Аменмес

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аменмес

Статуа Аменмеса у Метрополитен музеју
Статуа Аменмеса у Метрополитен музеју

Порекло и породица

Аменмес (Аменмесес или Аменмосе) је био пети по реду владар из Деветнаесте династије старог Египта. Највероватније је био син Мернептаха и краљице Такхат. Неки египтолози га сматрају једним од бројних синова Рамзеса II. Врло мало се зна о овом краљу, који је Египтом владао само три до четири године. Разни египтолози његову владавину датирају у период 1202. п. н. е.1199. п. н. е.[1] или 1203. п. н. е.1200. п. н. е.[2] док други наводе 1200. п. н. е. као датум доласка на власт[3].

Име[уреди]

Аменмес на старогеипатском значи значи рођен или створен налик на Амона. Понекад се његово име може наћи и са епитетом Heqa-waset, што значи Владар Тебе[4].

Краљевско име му је било Менмире Сетепенре, што би значило Вечан као Ра, изабран од Ра[5]

Владавина[уреди]

Аменмеса већина египтолога сматра узорпатором који је после Мернептахове смрти преотео престо од законитог наследника Сетија II или је користећи несмотреност фараона устанком освојио власт у Теби. Ипак после неколико година Сети II је успео доћи на власт, односно повратити контролу над Горњим Египтом, и тада су мање-више све Аменмесове слике или статуе уништене.

Постоје неке теорије да је Аменмес био историјска личност која је дала подлогу за библијски лик Мојсија.

Референце[уреди]

  1. Edward Wente and Charles Van Siclen III, "A Chronology of the New Kingdom," 218
  2. Michael Rice, Who's Who in Ancient Egypt, Routledge, 1999
  3. Vandersleyen, ĽÈgypte et la Vallée du Nil, vol 2: 575
  4. K. A. Kitchen, "The Titularies of the Ramesside Kings as Expression of Their Ideal Kingship," ASAE 71 (1987): 134-35.
  5. Peter Clayton, Chronicle of the Pharaohs, Thames & Hudson Ltd, 1994. pp. 158

Литература[уреди]

  • Cardon, Patrick D. “Amenmesse: An Egyptian Royal Head of the Nineteenth Dynasty in the Metropolitan Museum.” MMJ 14 (1979): 5-14.
  • Dodson, Aidan. “The Takhats and Some Other Royal Ladies of the Ramesside Period.” JEA 73 (1987): 224-29.
  • Dyan Hilton, “The Complete Royal Families of Ancient Egypt“, Thames & Hudson, 2004.
  • “Death after Death in the Valley of the Kings.” In Death and Taxes in the Ancient Near East, ed. Sara E. Orel, 53-59. Lewiston, New York: Edwin Mellen Press, 1992.
  • “Amenmesse in Kent, Liverpool, and Thebes.” JEA 81 (1995): 115-28.
  • "Messuy, Amada and Amenmesse." JARCE 34 (1997): 41-48.
  • Habachi, Labib. “King Amenmesse and Viziers Amenmose and Kha’emtore: Their Monuments and Place in History.” MDAIK 34 (1978): 39-67.
  • Kitchen, Kenneth A. “The Titularies of the Ramesside Kings as Expression of Their Ideal Kingship.” ASAE 71 (1987): 131-41.
  • Krauss, Rolf. “Untersuchungen zu König Amenmesse (1.Teil).” SAK 4 (1976): 161-99.
  • “Untersuchungen zu König Amenmesse (2. Teil).” SAK 5 (1977): 131-74.
  • “Untersuchungen zu König Amenmesse: Nachträge.” SAK 24 (1997): 161-84.
  • Vandersleyen, Claude. ĽÉgypte et la Vallée du Nil. Vol. 2, De la fin de ľAncien Empire á la fin du Nouvel Empire. Paris: Presses Universitaires de France, 1995
  • Wente, Edward and Charles Van Siclen III. "A Chronology of the New Kingdom." In Studies in Honor of George R. Hughes: January 12, 1977, 217-61. Chicago: The Oriental Institute, 1976.
  • Yurco, Frank Joseph. “Was Amenmesse the Viceroy of Kush, Messuwy?,” JARCE 34 (1997): 49-56.
  • Nos ancêtres de l'Antiquité, 1991, Christian Settipani, pp. 175

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Мернептах
Египатски фараон
Деветнаеста династија
Наследник:
Сети II
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}