Ахмосе I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ахмосе I

Статуа Ахмосеа I
Статуа Ахмосеа I

Датум смрти: 1525. п. н. е.

Период владавине 1550. п. н. е. до 1525. п. н. е.
Претходник Камосе
Наследник Аменхотеп I
Отац Тао II Секенепра
Мајка Ахотеп I
Супружник Ахмозе-Нефертари, Ахмосе-Ситкамосе, Ахмосе-Хенутамеху
Династија Осамнаеста династија
Потомци Ахмосе-Меритамон, Ахмосе-Ситамун, Сиамун, Ахмосе-Анкх, Аменхотеп I, Рамосе, Мутнофрет
Хијероглифско име
N12 F31 S29
Тронско име
N5
V30
F9 X1
X1

Ахмосе I је био оснивач осамнаесте династије египатских фараона. Био је син фараона Таоа II Секенепре и брат последњег фараона Седамнаесте династије, краља Камосеа. Отац му је убијен када му је било седам година,[1]а имао је десет година када му је брат умро од непознатих узрока, после владавине од три године. Ахмосе I је формално преузео престо након смрти брата.[2] Ахмосеова владавина је поставила темеље Новог царства, под којим је Египат доживео врхунац. Владавина му се обично датира на период 1550-1525. п. н. е.

Војни походи[уреди]

Већина египтолога верује да је Ахмосе свој коначни поход против Хикса започео око 11. године своје владавине. Догађаји који су довели до освајања земље Хикса су реконстуирани помоћу Ахмесовог папируса, на којем се налазе дневнички записи.[3]

На основу њих се дошло до закључка да је Ахмосе приликом напада на Делту применио специфичну стратегију којом се избегао директан напад на Аварис. Египатске снаге су у Хелиополис ушле у јулу, да би се потом помакле у источни део Делте и заузеле град Тјару у октобру. Освајањем Тјаре,[4] Ахмосе је прекинуо комуникације између Ханана и Авариса. То се објашњава тиме да је Аварис хтео освојити уз помоћ блокаде, те спречити доставу помоћи и људства Хикса од њихових сунардика у Ханану.[5] Ахмосе I је три пута нападао Аварис, с тиме да је једном морао гушити побуну у Египту. Четврти пут му је успело да освоји град.[6] Затим је Хиксе истерао тако што је три године опседао град Схарухен у Гази те га освојио у 16. години своје владавине.[7][8]

Након што је поразио Хиксе, Ахмосе је наставио војне походе, овај пут на север у Сирију, и на југ у Нубију. Поход предузет у 22. години владавине је стигао до Дјахија у Леванту, а неки египтолози верују да је чак стигао до Еуфрата. Један од градова за које се зна да је дошао под удар Ахмосеове војске је Кедем (у близини Библоса). Ахмосе и његови наследници нису имали намере да освоји Ханан, него пре свега да униште градове Хикса и тако створити својеврсну „безбедносну зону“, односно спречити да се створи сила која би икада више могла угрожавати Египат.[9]

Ахмосеова влада обележена је и устанцима. Након првог нубијског похода, локални велможа Аата се побунио против Ахмосеа, али је поражен. Следећу побуну је водио антитебански египатски велможа по имену Тетиана, али је и он поражен. Ахмосе је тако поново успоставио египатску власт над Нубијом и успоставио управно средиште у Бухену.[10] Том приликом је Ахмосе даровима на своју страну привукао локалне кнезове.[11]

Уметност и грађевине[уреди]

Након што је ујединио Горњи и Доњи Египат, Ахмосе је готово одмах започео са изградњом монументалних грађевина. Грађевине и уметничка дела из периода Ахмосеове владавине су користиле много финије материјале него у доба Другог прелазног периода. То се обично тумачи тиме да је повратак египатске власти над Делтом и Нубијом омогућио приступ новим сировинама као што су злато и сребро из Нубије, Лапис лазули из Централне Азије и кедар из Библоса, а на Синају су отворени рудници. Ахмосе је такође отворио каменоломе у Тури. Египат је остварио и везе са Минојском цивилизацијом.

Уметнички стилови из владавине Ахмосеа I су слични краљевском тебанском стилу Средњег царства,[12] а стеле из периода су истог квалитета.[13] То неки тумаче настојањем да се Египат што је могуће више приближи изгледу од пре Хикса.

Постоје само три статуе Ахмосеа I. Шабти фигура, која је данас у Британском Музеју, вероватно из његове гробнице (која никад није била јасно одређена), и две статуе, једна се чува у Музеју Метрополитен у Њујорку, а друга у Картумском Музеју.[14]

Референце[уреди]

  1. ^ Shaw, Ian. The Oxford History of Ancient Egypt. pp. 199. Oxford University Press, 2000.
  2. ^ Grimal, Nicolas. A History of Ancient Egypt. pp. 192. Librairie Arthéme Fayard, 1988.
  3. ^ Spalinger, Anthony J. War in Ancient Egypt: The New Kingdom, pp. 23. Blackwell Publishing, 2005.
  4. ^ Redford, Donald B. History and Chronology of the 18th Dynasty of Egypt: Seven Studies, pp. 128. University of Toronto Press, 1967.
  5. ^ King of the Wild Frontier. pristup 23.8. 2006.
  6. ^ Breasted, James Henry. Ancient Records of Egypt, Vol. II, pp. 7-8. University of Chicago Press, Chicago, 1906.
  7. ^ Grimal, Nicolas. A History of Ancient Egypt. pp. 193. Librairie Arthéme Fayard, 1988.
  8. ^ Redford, Donald B. History and Chronology of the 18th Dynasty of Egypt: Seven Studies, pp. 46-49. University of Toronto Press, 1967.
  9. ^ Weinstein, James M. The Egyptian Empire in Palestine, A Reassessment, pp. 7. Bulletin of the American Schools of Oriental Research, nº 241. Winter 1981.
  10. ^ Grimal, Nicolas. A History of Ancient Egypt, pp. 190. Librairie Arthéme Fayard, 1988.
  11. ^ Shaw, Ian. & Nicholson, Paul. The Dictionary of Ancient Egypt, pp. 18. The British Museum Press, 1995.
  12. ^ Edna R. Russman et al. Eternal Egypt: Masterworks of Ancient Art from the British Museum, pp. 210-211.
  13. ^ Grimal, Nicolas. A History of Ancient Egypt, pp. 200. Librairie Arthéme Fayard, 1988.
  14. ^ Edna R. Russman et al. Eternal Egypt: Masterworks of Ancient Art from the British Museum. pp. 210-211.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ахмосе I


Претходник:
Камосе
Египатски фараон
Осамнаеста династија
Наследник:
Аменхотеп I
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}