Шкотски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шкотски језик
Државе Уједињено Краљевство, Република Ирска
Број говорника Матерњи језик: 110,000–125,000 (1999–2011)
Секундарни језик: око 1,5 милиона
Ранг -
Породица индоевропски
Писмо латиница
Статус
Службени -
Регулише нико
Језички кодови
ИСО 639-1 sc
ИСО 639-2 sco (B)
ИСО 639-3 нема
ScotsLanguageMap.png

Шкотски је германски језик који се говори у Шкотској и деловима Алстера.[1]

С обзиром да не постоје јасни критеријуми за разликовање језика од дијалекта, постоје различита мишљења о лингвистичком, историјском и социјалном статусу шкотског језика.[2] Шкотски се често сагледава као варијанта старог енглеског језика[2] али постоји мишљење да се ради о посебном германском језику, блиском норвешком или данском.[2]

Историја[уреди]

Ширење и расподела шкотског језика у Шкотској и Улстеру:
  Староенглески почетком 9. века
  Рани шкотски почетком 15. века
  Савремени шкотски средином 20. века

Нортумбријски дијалект староенглеског језика настао је на простору данашње југоисточне Шкотске до реке Форт до 17. века.[3] Углавном је остао ограничен на ово подручје до 13. века, и коришћен је у свакодневној употреби док је гелски коришћен као званични језик пред судом. Временом се на овом подручју развио средњи енглески, познат и као рани шкотски који је временом почео да се разликује од нортумбријског дијалекта услед имиграције из скандинавских земаља.[4] Касније су велики утицај на шкотски имали романски језици, латински и нормански француски[5] а касније и француски, холандски и средње немачки језик услед трговине и имиграције.[6]

Од 13. века рани шкотски се проширио у Шкотској, услед јачања шкотских институција и слабљења француског утицаја. До 16. века развио се средње шкотски језик који је био углавном независтан у односу на енглески.[7] Од 1610. до 1690. око 200.000 Шкота населило је област Улстер у Ирској.[8] У неким областима Шкоти су били многобројнији у односу на енглеске насељенике.[9] Савремени шкотски се развио након 1700. када је савремени енглески прихваћен као књижевни језик.

Статус[уреди]

Пример раног шкотског језика, Единбург

До Уговора о Унији из 1707, када су Шкотска и Енглеска приступиле стварању Краљевства Велике Британије, постоје броји докази да су Шкоти задржавали свој језик као независтан.[10]

Данашња влада Велике Британије прихвата шкотски као регионални језик и признат је као регионални или мањински језик у Европи.[11]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „List of declarations made with respect to treaty No. 148“. Conventions.coe.int Приступљено 9. 9. 2012.. 
  2. ^ а б в A.J. Aitken in The Oxford Companion to the English Language, Oxford University Press 1992. pp. 894
  3. ^ A History of Scots to 1700, DOST Vol. 12 p. xxxvi
  4. ^ A History of Scots to 1700, DOST Vol. 12 p. xliii
  5. ^ A History of Scots to 1700, pp. lxiii-lxv
  6. ^ A History of Scots to 1700, pp. lxiii
  7. ^ "A Brief History of Scots" in Corbett, John; McClure, Derrick; Stuart-Smith, Jane (Editors)(2003) The Edinburgh Companion to Scots. Edinburgh, Edinburgh University Press. ISBN 0-7486-1596-2. pp. 9ff
  8. ^ Montgomery & Gregg 1997: 572
  9. ^ Adams 1977: 57
  10. ^ Nostra Vulgari Lingua: Scots as a European Language 1500–1700 By Dr. Dauvit Horsbroch
  11. ^ „Second Report submitted by the United Kingdom pursuant to article 25, paragraph 2 of the framework convention for the protection of national minorities“ (PDF). Coe.int Приступљено 16. 8. 2013..