Баријум-карбонат
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Баријум-карбонат | |
|---|---|
| Други називи | витерит |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 513-77-9 |
| MeSH | |
| Својства | |
| Молекулска формула | BaCO3 |
| Моларна маса | 197.336 g/mol |
| Агрегатно стање | бели кристал |
| Густина | 4.2865 g/cm3, основно |
| Тачка топљења |
811 °C |
| Тачка кључања |
1555 °C |
| Растворљивост у води | .002 g/100 ml (20 °C) |
| Осим уколико није наведено другачије, информације су дате за једињења при стандардним хемијским условима (на 25 °C, 100 kPa) |
|
Баријум-карбонат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле BaCO3.
Садржај |
[уреди] Добијање
Јавља се у природи у виду минерала витерита, али се може добити индустријским путем из барита.[1]
[уреди] Историјат
Минерал витерит је назван према Виљему Витериту који је 1784. утврдио да је хемијски различит од баријум-сулфата. Витерит кристалише у орторомбичном кристалном систему.[1]
[уреди] Својства
То је бео прах, који подсећа на креду. Нерастворан је у води, мада се у малој мери раствара у присуству вишка угљен-диоксида. Реагује са киселинама дајући растворљиве баријумове соли[1]:
- BaCO3(s) + 2 HCl(aq) → BaCl2(aq) + CO2(g) + H2O(l)
Са сумпорном киселином слабо реагује.[1]
[уреди] Значај
Употребљава се за справљање отрова за пацове, керамике и цемента.[1]
[уреди] Референце
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Баријум-карбонат
|
|||||