Антун Дробац

С Википедије, слободне енциклопедије
Антун Дробац
Датум рођења(1810-04-13)13. април 1810.
Место рођењаДубровник, Прво француско царство
Датум смрти8. март 1882.(1882-03-08) (71 год.)
Место смртиДубровник, Аустроугарска

Антун Дробац (Дубровник, 13. април 1810[1] – Дубровник, 8. март 1882[2]) је био угледни Дубровчанин. Током 40 година је радио као општински чиновник и апотекар.[3] Остао је познат као истакнути природословац, хемичар, колекционар. Сакупљао је природњачку збирку, од које је основан Природословни музеј у Дубровнику. Његов рад је везан за рану примену анестетика етром, откриће и практичну примену инсектицидних својстава бухача. Бавио се и дагеротипијом.[4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Пореклом је Комаја.[1] Мајка Катарина, млађи брат Лука (1812 – 1876).[5]

Апотекар[уреди | уреди извор]

Завршио фармацију у Падови 1830. после чега се вратио у Дубровник. Од 1830. до 1832. је званично водио апотеку „Мале браће“ у оквиру Фрањевачког манастира.[2][6] Протходних 40 година у манастиру је апотеку водио и истовремено обављао дужност болничког хирурга фра Иван Батиста. Међутим, пошто је био самоук, без школе, према новим аустријским законима, те дужности више није могао да обавља.[7] Дробац је 1832. отворио породичну апотеку (итал. Fratelli Drobaz) у близини Спонзе,[2][6] тада трећу у Дубровнику, коју је водио са својим млађим братом Луком.[4]

На његов предлог, на свим бродовима је уведена апотека, а апотека с његовог брода „Радо“ се сада чува у Поморском музеју.[3]

Природословни музеј[уреди | уреди извор]

Још као студент је почео да прикуља раритете, флоре, а након повратка у Дубровник,[8] такође је прикупљао и фауну, шкољки, риба, змија, препарираних животиња, руда, минерала, кристала,[9] али и разних предмета од културно-историјског значаја.[10] Своју колекцију је назвао Кабинет природописа, коју је јавно изложио у Доминиканском манастиру.[9]

Један је од првих власника бродова који је уложио у Дубровачко поморско друштво.[9] Као бродовласник је често путовао и добро познавао поморске капетане преко којих је стално одржавао везу са светом.[11] Био је висок и прилично јак, одавао је утисак одлучног и предузетног човека. Око четрдесет година је радио у општинској управи, а његова се реч слушала и поштовала.[11] Као успешан послован човек дошао је на чело Техничко-обртничке коморе.[9]

Споменик Антуну Дропцу на улазу у Природословни музеј у Дубровнику, рад вајара Ивана Рендића (1885)

Као председнику Техничко-обртничке коморе, многи Дубровчани су му се обраћали с идејом о оснивању техничке школе у Дубровнику. Услов за оснивање школе су били технички и природњачки кабинети, с добро опремљеним збиркама. Из тог разлога Дробац је покренуо иницијативу за прикупљање збирки.[10] Године 1867. збирка је имала већи број сакупљених предмета, далеко већи од онога који је био потребан за једну школску збирку. Међутим, Бечка влада ипак није одобрила молбу Техничко-обртничке коморе за отварање школе, с образложењем да влади недостаје новац за такве инвестиције. Прави разлог за одбијање је заправо то што аустроугарској влади није било у интересу да подржава развој Дубровника.[12] Тако се дошло на нову идеју о отварању музеја. Основу збирке је чинила управо његова збирка[10] и збирка Техничко-обртничке коморе.[13] На дан 26. јануара 1872. године чланови општинског одбора и Трговачко-обрничке коморе су потписали акт на италијанском језику,[14] којим је основан је Домородни музеј, а Дробац је постао његов почасни доживотни председник.[4] Налазио се у контакту с многим трговцима и поморцима, који су у музеј доносили своје необичне примерке са свих страна света.[3] Прва изложба је отворена априла наредне године.[13] Музеј је представљао једну од важнијих институција у Дубровнику. У њему се чувала и културна баштина. Музеј је сакупљао предмете из историје, географије, уметничке, књижевне и остале вредне предмете. Након његове смрти, музеј је преузео Балдо Косић.[4] Музеј се у документима оног времена под различитим именима, „Домородни музеј“ итал. Museo Patrio, „Домовински музеј“, „Домаћи музеј“ или само „Музеј“.[12]

Практична примена бухача[уреди | уреди извор]

Бавио се изучавањем фармаколошких својстава појединих биљака. Заслужан је за откриће и практичну примену инсектицидног ефекта бухача (лат. Tanacetum cinerarii folium - Trevir.).[13] Откриће овог делотворног дејстава се везује легенду како је Дробац уочио да се инсекти повијају након кантакта са метлом од бухача.[15] Превентивно је спречио епидемију колере у Дубровнику и на тај начин спасао град.[3] Постао је први професионални произвођач и први трговац прашка из осушених цветних пупољака те биљке. Производња и продаја били су од велике економске важности и за подручје Дубровника и целу Далмацију,[13] где се затим проширио комерцијално гајење бухача. Данас је ова традиција остала потпуно заборављена.[15]

Анестезија у Дубрвнику[уреди | уреди извор]

Активно је пратио нове догађаје из области фармације. Припремио је етер за прву операцију анестезије инхалацијом са етром у Дубровнику, само 10 месеци након што је прва таква операција изведена Бостону.[13] Операција је изведена 1847. године, а извели су је доктори Франо Лопужић, Влахо Шарић и Аугуст Казначић. Етарску маску је припремио Нико Пинели. О оперецији је писао чланак у листу итал. Gazzetta di Zara, у коме је записао да је оперисана млада Дубровчанка, којој је установљен тумор дојке и да је она током операције остала будна, али да није осећала бол.[2]

Фотограф[уреди | уреди извор]

Фотографија му је највероватније била допунско занимање.[16] Познато је да је још 1844. показивао дагеротипију.[17] Преко Јеремије Гагића, руског конзула у Дубровнику, Његош је ступио у контакт с њим, тражећи да његовог секретара Милорада Медаковића подучи дегеротипији, што је овај учинио крајем 1845.[16] Код Дропца су се могле чак и купити хемикалије за дегеротипијско снимање.[18] Међутим, ниједна његова дагеротипија није до сада пронађена.[17]

Остале делатности[уреди | уреди извор]

Био је члан Народне гарде 1848-49, чије се деловање заснивало на добровољној основи. Народна гарда је основана са циљем заштите јавног реда и мира.[19]

Бавио се и политиком. Од 1861. истакнути члан Народне странке. Након победе на изборима 1869. постао је заменик општинског начелника.[9]

У његову част[уреди | уреди извор]

Након Дропчеве смрти, Дубровчани су га прогласили заслужним грађаном и поставили му бисту у Природословном музеју, рад вајара Ивана Рендића.[2]

Дропчева улица у Дубровнику, од 1912. носи име у његову част. Улица се претходно звала Славинска.[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Вукосавић & 13. 6. 2016.
  2. ^ а б в г д Жувела Калина & 8. 3. 2017.
  3. ^ а б в г д Њавро & 13. 8. 2014.
  4. ^ а б в г Русковић Криштић 2012, стр. 290.
  5. ^ Русковић Криштић 2012, стр. 292.
  6. ^ а б Њавро & 13. 8. 2014, стр. 6.
  7. ^ Базала 1968, стр. 247.
  8. ^ Вишић & 29. 3. 2018.
  9. ^ а б в г д Ћосић 1999, стр. 106.
  10. ^ а б в Природословни музеј 2014, стр. 5.
  11. ^ а б Ђурић 2013, стр. 320.
  12. ^ а б Гујић 1981, стр. 27.
  13. ^ а б в г д Природословни музеј 2014, стр. 6.
  14. ^ Гујић 1981, стр. 28.
  15. ^ а б Природословни музеј 2015, стр. 16.
  16. ^ а б Ђурић 2013, стр. 319.
  17. ^ а б Чучић 2005, стр. 145.
  18. ^ Ђурић 2013, стр. 321.
  19. ^ Русковић Криштић 2012, стр. 291.

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антун_Дробац&oldid=27222967”