Делиблатска пешчара

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Специјални резерват природе Делиблатска пешчара
МУЗП Категорија IV (Станишта и друга управљана подручја)
Делиблатска пешчара
Локација:	Србија
Најближи град:	Алибунар, Вршац
Координате:	44°51′01″N, 21°05′33″E
Површина:	34.829 ha
Настао:	1989. године
Власништво:	Србија

Делиблатска пешчара или Банатски песак јединствена је пешчара у Европи, а налази се у јужном Банату. Ова пространа област површине од око 300km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприврдним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата.

Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе.

Живи свет Делибластске пешчаре

Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању око 900 врста виших биљака, од којих су многе реликти и раритети, као и врсте које су у свом распрострањењу ограничене на Панонску низију. Једино се овде, у односу на читав простор Србије налазе: банатски божур, степски божур, Панчићев пелен, шерпет и Дегенова коцкавица. Своје станиште овде је нашло и 20 врста орхидеја. Природну аутохтону шумску вегетацију предствљају шуме беле липе и крупнолисног медунца. Делиблатска пешчара је у вегетацијском смислу мешавина степе и шумо-степе, коју одликује мозаик травних, жбунастих и шумских станишта.

Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи – ИБА подручје. Из групе грабљивица, које су најугроженије птице, заступљене су врсте као што су: банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. Њихово појављивање условљено је пашњачким површинама и присуством текунице, која представља основ њихове исхране. Од становника животињског царства пешчаре, овом приликом издвајамо присуство: вука, јелена, срне и дивље свиње.

Природне карактеристике и јединственост овог краја чине га погодним за рекреацију, лов и риболов, наутички туризам, а пре свега еколошки туризам. У циљу заштите овог подручја, Делиблатска пешчара је проглашена за Специјални резерват природе.

Од 2002. године, Делиблатска пешчара налази се на прелиминарној листи Унеска као подручје иузезних природних вредности.

Ловиште

Ловиште Делиблатска пешчара се налази на површини од 33.610 хектара од чега је ограђено 1.850 хектара Драгићев Хат. Ловиште се налази у оквиру Јавног предузећа Војводинешуме којим управља шумско газдинство Банат Панчево. Од крупне дивљачи могу се ловити јелени, дивље свиње и срне а од ситне дивље патке и дивље гуске.

Ловиште се налази у Јужном Банату и окружено је са три реке: Дунав, Тамиш и Караш. Југоисточни део ловиште у дужини од седам километара наслања се на Дунав - Драгићев Хат заузима површину од 1.850 хектара и оспособљено је као ловно-узгојни центар.

Лабудово окно је део ловишта у којем се организује лов на дивље патке и гуске и обухвата површину од 2.500 хектара мочварских терена, речних острва и Дунава. Током јесени и зиме велика јата дивљих патака и гусака настањује овај крај. Ловци се смештају у ловачким кућама у самом ловишту.

Занимљивости

• Највећи део радње филма „Ко то тамо пева“ одвијао се у Делиблатској пешчари. Ту је сниман и филм „Бој на Косову“.

Спољашње везе

• Инфо сајт Делиблатске пешчаре ((sr))
• Шумско газдинство Банат (www.serbia-tourism.org)
• Посматрање птица у Делиблатској пешчари
• Туристички потенцијали