Љубинко Јелић
| Љубинко Јелић | |
|---|---|
 Љубинко Јелић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. октобар 1932. |
| Место рођења | Шарани, Краљевина Југославија |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Писма мојој љубави Магични прстен Градитељев именик Чај за суседа Анђео у стакленику |
| Награде | Награда „Повеља Мораве” |
Љубинко Јелић (Шарани, Горњи Милановац, 1932) српски је економиста, градитељ и песник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 8. октобра 1932. године у Шаранима код Горњег Милановца.
Са двадесет две године се преселио у Београд. Поново је започео школовање, од основне и средње школе, да би касније дипломирао на Еконоском факултету. Градитељством се бавио у Немачкој, на изградњи Олимпијског стадиона у Минхену, где је једно време и живео.
Члан је Удружења књижевника Србије и Европске академије за културу и уметност. Живи и ради у Београду. Потпомогао је Београдске међународне сусрете писаца са донацијом од пола милиона динара.[1]
Збирке песама[уреди | уреди извор]
- Писма мојој љубави,
- Пустопље,
- Магични прстен,
- Узиђивање,
- Испод усијаних чекића,
- Пустошник,
- Магични прстен,
- Сејачеве благости,
- Одозго – одоздо,
- Изгрев чудесног,
- Градитељев именик,
- Горко семе,
- На рубу пепељастог поља,
- Ближе леденику,
- Узиђивање,
- Чај за суседа,
- Около гнезда сненог,
- На небу другом,
- Анђео у стакленику,
- Градња и опсене,
- Благодатно самогласје,
- Сабране песме у четири књиге.
Песме Љубинка Јелића преведене су на немачки, италијански, румунски, македонски и руски језик. Заступљен је у више антологија српске поезије и награђиван је за поезију. Добитник је награде „Повеља Мораве” за 2013. годину, коју су установили Удружење књижевника Србије и Књижевно друштво „Мрчајевци“.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Булатовић, Мирјана, Песник и неимар Љубинко Јелић подарио Удружењу књижевника Србије пола милиона динара
- ^ „Удружење књижевника Србије/Награда Повеља Мораве”. Архивирано из оригинала 26. 03. 2016. г. Приступљено 16. 05. 2016.
