Citra

Koncertna citra.

Alpska citra.

Gitar citra.

Citra (nem. Zither) je žičani okidački muzički instrument sa 17 do 45 žica nategnutih preko plitke drvene rezonantne kutije nepravilnog oblika. Broj žica zavisi od veličine instrumenta. Na prvih pet žica, zategnutih iznad dela sa pragovima, najbližih izvođaču, izvodi se melodija, a šteluju se A4, D4, G4, G3, C3 (bečki štim) ili A4, A4, D4, G3, C3 (minhenski štim). Okidanje se vrši trzalicom (plektronom, plektrumom) sa prstenom koja se navlači na palac desne ruke. Ostale žice na kojima se svira istovremeno sa melodijom grupisane su u nekoliko unapred naštelovanih akorda u kvartama ili kvintama.

Naziv citra proistekao je od naziva starogrčkog žičanog instrumenta κιθάρα kao i gitara, sitar i još neki žičani instrumenti.

U Svetom Pismu na nekoliko mesta pominje se instrument kitara koji je preteča citre: “I prekinuću jeku pjesama tvojih, i glas kitara tvojih neće se više čuti.” (Jezekilj, glava 26) "Kad čujete rog, svirale, kitare, gusle, psaltire, pjevanje i svakojake svirke, popadajte i poklonite se zlatnomu liku, koji postavi car Navuhodonosor." (Danilo, glava 3).. U ruskom prevodu Svetog Pisma taj instrument se naziva citrom.

Rasprostranjenost citre

Instrumenti slični citri javljaju se kod mnogih naroda u Kini, Japanu i na Bliskom istoku. Kućin kineska citra sa sedam žica i guđeng sa 21 žicom su najstarije (stare su preko 2500 godina). Japanska, koto citra, sa svilenim strunama je nastala modifikacijom kućina tokom rane Nara epohe (710–784) i imala je 13 žica, dok današnje japanske citre imaju 20-25 žica. Vijetnamska citra je dantran, a mongolska jatga. Kod istočnih Slovena žičani instrument sa više žica zvao se gusli, a od centralne Azije do Mediterana i jugoistočne Evrope rasprostranjen je kanun. Citra kao narodni instrument u Evropi je najrasprostranjenija u Austriji i Nemačkoj od XVIII veka, kada je prodrla na evropski kontinent. Danas su u Evropi najčešće koncertna citra sa 34-35 žica, alpska sa 42 žice i gitar citra bez dela sa pragovima.

Citra u Srbiji

Citra je kod nas najviše u upotrebi bila u Vojvodini i to kod Mađara, kako kod onih u selu, tako i u gradu. Repertoar su činile pesme, ali i instrumentalna pratnja narodnih igara, valcera, čardaša, kola i dr. U naše krajeve verovatno da su je doneli mađari iz Azije, svoje pradomovine.. Klub ljubitelja citraške muzike Srbobran organizuje tradicionalnu manifestaciju „Zlatna citra“. Godine 2019. održana je 24. „Zlatna citra“. Dvočasovni program održan je u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“.

Organologija

Hornbostel-Zaksov sistem, metoda klasifikacije akademskih instrumenata, takođe koristi termin citra za klasifikaciju svih žičanih instrumenata u kojima žice ne izlaze izvan okvira za sondiranje. Kategorije obuhvataju barske citre (sastavljene od muzičkih gudala i štapića), cevne citre, splavne citre, pločaste citre (uključuje kutijaste citre i harfne citre), koritaste citre i okvirne citre.

Prema Zaksu,

Pločaste citre čine najvažniju kategoriju sa zapadne tačke gledišta jer uključuju žičane klavijaturne instrumente. Žice su razvučene preko ploče, koja je pravougaona ili trapezasta ili nekog drugog oblika, i koja se lepi na plitku kutiju.

Žice mogu biti otvorene ili zaustavljene. To može biti psaltir ili cimbala.

Reč je takođe korišćena u sprezi sa brendiranim varijantama drugih gudačkih instrumenata, na primer, citra bendžo.

Istorija i razvoj

Tanjir. Romansa Zapadne komore. U sceni iz popularne predstave, junakinja je prikazana u kontemplaciji kako svira na citri. Iz Kine, dinastija Ćing, 18. vek. Nacionalni muzej Škotske, Edinburg

Alpski Šajtolt

Kineski gukin sa sedam žica

Najraniji poznati sačuvani instrument porodice citre je kineski gukin, instrument bez praga, pronađen u grobnici markiza Jia od Dženga, koji datira iz 433. godine pre nove ere. Slični instrumenti duž ovog dizajna su se razvijali tokom narednih vekova, na primer, japanski koto sa svilom; siter indonežanskih gamelana; kanun Grčke i Bliskog istoka; valiha, citra Madagaskara; i mnogi drugi. Sve veće interesovanje za 'svetsku muziku' donelo je širu prepoznatljivost ovim drugim članovima porodice citra, kako drevnim tako i modernim. Mnogi od ovih instrumenata su elektronski uzorkovani i dostupni su u bankama instrumenata za muzičke sintisajzere.

U Evropi i drugim severnijim i zapadnim regionima, rane citre su bile sličnije modernim planinskim cimbalima, jer su imale dugačke, obično pravougaone, zvučne kutije, sa jednom ili više melodijskih žica i nekoliko nenapetih dronskih žica. Neke od ovih su koristile pokretne mostove slične japanskom kotu, koji se koriste za ponovno podešavanje žica dronova. Alpski Šajtolt predstavlja primer ove starije vrste evropske citre. Do kasnog 18. veka razvile su se dve glavne varijante evropske koncertne citre, poznate kao salcburška citra (sa zaobljenom stranom udaljenom od svirača) i Mitenvald citra (sa obe strane zaobljena). Oba stila se i danas nalaze u koncertnim citrama, iako je salcburški stil postao daleko najzastupljeniji.

Bečki citrista Johan Pecmajer (1803–1884) postao je jedan od izuzetnih virtuoza na ovim ranim instrumentima i zaslužan je za to da je citra postala kućni instrument. Godine 1838, Nikolaus Vajgel iz Minhena je osmislio koncept usvajanja fiksnih mostova, dodavanja dodatnih žica, podešavanja u ciklus kvinti i hromatskom fretingu prsta – efektivno pretvarajući prilično grub narodni instrument u koncertnu citru. Njegove ideje, međutim, nisu bile široko prihvaćene sve do 1862. godine, kada je lutista Maks Amberger iz Minhena napravio novu citru po Vajgelovom dizajnu. U ovom trenutku citra je dostigla nešto veoma blisko svojoj modernoj koncertnoj formi. Za relativno kratko vreme, novi dizajn je u velikoj meri zamenio stari Folksiter (iako se još uvek naziva istim imenom među narodnim muzičarima) širom centralne Evrope, posebno u alpskim zemljama. Kao 'koncertna citra' počela je da privlači pažnju i ozbiljnih kompozitora, od kojih su neki i sami postali koncertni citrarski virtuozi. Ovi kompozitori, nazvani „Altmeister”, cvetali su između 1870. i 1910. I ništa manje nego kompozitor Johan Štraus II dao je instrumentu istaknuti solo u jednom od svojih najpoznatijih valcera, „Priče iz Bečke šume”.

Literatura

• O citri na © 2007 Sholast.ru na ruskom
• O citri iz enciklopedije «Krugosvet» na ruskom
• Dearling, Robert; Stringed Instruments; Chelsea House Publishing (2000). ISBN 0791060926
• Marcuse, Sibyl; Musical Instruments: A Comprehensive Dictionary; W. W. Norton & Company (1975). ISBN 0393007588
• Mühlemann, Lorenz; Die Zither in der Schweiz: Von den Anfängen bis zur Gegenwart ; Turtleback (1995). ISBN 3-729-60584-4 (German)
• Ralston, Jack L.; A Selective Bibliography for the Zither; University of Missouri (1981). ASIN: B00072D9GI
• Schuler, Manfred; Zither In Der Volksmusik , vol. 1 & 2; Unbekannt . ISBN 3-853-66837-2, 3-708-40155-7 (German)
• Kevin, P. (2008). „A musical instrument fit for a queen: the metamorphosis of a Medieval citole” (PDF). The British Museum Technical Research Bulletin. 2: 13—28. 
• Margerum, Alice C. (2015). Robinson, James; Speakman, Naomi; Buehler-McWilliams, Kathryn, ur. The British Museum Citole: New Perspectives (PDF). London: The British Museum Press. ISBN 978-086159-186-2. 
• Wright, Laurence (maj 1977). „The Medieval Gittern and Citole: A Case of Mistaken Identity”. The Galpin Society Journal. 30: 8—42. JSTOR 841364. doi:10.2307/841364. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wright, Laurence (1985). „Citole”. Ur.: Sadie, Stanley. New Grove Dictionary of Musical Instruments. New York: Grove's Dictionaries of Music Inc. ISBN 978-0943818054. 
• Butler, Paul. „The Citole Project”. crab.rutgers.edu. Arhivirano iz originala 07. 08. 2022. g. Pristupljeno 16. 11. 2016. „The citole is definite ancestor of the cittern.” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Galpin, Francis William (1911). Old English Instruments of Music. Chicago: A.C. McClurg and Company. str. 21–22. 
• Spring, Matthew (2006). The Lute in Britain: A History of the Instrument and Its Music. Oxford University Press. str. 28. ISBN 9780195188387. 
• „Unprofitable Instruments, Citole”. trombamarina.com. Pristupljeno 8. 12. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Stryjak, Julien. „Les instruments à cordes pincées de la Cathédrale Notre-Dame de Strasbourg”. Arhivirano iz originala 24. 11. 2016. g. Pristupljeno 24. 11. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)CS1 održavanje: BOT: status parametra originalni-URL nepoznat (veza)
• Hawkins, John (1776). A general history of the science and practice of music. T. Payne and Son. str. 342—344. 
• Baker, Paul. „The Gittern and Citole”. Pristupljeno 4. 12. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „REYES MUSICOS DEL PORTICO DE LA MAJESTAD, Estudio y comentarios de Luis Delgado, Nº1 REY MUSICO CON CITOLA”. argoceramica.com. Arhivirano iz originala 13. 5. 2007. g. Pristupljeno 2. 12. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)CS1 održavanje: BOT: status parametra originalni-URL nepoznat (veza)
• Gamelán. „MusicArt Nº1 REY MÚSICO CON CÍTOLA”. pinterest.com. Pristupljeno 2. 12. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Dart, Thurston (mart 1948). „The Cittern and Its English Music”. The Galpin Society Journal. 1: 50. JSTOR 842122. doi:10.2307/842122. „...the cittern (with four wire strings)...” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Segerman, Ephraim (april 1999). „A Short History of the Cittern”. The Galpin Society Journal. 52: 84. JSTOR 842519. doi:10.2307/842519. „According to the evidence we have, all the instruments so far were stung in gut. Late in the 14th century the craft of wire drawing started to use water power to draw iron wire. Previously the iron wire available was too uneven in thickness to be usable for musical purposes...before then, only Irish harpers and psaltery players used metal strings...brass, silver or gold...” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Page, Christopher (jul 1978). „Early 15th-Century Instruments in Jean de Gerson's 'Tractatus de Canticis'”. Early Music. 6 (3): 342. JSTOR 3125803. doi:10.1093/earlyj/6.3.339. „All the available evidence indicates that, with the exception of Irish harps, medieval harps were generally strung with gut.” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Segerman, Ephraim (april 1999). „A Short History of the Cittern”. The Galpin Society Journal. 52: 82—83. JSTOR 842519. doi:10.2307/842519. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Page, Christopher (mart 1980). „Fourteenth-Century Instruments and Tunings: A Treatise by Jean Vaillant? (Berkeley, MS 744)”. The Galpin Society Journal. 33: 27. JSTOR 841826. doi:10.2307/841826. „Albinus put together another tetrachord which he called the cithara; striking the Lydian system on it...which he put together this way...[c-d-g-c'].” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Winternitz, Emanuel (1961). „THE SURVIVAL OF THE KITHARA AND THE EVOLUTION OF THE CITTERN, A Study in Morphology”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. 24 (3/4): 213. JSTOR 750796. S2CID 195057025. doi:10.2307/750796. Pristupljeno 24. 11. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• "Fretless Zithers" at MinerMusic.com English language site dedicated to the chord zither. The authors present arguments for the instrument to be renamed 'fretless zither'. Contains some dead links.
• "Zither collection of the University of Leipzig" German language site with pictures of vintage instruments including bowed zithers (here called Streichzithern)
• "Zither US" English language site based in the U.S. Contains biographies of early performers and personalities associated with the history of concert and Alpine zithers, mainly in the U.S. Also contacts for resources like instrument maintenance, enthusiast clubs and events.
• 'Zithernhistorie' German language site describing transition from drone zither to 19th century Mittenwald and Salzburg concert zither
• Zitherseite Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. januar 2013) von Werner Wölfing. German language site with photographs, history and different types of zither, links to further information and resources, zither makers and players
• Anton Karas page by his Grandson (English version) von Werner Chudik. Contains article by Günter Wittenstein discussing the zither tuning used by Karas