Ајртон Сена
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
- Друга значења су пописана у чланку Сена (вишезначна одредница).
| Ајртон Сена | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 21. март 1960. |
| Место рођења | |
| Датум смрти | 1. мај 1994. |
| Место смрти | |
| Подаци из Ф1 | |
| Држављанство | |
| # болида | 12 |
| Тренутни тим | Толеман-Харт, Макларен, Лотус, Вилијамс Ф1 |
| Број трка | 162 (161 старт) |
| Светских шампионата | 3 (1988, 1990, 1991) |
| Победа | 41 |
| Пол позиција | 65 |
| Поена у каријери | 610 |
| Најбржих кругова | 19 |
| Првa Велика награда | ВН Бразила 1984. |
| Прва победа | ВН Португала 1985. |
| Последња победа | ВН Аустралије 1993. |
| Последња Велика награда | ВН Сан Марина 1994. |
Ајртон Сена да Силва (порт. Ayrton Senna da Silva, Сао Пауло, 21. март 1960 — Имола, 1. мај 1994) је био бразилски возач тркачких аутомобила. Један је од најомиљенијих и најбољих возача Формуле 1. Био је шампион 3 пута (1988, 1990. и 1991). Победио је у 41 трци и освојио 65 пол позиција и 19 најбољих кругова. Посебно је био познат по добрим вожњама по киши због чега је добио надимак Кишни човек.
Садржај |
Биографија[уреди]
Као млад такмичио се у картингу а 1981. године одлази у Европу да се такмичи у британској Формули Форд 1600 где је постао шампион у својој дебитантској сезони. Следеће године се такмичио и у британској и у европској Формули Форд 2000 и победио је у обе серије. Такође је победио на престижној трци у Макау. После још једне освојене титуле у Формули 3 1983. године осигурао је своје место у Формули 1.
Почеци у Формули 1[уреди]
У најјачем ауто-такмичењу на свету дебитовао је 1984. возећи за тим Толеман-Харт. Исте године је направио праву сензацију када је у трци у Монаку, по јакој киши, стартовао као 13. и на стази која је позната по томе да је претицање скоро немогуће успевао да претекне једног по једног возача испред себе, а у 31. кругу је успео да претекне и водећег Алена Проста. Међутим, трка је у том кругу прекинута па се по прописима Формуле 1 рачунао поредак из претходног круга и Сена је завршио на 2 месту. Та трка означава својеврстан почетак ривалства између њега и Проста које се сматра највећим ривалством од постанка Формуле 1.
Следеће године придружио се тиму Лотус и остварио је своју прву победу у Есторилу, Португал.
1988 - 1993, Мекларен[уреди]
Сена је 1988. године потписао уговор са Меклареном и тимски колега му је постао Ален Прост. Годину је обележило велико ривалство и гомила инцидената између њих двојице. Од укупно 16 трка њих двојица су освојили 15, али је шампион по први пут постао Сена.
Следеће 1989. године ривалство је прерасло у прави рат на стази и ван ње. Те године шампион је постао Прост после чувеног инцидента у шикани на последњој трци у Сузуки, Јапан.
Прост је 1990. године прешао у Ферари али ривалство се наставило. И по други пут је на стази Сузука у Јапану дошло до одлуке о шампиону. Сударили су се у првој кривини и Сена је освојио титулу. Телеметрија је касније показала да Сена уопште није кочио. Касније је и сам признао да се тиме осветио Просту за оно што се догодило 1989. године.
Сена осваја своју трећу и последњу шампионску титулу и 1991. године.
1994, Вилијамс[уреди]
| Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
Крајем 1993. године Сена напушта Макларен после 6 година и прелази у Вилијамс, тада тим са једним од најбољих болида.
Нажалост, болид Вилијамса је стигао касно, тек двадесет дана пред почетак сезоне и Сена није имао довољно времена да упозна нови ауто. Жалио се да му је волан кратак и да му то причињава неудобност на тестовима.
Иако је на прве две трке имао пол позиције, ни једну није успео да заврши. На првој трци у Бразилу се окренуо на стази, а на другој га је изгурао Мика Хакинен.
На трећој трци за Велику награду Сан Марина у Имоли 1. маја 1994. године, инжењери су за њега спремили модификовану летву волана, која је наводно требало да реши проблем.
Сена и на овој трци осваја пол позицију са временом 1:21:548. Због погибије Роланда Раценбергера дан раније осећао је велики притисак. Својој вереници Адријани Галистеу се жалио да не жели да учествује на овој трци, али наравно, он је био професионалац и тако нешто није могао да избегне. Трку је водио од старта, снажни Бенетон Шумахера није успевао да му се приближи. Међутим, у седмом кругу Сена је излетео са стазе у кривини Тамбурело и ударивши у зид брзином већом од 200 км/ч, изгубио живот.
Спољашње везе[уреди]
|
|||||||||||||