Сергеј Бондарчук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сергеј Бондарчук

Сергей Бондарчук в роли Бориса Годунова. Шапка Мономаха работы Юлии Маланчук.jpg

Датум рођења: 25. септембар 1920.
Место рођења: Билозерк (СССР)
Датум смрти: 20. октобар 1994.
Место смрти: Москва (Русија)

Сергеј Фјодорович Бондарчук (рус. Сергей Фёдорович Бондарчук, укр. Сергій Федорович Бондарчук; Билозерк, 25. септембар 1920Москва, 20. октобар 1994) је био совјетски режисер, сценариста и глумац.

Биографија[уреди]

Бондарчук је рођен у селу Билозерка близу Херсона. Детињство је провео у градовима Јејск и Таганрог, где је завршио школу. Његова прва улога је била у Таганрошком позоришту 1937. Студије је наставио у глумачкој школи у Ростову на Дону (1938—1942). Након студија био је регрутован у Црвену армију, а из војске је пуштен 1946.

У својој 32. години је постао најмлађи совјетски глумац који је икада добио највише одликовање Народног уметника Совјетског Савеза. Године 1955. глумио је са будућом супругом Ирином Скобцевом у Отелу, са којом се венчао 4 године касније. Претходно је био у браку са Ином Макаровом, мајком његове старије кћерке Наталије.

Сергеј Бондарчук и Орсон Велс у Сарајеву, 29. новембра 1969, на премијери филма Битка на Неретви

Бондарчук је славу на западу стекао филмом Рат и мир по роману Лава Толстоја, који је у оригиналној верзији трајао више од 10 сати и било је потребно седам година да се филм заврши. Филм, у ком је Бондарчук био и редитељ и тумач лика Пјера Безухова, освојио је Оскара за најбољи страни филм. Годину дана касније, глумио је Ивана Мартина у југословенском филму битка на Неретви.

Његов први филм на енглеском језику је био Ватерло из 1970, који је продуцирао Дино Де Лаурентис. Филм је био упамћен по по епским сценама борбе, али није успео да привуче публику. Бондарчук је исте године постао члан КПСС, а следеће године је изабран за председника Савеза кинематографа. Бондарчук је наставио каријеру уз више политички оријентисане филмове. Пре него што је смењен са места председника Савеза кинематографа, снимио је филм Борис Годунов.

Његов последњи филм, други по реду на енглеском језику, је била адаптација романа Михаила Шолохова Тихи Дон, са Рупертом Еверетом у главној улози. Филм је био смиљен током 1992. и 1993, али је премијеру имао тек новембра 2006.[1], због несугласица са ко-продуцентским италијанским студиом због неповољних услова у уговору за филм, па су филмске траке остале закључане у сефу, чак и након смрти Бондарчука услед срчаног удара.

Сергеј Бондарчук је сахрањен у Москви. Његова кћерка Наталија је глумила главну женску улогу у филму Соларис Андреја Тарковског, док је његов син Фјодор Бондарчук (играо је заједно са оцем у „Борису Годунову“) популаран руски глумац и режисер познат по свом филму 9. чета. Јуна 2007. бивша супруга Ина Макарова је открила бронзану статуу Сегеја Бондарчука у његовом родном Јејску.

Филмови[уреди]

Улоге Сергеја Бондарчука
Година Српски назив Изворни назив Улога Напомена
1948. Молодая гвардия Ваљко
1950. Кавалер Золотой Звезды Сергеј Тутаринов
1951. Тарас Шевченко Тарас Шевченко Тарас Шевченко
1953. Адмирал Ушаков Адмирал Ушаков Тихон Прокофјев
1953. Корабли штурмуют бастионы Тихон Прокофјев
1955. Неоконченная повесть
1955. Отело Отелло Отело
1955. Попрыгунья
1958. Шли солдаты
1959. Човјекова судбина Судьба человека Андреј Соколов
1960. Серёжа
1960. В Риме была ночь партизан Фјодор
1968. Рат и мир Война и мир Пјер Безухов
1969. ВЗолотые ворота
1969. Битка на Неретви Мартин
1970. Дядя Ваня
1973. Молчание доктора Ивенса
1974. Такие высокие горы
1975. Выбор цели Курчатов
1975. Пошехонская старина
1976. Они сражались за Родину Звягинцев
1976. Врхови Зеленгоре
1978. Степь Јемељан
1978. Бархатный сезон
1978. Отец Сергий Отец Сергий
1979. Взлёт
1979. Профессия киноактёр
1980. Овод кардинал Монтанелли
1986. Борис Годунов Борис Годунов Борис Годунов
1988. Случай в аэропорту
1990. Битва трёх королей
1992. Гроза над Русью
1992. Тихи Дон Тихий Дон Генерал Краснов

Референце[уреди]

  1. ^ ((en))BBC: Russia recovers Soviet-era epic, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]