Шкотски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шкотски језик
Државе Уједињено Краљевство, Република Ирска
Број говорника Матерњи језик: 110,000–125,000 (1999–2011)
Секундарни језик: око 1,5 милиона
Ранг -
Породица индоевропски
Писмо латиница
Статус
Службени -
Регулише нико
Језички кодови
ИСО 639-1 sc
ИСО 639-2 sco (B)
ИСО 639-3 нема
ScotsLanguageMap.png

Шкотски је германски језик који се говори у Шкотској и деловима Алстера.[1]

С обзиром да не постоје јасни критеријуми за разликовање језика од дијалекта, постоје различита мишљења о лингвистичком, историјском и социјалном статусу шкотског језика.[2] Шкотски се често сагледава као варијанта старог енглеског језика[2] али постоји мишљење да се ради о посебном германском језику, блиском норвешком или данском.[2]

Историја[уреди]

Ширење и расподела шкотског језика у Шкотској и Улстеру: ██ Староенглески почетком 9. века ██ Рани шкотски почетком 15. века ██ Савремени шкотски средином 20. века

Нортумбријски дијалект староенглеског језика настао је на простору данашње југоисточне Шкотске до реке Форт до 17. века.[3] Углавном је остао ограничен на ово подручје до 13. века, и коришћен је у свакодневној употреби док је гелски коришћен као званични језик пред судом. Временом се на овом подручју развио средњи енглески, познат и као рани шкотски који је временом почео да се разликује од нортумбријског дијалекта услед имиграције из скандинавских земаља.[4] Касније су велики утицај на шкотски имали романски језици, латински и нормански француски[5] а касније и француски, холандски и средње немачки језик услед трговине и имиграције.[6]

Од 13. века рани шкотски се проширио у Шкотској, услед јачања шкотских институција и слабљења француског утицаја. До 16. века развио се средње шкотски језик који је био углавном независтан у односу на енглески.[7] Од 1610. до 1690. око 200.000 Шкота населило је област Улстер у Ирској.[8] У неким областима Шкоти су били многобројнији у односу на енглеске насељенике.[9] Савремени шкотски се развио након 1700. када је савремени енглески прихваћен као књижевни језик.

Статус[уреди]

Пример раног шкотског језика, Единбург

До Уговора о Унији из 1707, када су Шкотска и Енглеска приступиле стварању Краљевства Велике Британије, постоје броји докази да су Шкоти задржавали свој језик као независтан.[10]

Данашња влада Велике Британије прихвата шкотски као регионални језик и признат је као регионални или мањински језик у Европи.[11]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „List of declarations made with respect to treaty No. 148“. Conventions.coe.int Приступљено 9. 9. 2012.. 
  2. ^ а б в A.J. Aitken in The Oxford Companion to the English Language, Oxford University Press 1992. pp. 894
  3. ^ A History of Scots to 1700, DOST Vol. 12 p. xxxvi
  4. ^ A History of Scots to 1700, DOST Vol. 12 p. xliii
  5. ^ A History of Scots to 1700, pp. lxiii-lxv
  6. ^ A History of Scots to 1700, pp. lxiii
  7. ^ "A Brief History of Scots" in Corbett, John; McClure, Derrick; Stuart-Smith, Jane (Editors)(2003) The Edinburgh Companion to Scots. Edinburgh, Edinburgh University Press. ISBN 0-7486-1596-2. pp. 9ff
  8. ^ Montgomery & Gregg 1997: 572
  9. ^ Adams 1977: 57
  10. ^ Nostra Vulgari Lingua: Scots as a European Language 1500–1700 By Dr. Dauvit Horsbroch
  11. ^ „Second Report submitted by the United Kingdom pursuant to article 25, paragraph 2 of the framework convention for the protection of national minorities“ (PDF). Coe.int Приступљено 16. 8. 2013..