Гороцвет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гороцвет
Adonis vernalis Przeslin.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Ranunculales
породица: Ranunculaceae
род: Adonis
Биномијална номенклатура
Adonis vernalis
L.
Синоними:

Adonis apenina Jacq.
Adonis helleborus Crantz.

Екологија таксона
Животна форма:
H (хемикриптофита)
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гороцвет

Гороцвет (зечји мак, гороцват, госпина влас), лат. (Adonis vernalis), је вишегодишња, зељаста биљка из фамилије љутића (Ranunculaceae) која расте на песковитим стаништима и сушним ливадама. Још једна биљка којој је име позајмио лик из грчке митологије, лепи ловац Адонис. С обзиром на то, да цвета у пролеће (од марта до маја) ето и другог дела њеног имена (лат. vernalis = пролећни). Представља украс Делиблатске пешчаре и у Војводини је ова биљка заштићена од 1978. године. Осим по лепоти ова биљка је и драгоцена и по лековитости и користи се за производњу лекова против срчаних обољења. Управо због тога је знатно проређена. Лепота и лековитост не смеју да заварају – она је отровна.


Опис биљке[уреди]

Гороцвет је вишегодишња зељаста биљка са дебелим ризомом. Из ризома се развија 3-4 стабаоца, висине до 40 cm, са листовима који су перасто издељени на танке, линеарне режњеве. На врху стабла образује се веома крупан, 3-7 cm у пречнику, цвет чији су крунични листићи многобројни (увек их је више од 15) и светложути.

Хемијски састав дроге[уреди]

Као дрога се користи надземни део биљке са цветом (Adonidis vernalis herba) који садржи:

Лековито дејство[уреди]

Користи се код болести кардиоваскуларног система као кардиотоник и јак диуретик, а као седатив код неуровегетативних сметњи, несанице и епилепсије. У хомеопатији се употребљава за лечење хипертиреозе, реуме, запаљења плућа, ангине пекторис.

Упозорење: ову биљку због отровности не треба користити без стручног надзора!

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]