku i trenažu pilota i jedriličara. Mešovite je konstrukcije (pretežno drvo i platno). Ovu jedrilicu su konstruisali inženjer Vladimir Tišma i pilot Hosu Ištvan (HOSSZÚ, István) 1923. godine.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Istvan HOSSZU je započeo projektovanje i izgradnju svoje jedrilice 1916. Ali projekat je prvi put prekinut zbog rata. Posle rata, radio je u Aeroplanskoj radionici u Novom Sadu, popravljajući i održavajući avione nove kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca-(Jugoslavije). Tu mu se priključuje inž. Vladimir Tišma koji je takođe došao na posao u Novi Sad i zajednički nastavljaju rad na jedrilici 1922. godine. Tišma je izvršio detaljan aerodinamički i statički proračun jedrilice pa je na osnovu toga trebalo da izvrše detaljnu preradu jedrilice i doveli je u saglasnost sa proračunima. Za to su im nedostajala finansijska sredstava koja su obezbedili zahvaljujući donatoru gospodinu Lipovšiću fotografu iz Siska vazduhoplovnom entuzijasti, pa je posao nastavljen u Sisku. Izgradnja jedrilice je završena krajem avgusta 1923, a probni letovi su započeli 29. septembra 1923. Startovanje jedrilice je obavljano automobilskom vučom.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Nova jedrilica je imala tri para krila bila je troktilac, razmah najvećeg, iznosio je 6 m. krila su imala drvenu konstrukciju a oplata je bila od impregniranog platna. U obliku gondole bila je smeštena pilotska kabina. Gondola je bila zatvorena, a sa repom je spajala drvena rešetkasta konstrukcija. Jedrilica je bila duga 5 m. Ispod trupa su bili montirani biciklistički točkovi kao stajni trap a ispod repa se nalazila elastična drljača. Letelica je imala masu od 50 kg, a bila je jednosed. Na osnovu probnih letova utvrđeno je da je mogla dostići visinu od 150 m a dužina trajanja leta (autonomija) i do pola sata. Za poletanje jedrilice je korišćena automobilska vuča.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Hosu-Tišma a prema izvorima.
| Finesa | 1 : pri brzini km/h |
|---|---|
| Performanse |
|
| Dimenzije |
|
| Masa |
|
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
U prvom letu 29. septembra 1923. jedrilicom je upravljao I. Hosu i tada je jedrilica preletela 1700m na visini od 80m[1]. Nakon nekoliko vrlo zadovoljavajućih letova, jedrilica je slomljena prilikom sletanja[2]. Pošto Hosu i Tišma nisu imali sredstava da poprave jedrilicu ona je ostala u hangaru Lipovšića u Sisku na čuvanju i dalja njena sudbina nije poznata[3].
Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]
Nije sačuvana ova jedrilica niti njeni ostatci.
Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Mikić, Sava J. (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Štamparija Drag.Gregorića.
- ^ Hosszú-Tišma Triplan 1923
- ^ Gábor Fekecs
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mikić, Sava J. (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Štamparija Drag.Gregorića.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Planer inž Tišme 1923g
- Hosszú-Tišma Triplan 1923
- Тisma Vladimir
- Aeroplanska radionica - prva novosadska fabrika aviona Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. februar 2011)
- Gábor Fekecs
- Š.Oštrić: Krila domaćih ruku i pameti Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. maj 2021)