Загребачка надбискупија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Загребачка катедрала — првостолна црква Загребачке надбискупије

Загребачка надбискупија је метрополија и надбискупија Католичке цркве.

Надлежни метрополит и надбискуп је кардинал Јосип Бозанић, а седиште надбискупије се налази у Загребу.

Историја[уреди]

Загребачку бискупију утемељио је око 1094. године угарски краљ Ладислав I Свети, како би учврстио своју новостечену власт над Посавском Хрватском. Нова дијецеза је управно подвргнута надбискупији у Острогону (данашњи Естергом у Мађарској), а затим 1180. године Калочкој надбискупији, под чијом је управом остала све до 1852. године. Од 13. века загребачки бискупи настоје да се Загребачка бискупија подигне на част надбискупије и тако изузме испод угарске црквене јерархије. До средине 19. века спречавале су то неповољне политичке околности (провала Татара, Млетачка република и Османлије те угарски црквени врх).

Вишевековна проблематика уздигнућа Загребачке бискупије на част надбискупије нашла се опет на дневном реду у доба појачаног процеса хрватског народног препорода. Ствар је у своје руке узео Хрватски сабор, којим је председавао загребачки бискуп Јурај Хаулик у части банског намесника. Након тога, 1850. године бан Јосип Јелачић интервенисао је у Бечу (у међувремену су 1848. прекинути односи краљевина Хрватске и Угарске) и молио да се Загребачка бискупија узвиси на част надбискупије и метрополије. Коначно је 12. августа 1850. године сам краљ Франц Јосиф потписао одредбу којом се Загребачка бискупија узвисује на част надбискупије за хрватско-славонску црквену покрајину. Због дуготрајног отпора острогонског и калочког надбискупа и Света Столица је две године одгађала коначно решење.

Захваљујући поновној ургенцији бана Јелачића и устрајном настојању бечке владе, те коначном заузимању папског нунција у Бечу, надбискупа и кардинала Михаља Виале-Прела, све је решио папа Пије IX који је 11. новембра 1852. објавио свечану булу Ubi primum placiut. Том се папском булом установљује и одређује да се Загребачка бискупија подигне на надбискупију, а да град Загреб, односно Загребачка катедрала буде метрополитанском црквом нове надбискупије и њеним седиштем, а њеном представнику надбискупу припао би палиј, крст и све части повезане уз тај наслов. Та се надбискупија оснива као самостална хрватско-славонска црквена покрајина. Новој метрополији подређене су бискупије које су до сада са Загребачком спадале под Калочку метрополију. Према томе, Загребачкој надбискупији су подређене Босанско-сријемска бискупија (данашња Ђаковачко-сријемска бискупија), Сењско-модрушка бискупија и Крижевачка епархија (гркокатоличка). Према идућој одредби Свете Столице, папски нунциј кардинал Виале-Прела свечано је 8. маја 1853. године у Загребачкој катедрали устоличио првога загребачког надбискупа Јураја Хаулика.

У 20. веку јавило се питање поделе надбискупије која је постала превелика површином и бројем верника, а тиме и тешка за пасторално управљање. Надбискуп Степинац је 1930-их покренуо питање оснивања нових бискупија у Вараждину и Пожеги, али тадашње политичке прилике нису биле повољне за Католичку цркву. Нове су бискупије утемељене тек 1997. године, након што је успостављена самостална Хрватска. У плану је такође обнављање древне Сисачке бискупије, те успостава посебне Славонске метрополије са седиштем у Ђакову.

Метрополија[уреди]

Загребачка надбискупија је територијално и бројем верника највећа управна јединица Католичке цркве у Хрватској. Обухвата највећи део централне Хрватске, а на њеном подручју живи приближно 40% католика у Хрватској.

Уједно је и метрополија којој су подређене бискупије: Ђаковачко-сријемска, Пожешка и Вараждинска, те гркокатоличка Крижевачка епархија. Како је њено седиште у главном граду Републике Хрватске, обично се сматра и средиштем Католичке цркве у Хрватској, иако су јој у црквеноправном смислу равноправне надбискупије Ријечка, Сплитско-макарска и Задарска. У Загребу је такође седиште Хрватске бискупске конференције (ХБК) и Војног ординаријата.

Управа[уреди]

Загребачка надбискупија се простире на површини од 13.495 km² и има око 1,4 милиона верника. До поделе 1997. године и стварања нових бискупија, била је једна од највећих управних јединица Римокатоличке цркве у читавој Европи, са преко 2 милиона верника.

Надбискупија се састоји од 7 историјских архиђаконата (Бјеловарско-калнички, Чазманско-мославачки, Катедрални, Карловачко-горички, Сисачко-горски, Туропољски и Загорски), основаних још у средњем вијеку због лакшег управљања њеним пространим подручјем. Архиђаконати се даље деле на 32 деканата, а они на 312 жупа.

Подручје града Загреба припада Катедралном архиђаконату, којег чини 9 деканата (Горњоградски, Кустошијски, Максимирско-трњански, Новозагребачки, Реметски, Реснички, Суседградски, Трешњевачки и Вугровечки) са око 80 жупа.

Надбискуп[уреди]

Загребачки надбискуп је од 1997. године кардинал Јосип Бозанић. У надбискупији делују и два помоћна бискупа: Владо Кошић и Валентин Позаић. Како надбискуп Загреба није био ничим надређен осталим хрватским бискупима изван своје метрополије, да би се нагласио његов положај првог међу једнакима, у 20. веку се уобичајило да му Света Столица додељује титулу кардинала. Такође, досадашњи је обичај био и да загребачки надбискуп буде и председник Хрватске бискупске конференције.

Попис загребачких надбискупа[уреди]

Види још[уреди]