Абу Бекр

Из Википедије, слободне енциклопедије
Абу Бекр
Порекло и породица

Абу Бекр (око 573-23. август 634) је био први калиф, Мухамедов таст и један од Мухамедових пратилаца. Сунити га сматрају законитим калифом и првим од четири праведна калифа. Шиити верују да је он прекршио директне Мухамедове заповести и да је организовао државни удар. Научници га сврставају у првога муслиманскога калифа. Његова ћерка Ајша се удала за Мухамеда.


573-610.[уреди]

Рођен је у Меки. Био је трговац и био је цењен као судија и тумач снова. Био је добро упознат са традицијама Меке, тако да се за њега није очекивало да међу првима прихвати нову религију ислам.

610-632.[уреди]

Муслимански учењаци се слажу да је Кадиџа била прва жена која је прихватила ислам. Алија ибн Абу Талиб је био први мушки преобрађеник, а Абу Бекр први одрасли мушки преобраћеник или трећа особа, која је прихватила ислам.

Суделовао је у биткама које је водио Мухамед. Биле су то битка код Бадра 624, битка код Ухуда 625. и битка код Хунајна 630. За време Мухамедове последње болести 632. Абу Бекр је предводио молитву.

632-634.[уреди]

После Мухамедове смрти 8. јуна 632, Абу Бекр је проглашен новим вођом тј. калифом. Оно што се десило на састанку на коме је проглашен за вођу је предмет спорова. То је извор прве шизме између сунита и шиита. Шиити верују да је Мухамед одредио Алију (Али ибн Аби Талиб).

632-633. Рида ратови[уреди]

Невоље су започеле након доласка на власт Абу Бекра. Јединство и стабилност нове државе су били озбиљно угрожени. Различита арапска племена у Хеџазу и Нејду су се побунила против калифа. Неки су само одбили да плаћају порез (зекат). Други су се вратили на стару религију и ислам прогласили идолопоклонством. Племена су тврдила да су се они поклонили Мухамеду и да са Мухамедовом смрћу престаје њихова приврженост.

Абу Бекр је инсистирао да се они нису поклонили само муслиманском вођи, него и целој муслиманској заједници. Абу Бекр је прогласио рат неверницима, који су се вратили на стара веровања. То је био почетак Рида ратова (значило је рат са отпадницима од вере). Најжешћи сукоб је био са ал Ханефијем који је тврдио да је он пророк и Мухамедов наследник. Муслимански генерал Калид бин Валид је победио ал Ханефија у бици код Акрабе.

Након покоравања отпадника и смиривања унутрашње побуне, Абу Бакр је своје генерале усмерио против Византије и Сасанидског царства. Калид бин Валид је освојио Ирак у једном походу, а успешну експедицију су извели и у Сирији.

Поједине приче кажу да је Абу Бекр био кључан за очување Курана у писаном облику. Након победе код Акрабе над ал Ханефијем Омер бин ал Катаб (каснији калиф Омер) је уочио да су погинули многи муслимани који су Куран научили напамет са усана пророка Мухамеда. Абу Бекр је замолио Омера да надгледа сакупљање стихова Курана. Други историчари тврде да је Осман бин Афан најзаслужнији за сакупљање и очување Курана. Шиити одбијају идеју да је Абу Бекр заслужан за очување Курана.

Смрт (634)[уреди]

Абу Бекр је умро 634. у Медини. Кратко пред смрт ургирао је муслиманској заједници да прихвате Омера бин ал Катаба као његовога наследника. То је учињено без икаквог инцидента. Шиити верују да је вођство требало припасти Алији без икаквога саветовања. Абу Бекр је у почетку служио проповеди без плаћања, наговорили су га да прима новац, а он је опоруком сав наовац вратио у благајну. Абу Бекр је покопан у џамији у Медини, где и данас лежи крај Мухамеда и Омера.

Спољашње везе[уреди]

Сунитски извори:

Немуслимански извори:

Некласификовани извори: