Камбоџа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краљевина Камбоџа
KingdomofCambodia.svg
Preăh Réachéanachâkr Kâmpŭchea
Застава Камбоџе Грб Камбоџе
Застава Грб
крилатица: Kh-Motto.png
Народ, религија, краљ
Химна
Химна Камбоџе („Нокореа“)
Положај Камбоџе
Главни град Пном Пен
Службени језик кмерски
Краљ: Нородом Сихамони
Премијер: Хун Сен
Независност: Од Француске
1953.
Површина  
 — укупно 181.035 km² (87)
 — вода (%) 2,5
Становништво  
 — 2008. 13.388.910 (65)
 — густина 74/km² 
Валута Камбоџански ријел ¹ (100 сена)
Временска зона UTC +7
Интернет домен .kh
Позивни број +855
¹ веома је присутан амерички долар

Камбоџа (кмер.KingdomofCambodia.svg), или званично Краљевина Камбоџа (раније позната и као: Кампућија, Кмерска Република) је држава у југоисточној Азији [1]. На југозападу излази на Тајландски залив, део Јужног кинеског мора и Тихог океана. Граничи се на западу и северу са Тајландом, на северу са Лаосом а на истоку и југу са Вијетнамом.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Камбоџе

Од 9. до 15. века на простору Камбоџе постојало је Кмерско царство чије је средиште углавном био град Ангкор. Главни храм Царства Ангкор Ват данас је симбол Камбоџе и њена највећа туристичка атракција.

Током 70-их и 80-их Камбоџа је била поприште грађанског рата многобројних десних и левих фракција, међу којима су најпознатији били комунистички Црвени Кмери под чијом је влашћу (19751979.) у масовним погубљењима и због глади и болести умрло око 1,5 мил. људи. Политичка стабилност успостављена је почетком 90-их и од тада је Камбоџа уставна монархија.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Камбоџе
Сојеница на језеру Тонле Сап
Најпознатија туристичка атракција Камбоџе - Ангкор Ват

Рељеф Камбоџе углавном је низијски. Планине се налазе на југозападу (Кардамони, највиши врх 1.771 m) и на крајњем северу и истоку. Земљом протиче река Меконг, а на западу се налази највеће камбоџанско језеро Тонле Сап чија се површина у кишном раздобљу вишеструко повећава и које је средиште узгоја пиринча и рибарства.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Камбоџе

Камбоџа је етнички хомогена - већина становника су Кмери (90%), Вијетнамци чине 5% становништва, а народ Чам 4%. Преосталих 100.000 људи су припадници бројних малих етничких група познатих под заједничким именом „Брдски Кмери“.

Већина Камбоџанаца живи у плодним плавним равницама око реке Меконг и језера Тонле Сап. Годишњи раст становништва износи преко 2% (стање 2003).

Званични и најраспрострањенији језик је кмерски језик из аустроазијске језичке породице. Француски језик је некада био главни језик споразумевања и образовања у Индокини. Данас га разумеју старији људи, док је због великог броја туриста сада међу младима популарнији енглески.

Доминатна религија је теравадски будизам (93%). Он је у Камбоџу дошао у 13. веку са Сри Ланке. Остале религије су ислам (5%) и хришћанство (2%).

Култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Камбоџе

Национални празник Камбоџе је 9. новембар, дан када је 1953. принц Нородом Сиханук прогласио независност Камбоџе.

Култура Камбоџе је традиционална и хијерархијска. Старији људи уживају посебно поштовање.

Кулинарство[уреди]

Камбоџанска кухиња се базира на пиринчу, риби и поврћу. Слична је тајландској, али је мање љута. Многа јела се зачињавају сосом или пастом од рибе. Млеко од кокоса је важно као прилог и основа за неке посластице. Приметни су страни утицаји попут индијског карија и кинеских резанаца.

У делти Меконга специјалитет су, поред рибе, и печене змије. У пољима пиринча око ове реке живи велики број неотровних врста змија које се користе у исхрани.

Спорт[уреди]

Омиљени спортови у Камбоџи су фудбал, трке чамаца и борилачки спортови (варијанте бокса и рвања).

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Камбоџе

Главне привредне активности су пољопривреда, туризам и производња одеће и обуће. Камбоџа је у двадесетогодишњем грађанском рату изгубила велик део инфраструктуре, а становништво је, посебно рурално, врло слабо образовано што успорава привредни и економски развој. БДП је у 2003. био 1.900 УСД по глави становника (изражено у ППП-у).

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Координате: 10°-15° СГШ, 102°-107° ИГД