Аменмес
| Аменмес | |
|---|---|
| Порекло и породица |
Аменмес (Аменмесес или Аменмосе) је био пети по реду владар из Деветнаесте династије старог Египта. Највероватније је био син Мернептаха и краљице Такхат. Неки египтолози га сматрају једним од бројних синова Рамзеса II. Врло мало се зна о овом краљу, који је Египтом владао само три до четири године. Разни египтолози његову владавину датирају у период 1202. п. н. е.–1199. п. н. е.[1] или 1203. п. н. е.–1200. п. н. е.[2] док други наводе 1200. п. н. е. као датум доласка на власт[3].
Садржај |
Име[уреди]
Аменмес на старогеипатском значи значи рођен или створен налик на Амона. Понекад се његово име може наћи и са епитетом Heqa-waset, што значи Владар Тебе[4].
Краљевско име му је било Менмире Сетепенре, што би значило Вечан као Ра, изабран од Ра[5]
Владавина[уреди]
Аменмеса већина египтолога сматра узорпатором који је после Мернептахове смрти преотео престо од законитог наследника Сетија II или је користећи несмотреност фараона устанком освојио власт у Теби. Ипак после неколико година Сети II је успео доћи на власт, односно повратити контролу над Горњим Египтом, и тада су мање-више све Аменмесове слике или статуе уништене.
Постоје неке теорије да је Аменмес био историјска личност која је дала подлогу за библијски лик Мојсија.
Референце[уреди]
- ^ Edward Wente and Charles Van Siclen III, "A Chronology of the New Kingdom," 218
- ^ Michael Rice, Who's Who in Ancient Egypt, Routledge, 1999
- ^ Vandersleyen, ĽÈgypte et la Vallée du Nil, vol 2: 575
- ^ K. A. Kitchen, "The Titularies of the Ramesside Kings as Expression of Their Ideal Kingship," ASAE 71 (1987): 134-35.
- ^ Peter Clayton, Chronicle of the Pharaohs, Thames & Hudson Ltd, 1994. p.158
Литература[уреди]
- Cardon, Patrick D. “Amenmesse: An Egyptian Royal Head of the Nineteenth Dynasty in the Metropolitan Museum.” MMJ 14 (1979): 5-14.
- Dodson, Aidan. “The Takhats and Some Other Royal Ladies of the Ramesside Period.” JEA 73 (1987): 224-29.
- Dyan Hilton, “The Complete Royal Families of Ancient Egypt“, Thames & Hudson, 2004.
- “Death after Death in the Valley of the Kings.” In Death and Taxes in the Ancient Near East, ed. Sara E. Orel, 53-59. Lewiston, New York: Edwin Mellen Press, 1992.
- “Amenmesse in Kent, Liverpool, and Thebes.” JEA 81 (1995): 115-28.
- "Messuy, Amada and Amenmesse." JARCE 34 (1997): 41-48.
- Habachi, Labib. “King Amenmesse and Viziers Amenmose and Kha’emtore: Their Monuments and Place in History.” MDAIK 34 (1978): 39-67.
- Kitchen, Kenneth A. “The Titularies of the Ramesside Kings as Expression of Their Ideal Kingship.” ASAE 71 (1987): 131-41.
- Krauss, Rolf. “Untersuchungen zu König Amenmesse (1.Teil).” SAK 4 (1976): 161-99.
- “Untersuchungen zu König Amenmesse (2. Teil).” SAK 5 (1977): 131-74.
- “Untersuchungen zu König Amenmesse: Nachträge.” SAK 24 (1997): 161-84.
- Vandersleyen, Claude. ĽÉgypte et la Vallée du Nil. Vol. 2, De la fin de ľAncien Empire á la fin du Nouvel Empire. Paris: Presses Universitaires de France, 1995
- Wente, Edward and Charles Van Siclen III. "A Chronology of the New Kingdom." In Studies in Honor of George R. Hughes: January 12, 1977, 217-61. Chicago: The Oriental Institute, 1976.
- Yurco, Frank Joseph. “Was Amenmesse the Viceroy of Kush, Messuwy?,” JARCE 34 (1997): 49-56.
- Nos ancêtres de l'Antiquité, 1991, Christian Settipani, p. 175
Спољашње везе[уреди]
| Претходник: Мернептах |
Египатски фараон Деветнаеста династија |
Наследник: Сети II |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
|
||||||||||||||||||||