Ашхен Атаљанц
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Ашхен Атаљанц | |
|---|---|
| Датум рођења: | 1971. |
| Место рођења: | Београд (СФРЈ) |
Ашхен Атаљанц је српска балерина и једна од оних који су оставили дубок траг у балету на просторима бивше Југославије. Рођена је 1971. године у Београду, а детињство и младост је провела у Панчеву. Године 1988. завршила је балетску гимназију Лујо Давичо. Још као ученица балетске школе имала је солистичке улоге на сцени Народног позоришта у Београду, а одмах по дипломирању почела је да ради у истом као солиста где убрзо почиње да добија главне улоге класичног репертоара Балета Народног позоришта у Београду.
Садржај |
[уреди] Каријера
Године 1991. наступа на балетском такмичењу у Осаки (Јапан) и осваја прву награду у категорији парова са партнером Константином Костјуковим. Исте године постаје (најмлађа) првакиња српског националног балета. Као првакиња националног театра гостовала је у Тел Авиву 1993. и Минхену 1994. године. После неспоразума са тадашњим управником Народног позоришта, Александром Берчеком, и минорног ангажовања одлази у Државну баварску оперу У Минхену. По Берчековом одласку, Ашхен се враћа у Народно позориште где је на челу балета тада кореограф Лидија Пилипенко.
Године 1997. одлази из Народног позоришта са којим никада није прекидала везе током ангажмана у иностраним балетским кућама. Од 1997. до 2000. била је солиста Државне опере у Берлину. У том делу каријере одиграла је углавном улоге из класичног репертоара, али почиње да се интересује и за модеран израз. Прекретницу у каријери прави 2000. године када се преласком у италијанску балетску кућу Атербалето окреће у потпуности модерној игри. Године 2006. враћа се у Србију са статусом слободног уметника, а 20 година каријере обележава априла 2007. на сцени Позоришта на Теразијама представом La Capinera.
[уреди] Главне улоге у Балету Народног позоришта у Београду
- Одета/Одилија – Лабудово језеро (кор. Д. Парлић),
- Китри – Дон Кихот (кор. В. Логунов),
- Никиа – Бајадера (кор. М. Петипа),
- Мирта, Жизела – Жизела (кор. Л. Лавровски),
- Жена – Васкрсење (кор. Л. Пилипенко),
- Аурора – Успавана лепотица (кор. В. Логунов),
- Маргарита Готје – Дама с камелијама (кор. Л. Лавровски),
- Девојка – Зимски снови (Д. Греј),
- Далила – Самсон и Далила (кор. Л. Пилипенко),
- Соло у сцени Тријумфа, у опери Аида.
[уреди] Занимљивости
По мајци је Српкиња, по оцу Јерменка и Секељка а има и немачких предака. Прадеда јој је био познати скореновачки и панчевачки лекар др Атаљанц, деда Ђорђе је био адвокат, а бака Терезија Варга, учитељица, која је у Ашхен пробудила љубав према балету. Ашхенин отац, Габријел Атаљанц, је лекар, поета и спортиста, а мајка наставница.