Алдебаран

Из Википедије, слободне енциклопедије
Положај Алдебаран у оквиру Бика
Алдебаран
Положај на небу
Епоха J2000.0
Сазвежђе Бик
Ректасцензија 04h 35m 55,239s
Деклинација +16° 30’ 33,49”
Привидна магнитуда (В) 0,87
Удаљеност 67 ly
(20,6 pc)
Спектрална класа K5III
Друге ознаке
алфа Бика, α Tauri, α Tau, BD +16°629, GJ 171.1, GJ 9159, HD 29139, HIP 21421, HR 1457, SAO 94027.


Алдебаран или алфа Бика (лат. α Tauri, α Tau) је најсјајнија звезда сазвежђа Бик и четрнаеста најсјајнија звезда ноћног неба. Његово име потиче од арапског الدبران (al-dabarān) и значи „пратилац“, јер прати Плејаде.[1]

Алдебаран се налази у отвореном звезданом јату Хијаде, али само привидно, јер је од Сунца удаљен 67 светлосних година док се Хијаде налазе на око 150 светлосних година од Сунца.[1][2]:301

Алдебаран је црвени џин спектралне класе К5, температуре површине приближно 4010 К (наспрам Сунчевих 5780 К). Приближно је 150 пута луминознији од Сунца у визуелном делу спектра[3], а 450 пута луминознији ако се урачуна и инфрацрвени део спектра.[1] Апсолутна магнитуда му износи -0,6.[4] На основу луминозности се може израчунати радијус Алдебарана који износи 43 радијуса Сунца, док се из окултација Месецом добија вредност од 44 Сунчевих радијуса, што указује на одлично слагање теоријских предвиђања са стварним стањем. Маса Алдебарана износи око 1,7 маса Сунца, а карактерише га и снажан соларни ветар.[1]

Алдебаран је неправилна променљива звезда, његова магнитуда износи 0,87, али осцилује између 0,78 и 0,93, највероватније услед пулсирања површине.[2]:442[3]

Фузија водоника у језгру Алдебарана је завршена, и оно се тренутно сажима док се читава звезда шири. У току наредних милион година луминозност ће му порасти на око 800 луминозности Сунца, а у језгру ће почети фузија хелијума у угљеник и кисеоник.[1]

Алдебаран има изражено сопствено кретање. Едмонд Халеј је 1718. године показао да су се Сиријус, Арктурус, Бетелгез и Алдебаран значајно помакли од времена Птоломејевог Алмагеста.[2]:257 Пре приближно 300.000 година Алдебаран је био најближи Сунцу на свом путу, на свега 21,5 светлосних година, и имао је привидну магнитуду од -1,5, тако да је био најсјајнија звезда ноћног неба.[2]:260

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д Kaler, Jim. „Aldebaran“. Jim Kaler's Stars Приступљено 4. 2. 2013.. 
  2. ^ а б в г Patrick Moore (2000) (на ((en))). The Data Book of Astronomy. Бристол: IOP Publishing Ltd. ISBN 0-7503-0620-3. 
  3. ^ а б Patrick Moore, ed. (2002). Philip's Astronomy Encyclopaedia. London: Philip's. стр. 7. ISBN 0-540-07863-8. 
  4. ^ Paul Murdin, ed. (2001) (на ((en))). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. стр. 80. ISBN 0-7503-0440-5. 

Спољашње везе[уреди]