Јуче, данас, сутра (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Јуче, данас, сутра
Изворни насловLeri, oggi, domani
Жанрдрама
РежијаВиторио де Сика
СценариоБела Била
Едуардо
Алберто Моравија
Чезаре Цаватини
ПродуцентКарло Понти
Џозеф Левин
Главне улогеСофија Лорен
Марчело Мастројани
МузикаАрмандо Тројвајоли
СниматељЂузепе Ротуно
МонтажаАдриана Новели
Продуцентска
кућа		Embassy Pictures Corporation (дистрибутер)
Година1963.
Трајање118 минута
Земља Италија
Језикиталијански
Зарада4,1 милион (САД/Канада)[1]
9,3 милиона долара (САД и Канада)[2]
НаградеОскар за најбољи међународни филм
IMDb веза

Јуче, данас и сутра (итал. Ieri, oggi, domani) је филмска комедија-антологија из 1963. италијанског редитеља Виториа де Сике.[3] У њему играју Софија Лорен и Марчело Мастројани. Филм се састоји од три кратке приче о паровима у различитим деловима Италије. Филм је освојио Оскара за најбољи филм на страном језику на 37. додели Оскара.[4]

Радња[уреди | уреди извор]

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Аделина од Напуља[уреди | уреди извор]

Смештен у раднички кварт Напуља 1954. године, ово је прича о Аделини (Софија Лорен), која издржава свог незапосленог мужа Кармина (Марчело Мастројани) и дете продајом цигарета на црном тржишту. Када не плати казну, њен намештај треба да буде конфискован. Међутим, комшије јој помажу скривајући намештај. Адвокат који живи у комшилуку саветује Кармину да ће, пошто су казна и намештај на Аделинино име, бити затворена. Међутим, италијански закон предвиђа да жене не могу бити затворене када су трудне или у року од шест месеци након трудноће. Аделина планира да остане трудна у континуитету. После рађања седморо деце за осам година, Кармин је озбиљно исцрпљен и Аделина мора да одлучи да затрудни од стране њиховог заједничког пријатеља Пасквале (Алдо Ђуфре) или ће бити у затвору.

Коначно одлучује да буде затворена, а цео комшилук скупља новац да је ослободи и моли за њено помиловање, што се коначно остварује и она се поново спаја са својим мужем Карминеом и њиховом децом.

Ана Миланска[уреди | уреди извор]

Сцена из филма

Ана (Софија Лорен коју је обукао Кристијан Диор) је супруга изразито богатог индустријалца, има љубавника по имену Ренцо (Марчело Мастројани). Док се заједно возе у мужевом ролс-ројсу, Ана мора да одреди шта је најважније за њену срећу – Ренцо или Ролс. Ренцо поново размишља о својој заљубљености у Ану када она не изражава никакву забринутост када су замало прегазили дете и на крају срушили Ролс-Ројс.

Разбеснело ју је оштећење њеног ролс-ројса и одлучује се да доведе другог возача да је одвезе кући, остављајући Ренца на путу.

Мара Римска[уреди | уреди извор]

Мара (Софија Лорен) ради као проститутка у свом стану, опслужујући разне клијенте високе класе, укључујући Аугуста (Марчело Мастројани), богатог, моћног и неуротичног сина индустријалца из Болоње.

Унук Мариног старијег комшије Умберто (Ђани Ридолфи) је згодан и безобразан младић који учи за свештенство, али још није заређен . Умберто и Мара разговарају једне ноћи питајући се о својим занимањима. Постиђена, Мара му каже да ради маникир. Умбертова бака их види како разговарају и, знајући да је Мара проститутка, прекида њихов разговор говорећи Мари да ће отићи у пакао. Умберто се буни, али се Мара брани. Умберто се заљубљује у њу. На ужаснутост своје баке, младић жели да напусти свој позив да буде са Маром, или да се придружи француској Легији странаца, ако га Мара одбије. Мара се заклиње да ће младића вратити на пут праведности у богословију и заклиње се на целибат на недељу дана, ако успе. За ово она ангажује невољног Аугуста. Умберто коначно пристаје да се врати у богословију. Мара награђује Аугуста стриптизом, али сећајући се свог завета, одбија да иде у кревет са њим.

Глумачка подела[уреди | уреди извор]

  • Софија Лорен као Аделина Сбарати / Ана Молтени / Мара
  • Марчело Мастројани као Кармин Сбарати / Ренцо / Аугусто Рускони
  • Алдо Ђуфре као Пасквале Нардела (сегмент "Аделина")
  • Агостино Салвијети као др Вераче (сегмент "Аделина")
  • Лино Маттера као Амедео Сцапеце (сегмент "Аделина")
  • Тецла Сцарано као Верацеова сестра (сегмент "Аделина")
  • Силвија Монели као Еливира Нардела (сегмент "Аделина")
  • Карло Кроколо као аукционар (сегмент "Аделина")
  • Паскуале Сенамо као шеф полиције (сегмент "Аделина")
  • Тонино Цианци као (сегмент "Аделина") (као Антонио Цианци)
  • Армандо Тровајоли као Ђорђо Ферарио (сегмент "Ана")
  • Тина Пица као бака Ферарио (сегмент "Мара")
  • Ђани Ридолфи као Умберто (сегмент "Мара") (као Ђовани Ридолфи)
  • Ђенаро Ди Грегорио као деда (сегмент "Мара")

Пријем[уреди | уреди извор]

Џон Сајмон из The New Leader описао је филм као прецењену глупост.[5]

Награде[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

  • Списак пријављених на 37. доделу Оскара за најбољи филм на страном језику
  • Списак италијанских пријава за Оскара за најбољи филм на страном језику

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "All-time Film Rental Champs", Variety, 7 January 1976 p 50
  2. ^ Balio, Tino (5. 11. 2010). The Foreign Film Renaissance on American Screens, 1946–1973. ISBN 9780299247935. 
  3. ^ „NY Times: Yesterday, Today and Tomorrow”. The New York Times. 2012. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. Приступљено 22. 3. 2009. 
  4. ^ а б „The 37th Academy Awards (1965) Nominees and Winners”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Приступљено 5. 11. 2011. 
  5. ^ Simon, John (1967). Private Screenings. The MacMillan Company. стр. 154. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јуче,_данас,_сутра_(филм)&oldid=26550067”