Ардашир I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ардашир I

Новац са представом Ардашира I
Новац са представом Ардашира I

Датум рођења 180.
Датум смрти 241.
Титула краљ над краљевима
Период 224. – 241
Претходник/ци нико
Наследник/ци Шапур I
Порекло и породица
Династија Сасаниди
Отац Бабак

Ардашир I или Артаксеркс (перс. اردشیر, Ardaschīr; [ærdæˈʃiːr]) оснивач је Сасанидског царства, био је први краљ над краљевима из династије Сасанида, који је владао Персијом од 224. до 241. године.

Биографија[уреди]

Владавина[уреди]

Ардашир је у почетку, као и његов отац, био вазал партског краља, те је владао подручјем Персиса. Није тачно познато кад је завладао тим подручјем.[a] Убрзо након крунисања у Истахру освојио је провинцију Керман и припојио ју своме подручју. Та експанзија изазвала је партског краља Артабана IV да зарати против Ардашира, али га је овај поразио. Чини се да се још и Ардаширов отац бунио против Парта желећи да се ослободи њихове доминације. До одлучујуће битке дошло је године 224. код Хормиздагана у којој је Артабан погинуо. Тиме још није било срушено партско краљевство, јер су Арсакиди још држали Месопотамију и Азербејџан, док су се у Јерменији као локални владари одржали све до 5. века. Ардашир је затим кренуо у освајања на истоку и дошао вероватно све до региона Хорасан. Непознато је која је све подручја на истоку освојио нити је сигурно да ли је држава Кушан већ за његове владавине постала вазалом Персије.

Године 225. на 226. Ардашир се окренуо према западу против партског краља Вологаза VI, који је столовао у граду Ктезифонту на реци Тигрис. Ардашир је 226. освојио град, те је тиме дотада партска Месопотамија пала под власт сасанидске Персије. Ардашир је у том војном походу дошао све до данашњег Бахреина, а можда чак и до Омана. Тамошње племство признало је његову власт.

Ардашир I прима прстен власти од Ахурамазда

Ардашир је за своју престоницу изабрао град Ктесифон, те подупирао зороастризам који ипак није био службена религија. Ардашир је до године 230. учврстио сасанидске власт у освојеним областима, иако војни походи против Јерменије и Краљевства Хатре нису успели. Ардашир је исте године заратио против Рима са циљем да освоји северну Месопотамију коју је 30 година раније анектирао цар Септимије Север. Херодијан и Касије Дион извештавају да је Ардашир притом наступио као наследник Ахеменида и захтевао сва подручја којима су они некада владали, али то је данас спорно јер мало је вероватно да је Ардашир ишта знао о времену Ахаменида. Ардашир је у сваком случају хтео да освојии нова подручја, те је узео наслов краљ краљева, додуше само Ерана, односно Ирана.

Рат против Рима испочетка је био успешан тако да је персијска војска продрла све до Сирије. Али године 232. цар Александар Север кренуо је у противнапад, при чему су обе стране претрпеле велике губитке. Борбе су завршиле без склапања мира. Али након убиства Александра Севера године 235. Ардашир је искористивши то изнова заратио и до 240. освојио још нека подручја.

У то је доба Ардашировим сувладар постао његов син Шапур, који га је пратио на војним походима и који га је након његове смрти 239. или 240. без потешкоћа наследио.

Краљ Ардашир I био је оснивач вишевековног царства Сасанида чију је моћ даље изградио његов син Шапур, због чега се обојица сматрају једнима од најзначајнијих сасанидских владара.

Извори и напомене[уреди]

  1. ^ У изворима и истраживањима спомиње се период у распону од 208. до 222.
  • За рани саснидски период, а тиме и за владавину Ардашира I мало је сачуваних извора. Поред Анала персијско-арапског историчара Табарија са краја 9. и почетком 10. века, сачувани су Сасанидски рељефи и натписи на стенама, а од западних извора ту су Херодијан, Зонара, Historia Augusta и римски историчар Касије Дион. Антички римски извори извештавају пре свега о римско-персијским ратовима. Гледе генеалогије Сасанида постоје нејасноће. У познатом натпису Накш-и Рустам из доба Ардаширова сина Шапура I набрајају се преци Сасанида при чему је наведен Ардаширов отац Бабак (или Папак), али није наведено у којем је родбинском односу према родоначелнику Сасанида, Сасану.

Литература[уреди]

  • Erich Kettenhofen: Die Einforderung des Achämenidenerbes durch Ardašir: eine interpretatio romana. U: Orientalia Lovaniensia Periodica 15 (1984), pp. 177. – 190.
  • Erich Kettenhofen: Die Eroberung von Nisibis und Karrhai durch die Sāsāniden in der Zeit Kaiser Maximins, 235/236 n. Chr. U: Iranica Antiqua 30 (1995), pp. 159. – 177.
  • Klaus Schippmann: Grundzüge der Geschichte des sasanidischen Reiches. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 1990, ISBN 3-534-07826-8.
  • Josef Wiesehöfer: Adašir I. U: Encyclopædia Iranica II 4 (1986), pp. 371. – 376., online.
  • Josef Wiesehöfer: Das Reich der Sāsāniden. U: Klaus-Peter Johne (Hrsg.): Die Zeit der Soldatenkaiser. 2 Bde., Akademie Verlag, Berlin 2008, pp. 531. i. d.

Спољашње везе[уреди]