Хатра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хатра*
Светска баштина Унеска
Држава Застава Ирака Ирак
Врста културна
Критеријум ii,iii,iv,vi
Референца 277
Регија Арапски свет
Историја уписа у светску баштину
Упис 1985.  (9. седница)
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.

Хатра (арапски:الحضر‎, al-Ḥaḍr) је древни град у гувернату Нинива, у ирачком делу области Ал Џазира (древна персијска област Хварваран), 290 km северозападно од Багдада и 110 km југозападно од Мосула.

Град је најпознатији по монументалним рушевинама првог арапског краљевства које је настало под партским утицајем у 2. веку које су уписане на UNESCOсписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији 1985. године[1]. Оне су послужиле као сценографија на почетку филма Истеривач ђавола.

Херкулес из Хатре, партски период, 1. или 2. век

Историја[уреди]

Хатру су основала древна арапска племена[2] отприлике у 3. веку пре нове ере. За време Партског царства је постала важан верски и трговачки центар, а свој врхунац је доживела у 2. и 1. веку пре нове ере.[3] Касније је постала главни град једног од првих арапских краљевства у исторји тј. један у низу арапских градова-држава који су се простирали од хатрае на североистоку преко Палмире и Балбека до Петре на југозападу. Област којом се владало из Хатре је била позната као Краљевство Араба, те је представљало полу-аутономну тампонску државу на западним рубовима Партског царства којом су владали арапски принчеви.

Хатра је временом постала тврђава која је играла значајну улогу у партским ратовима против Римског царства. Опседао ју је римски цар Трајан од 116. до 117. године. Хатра је 156. године доживела врхунац за време владара Насра, који је био и отац следећа два арапска владара Хатре, Лајаша и Санатрука, који су довршили најзнаменитије храмове у граду. Владар Хатре, Абдасамија, је 192. године подупирао римског цара-узурпатора Песценија Нигера против Септимија Севера, на шта је овај узвратио још једном опсадом Хатре (198./199.).[4]

Хатра је 230их склопила савез с Римским царством, јер се на неким натписима наводи владар, римски цар Гордијан III. Године 238, Хатра се успјешно одупрла Ардашировим снагама обновљеног Персијског царства под Сасанидима у бици код Шахразура, али ју је 241. године коначно заузео сасанидски владар Шапур I који ју је потпуно уништио.[4] Према предању, Хатра је пала због Надире, кћери краља Араба, која је град издала Шапуру. По истој причи је Шапур убио краља и оженио Надиру, али је на крају убио и њу.[3]

Амерички војник у рушевнама Хатре 2008. године

Хотел Ал Хадр, који се налази само километар од рушевина Хатре, је послужио као стожер за постројење 101. АБН америчке војске током рата у Ираку. Данас је Хатра углавном неистражена и у лошем је стању, те су неки делови запечачени како би се спречило пљачкање локалитета. Недавно су италијански археолози наставили истраживање које спроводе од 1987. године[5].

Одлике[уреди]

Хатра је данас позната као најбоље сачувани, односно најрепрезентативнији, партски град. Окружена је вањским и унутрашњим зидинама које су дугачке скоро 6,4 км, а на којима је било 160 кула. У средишту града налази се квадратични теменос (верско средиште) промера скоро 2 км (1,2 хектара), окружено каменим зидином с торњевима и колонадом уз зидове где су се налазиле трговине. На њему доминира Велики храм који има бројне просторије и стубове који су некада били високи 30 метара.

Град је био познат по спајању старогрчких, месопотамских, сиријских и арапских божанстава, па је храм на арамејском познат као Beiṯ Ĕlāhā ("Божја кућа"). У граду су били храмови Нергала (вавилонско и акадско божанство), Хермеса (грчко божанство), Атаргатиса (Кананска митологија), Аллата и Шамијаха (арапско божанство), те Шамаша (месопотамски бог сунца).[3] Остала божанства на хатранским арамејским натписима су арамејски Ба'ал Шаман, и богиња позната као Ашурбел, за коју се верује да је спој божанстава Ашура и Бела који су изворно били мушкарци.

Извори[уреди]

  1. ^ „Hatra“. UNESCO Приступљено 3. 4. 2011.. 
  2. ^ Moses I. Finley‏, Atlas of classical archaeology‏, стр. 239-241.
  3. ^ а б в „Hatra“ (Encyclopædia Britannica) Приступљено 12. I 2007.. 
  4. ^ а б Advisory Body Evaluation on Hatra. International Council on Monuments and Sites (ICOMOS), 1985. pp. 1-2. ((en))
  5. ^ UNESCO news 17. фебруара 2003. ((en)), Приступљено 4. 4. 2011.

Спољашње везе[уреди]

Координате: 35°35′17″N 42°43′06″E / 35.58806, 42.71833