Лознички град
Лознички град | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Лозница |
Општина | Лозница |
Држава | Србија |
Време настанка | Први српски устанак |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
www |
Лознички град је било војничко утврђење у Лозници из доба Вожда Карађорђа, од којег су до данас очувани остаци бедема и ровова неправилне основе, који су на југоисточној страни у потпуности уништени. Лознички шанац подигнут је по заповести господар Јакова Ненадовића марта 1807. године.[1]
Опис шанца и историјат[уреди | уреди извор]
Остаци бедема се налазе на територији града, на брежуљку изнад реке Штире. Данас се у његовом средишту налази црква Покрова Пресвете Богородице, а са њене јужне стране је био гроб војводе Антонија Богићевића, чије су кости пренесене у темеље цркве и Основна школа која носи његово име. Његов први командант постао је војвода Антоније Богићевић. Он је на тој дужности остао до смрти, односно до средине фебруара 1813. године. Заменио га је син Бојо, коме је због младости као саветник придодат прекаљени војвода Петар Николајевић Молер. Око овог упоришта одиграли су се многи и тешки бојеви. Од њих се мора поменути велика битка вођена између устаника предвођених Карађорђем и турске војске крајем септембра 1810. године. Такође велике борбе вођене су 1813. године, када је војвода Молер из опседнуте Лознице својом крвљу написао писмо тражећи помоћ, али узалуд.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Остатак грудобрана лозничког шанца
-
Црква Покрова Пресвете Богородице
-
Спомен-чесма у порти цркве
-
Гроб Анте Богићевића
-
ОШ „Анта Богићевић”
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Лознички град”. ЗАПРОКУЛ. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ваљево, Завод за заштиту споменика културе (2006). Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског округа. Ваљево. ISBN 978-86-904745-2-3.