Акутни стресни поремећај
| Акутни стресни поремећај | |
|---|---|
 | |
| Након што је нападнута и убодена ножем, аустријска царица Елизабета Баварска отишла је на брод несвесна озбиљности своје ситуације услед акутне стресне реакције. Крварећи до смрти, услед пробода срца, Елизабетине задње речи биле су, „Шта ми се догодило?" | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | психијатрија, психологија |
| МКБ-10 | F43.0 |
| МКБ-9-CM | 308 |
| MeSH | D040701 |
Акутни стресни поремећај (АСП, такође познат као акутна стресна реакција, психолошки шок, ментални шок или једноставно шок) је психолошки одговор на застрашујуће, трауматично или изненађујуће искуство. Може да изазове одложене реакције на стрес (познатије као посттрауматски стресни поремећај или ПТСП) ако се не реши правилно. Акутни стрес се може појавити у реакцијама које укључују, али нису ограничене на: интрузивне или дисоцијативне симптоме и симптоме реактивности као што су избегавање или узбуђење. Реакције се могу манифестовати данима или недељама након трауматског догађаја.
Дијагностички критеријуми[уреди | уреди извор]
Према DSM-5, акутни стресни поремећај захтева стање угрожености услед стварне могућности смрти или претње о смрти, озбиљној повреди или сексуалном насиљу. Ово се може остварити кроз неколико начина:
- тако што ће особа догађај директно доживети
- присуствовати таквом догађају
- сазнати да се то догодило блиској породици или пријатељу
- или доживети поновљено излагање на аверзивне детаље трауматског догађаја.[1]
Поред иницијалног излагања, појединци могу имати и низ различитих симптома који спадају у неколико група укључујући интрузију, негативно расположење, дисоцијацију, избегавање узнемирујућих сећања и емоционално узбуђење. Симптоми интрузије укључују понављајуће и узнемирујуће снове, флешбекове или сећања у вези са трауматским догађајем и повезаним соматским симптомима.[1]
Симптоми[уреди | уреди извор]
Негативно расположење се односи на неспособност особе да доживи позитивне емоције као што су срећа или задовољство. Дисоцијативни симптоми укључују осећај утрнулости или одвојености од емоционалних реакција, осећај физичке одвојености, смањену свест о свом окружењу, перцепцију да је нечија околина нестварна или налик на снове, и немогућност да се присете критичних аспеката трауматског догађаја (дисоцијативна амнезија). Симптоми емоционалног узбуђења укључују поремећај сна, хипербудност, потешкоће са концентрацијом, чешћи одговор на препад и раздражљивост. Презентација симптома мора трајати најмање три узастопна дана након излагања трауматском догађају да би се класификовала као акутни стресни поремећај. Ако симптоми трају и после месец дана, треба проценити дијагнозу ПТСП-а. Презентирајући симптоми такође морају узроковати значајно оштећење у више домена нечијег живота да би се поремећај могао дијагностификовати.[1]
Додатне дијагнозе које се могу развити из акутног стресног поремећаја укључују депресију, анксиозност, поремећаје расположења и проблеме са злоупотребом супстанци. Нелечени акутни стресни поремећај такође може довести до развоја посттрауматског стресног поремећаја.[2]
Културно специфични симптоми[уреди | уреди извор]
Профил симптома акутног стресног поремећаја може да варира међукултурално, посебно у погледу дисоцијативних симптома, ноћних мора, избегавања и соматских симптома (нпр. вртоглавица, кратак дах, осећај топлоте). Културолошки синдроми и идиоми дистреса обликују локалне профиле симптома акутног стресног поремећаја. Неке културне групе могу показати варијанте дисоцијативних одговора, као што су поседовање или понашања налик трансу у првом месецу након излагања трауми. Симптоми панике могу бити изражени у акутном стресном поремећају међу Камбоџанима због повезаности трауматског излагања са паничним кјал нападима (енгл. Khyâl cap), а напад нерава (шп. ataque de nervios) међу Латиноамериканцима такође може пратити изложеност трауми.[1]
Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]
Акутни стресни поремећај треба разликовати од паничног поремећаја, дисоцијативних поремећаја, пост-трауматског поремећаја личности, опсесивно-компулзивног поремећаја, психотичних поремећаја и трауматичне повреде мозга.[1]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Преваленција акутног стресног поремећаја у недавно изложеним популацијама (тј. у року од 1 месеца од излагања трауми) варира у зависности од природе догађаја и контекст у коме се процењује. И у популацији САД и ван САД, акутни стресни поремећај има тенденцију да се идентификује у мање од 20% случајева након трауматских догађаја који не укључују међуљудски напад; 13%–21% саобраћајних несрећа, 14% лаких трауматских повреде мозга, 19% напада, 10% тешких опекотина и 6%–12% индустријских несрећа. Веће стопе (тј. 20%–50%) пријављују се након интерперсоналних трауматских догађаја, укључујући напад, силовање и присуствовање масовној пуцњави.[1]
Акутни стресни поремећај је чешћи међу женама него међу мушкарцима. Полно повезане неуробиолошке разлике у одговору на стрес могу допринети повећаном ризику код жена акутни стресни поремећај. Повећан ризик од поремећаја код жена може се приписати да постоји већа вероватноћа изложености трауматским догађајима са високим условним ризиком за акутни стресни поремећај, као што је силовање и друго међуљудско насиље.[1]
Развој и ток[уреди | уреди извор]
Постоји неколико теоријских перспектива о одговору на трауму, укључујући когнитивне, биолошке и психобиолошке. Иако су специфичне за ПТСП, ове теорије су и даље корисне у разумевању акутног стресног поремећаја, пошто ова два поремећаја деле многе симптоме.[3] Недавно истраживање је показало да чак и један стресни догађај може имати дугорочне последице на когнитивне функције. Овај резултат доводи у питање традиционалну разлику између ефеката акутног и хроничног стреса.[4]
Фактори ризика[уреди | уреди извор]
Фактори ризика за развој акутног стресног поремећаја укључују претходно постојећу дијагнозу мeнталног поремећаја, избегавање механизама суочавања и прецењивање догађаја. Додатни фактори такође укључују претходну трауматску историју и повећану емоционалну реактивност.[1]
Види више[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж American Psychiatric Association (2013-05-22). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. American Psychiatric Association. ISBN 0-89042-555-8.
- ^ Joseph, Jeffrey S; Ramesh, Vinith; Allaham, Kholoud K; Ilangovan, Gurubharath; Khan, Moien AB (2021-09-23). „Gallbladder Agenesis Mimicking Chronic Cholecystitis in a Young Woman”. Cureus. ISSN 2168-8184. doi:10.7759/cureus.18222.
- ^ Bryant, Richard A.; Harvey, Allison G. (2000), Treating acute stress disorder., American Psychological Association, стр. 87—134, ISBN 1-55798-612-6, Приступљено 2024-01-04
- ^ Musazzi, L; Tornese, P; Sala, N; Popoli, M (2017). „Acute stress is not acute: sustained enhancement of glutamate release after acute stress involves readily releasable pool size and synapsin I activation”. Molecular Psychiatry (на језику: енглески). 22 (9): 1226—1227. ISSN 1359-4184. doi:10.1038/mp.2016.175.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Емотивни шок и трауме Архивирано на сајту (27. новембар 2006)
- Кјал напади, Википедија на енглеском језику
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
