Јурај Хаулик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.

избацити стране речи и поправити склоп појединих реченица да имају смисла

Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Биографије.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Јурај Хаулик

Juraj Haulik Zagrebačka katedrala.jpg
Биста Јураја Хаулика у загребачкој катедрали

Датум рођења 20. април 1788.
Место рођења Трнава (Хабзбуршка Монархија)
Датум смрти 11. мај 1869.
Место смрти Загреб (Аустроугарска)

Јурај де Варајлија Хаулик (Трнава, 20. април 1788Загреб, 11. мај 1869) је био хрватски кардинал, загребачки бискуп.

Биографија[уреди]

Теологију и филозофију је студирао у Трнави, Острогону и Бечу. Заслужан је за увођење хрватског језика у школе и јавне послове, за оснивање Матице илирске, а његовим настојањем утемељено је привредно друштво Светог Јеронима и уредио парк Максимир. Залагао се за оснивање основних школа и новчано помагао културне и добротворне установе, а подупирао је и народни препород у Хрватској и одупирао се мађаризацији. Године 1852. постављен је за првог загребачког надбискупа метрополита, а 1856. проглашен је за кардинала.

Након смрти Александра Алаговићева, 1837. године, Хаулик је дошао на бискупско место, а потом као надбискуп до смрти 1869. обављао своје пастирске дужности, политичка и социјална воља успостављала је на свим подручјима друкчија мерила вредности и корисности, па се његова црквена политика не може одвојити од политичке историје Хрватске, проблем антагонизмима између Аустроугарске.

У Хрватској историјi ће се често наћи оцена да је Хаулик био бечки човек, od поузданик избора и апсолутизама, чак у позитивном значењу говорника пред круном као ниједан хрватски бискуп ни пре ни после њега. Он је то зиста и био, кад је дошао у Хрватску, где ће сав његов политички живот бити усредсређен на проблеме односа са Угарском, Хаулик је знао искориситити тренутне околности па се ставио на страну хрватског националног покрета колико му је допуштала његова црквена функција и увелико омогућавала политичка, као намесника банске части и заступника хрватских интереса на заједничким саборима. Намесником банске части био је у периоду од 1840. до 1842. и од 1845. па до проглашења Јосипа Јелачића баном 1848. године.

Спољашње везе[уреди]