Срна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срна
Capreolus capreolus 2 Jojo.jpg
Статус угрожености:
Нижи степен опасности - последња брига
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Artiodactyla
породица: Cervidae
потпородица: Odocoileinae
род: Capreolus
врста: C. capreolus
Биномијална номенклатура
Capreolus capreolus
(L., 1758)
Ареал распрострањења срне
Ареал распрострањења срне
Екологија таксона

Срна или срндаћ (лат. Capreolus capreolus) је шумска животиња, која је распрострањена на подручју Средње Европе и Азије.

Присутна је на подручју од Ладошког језера према Црном мору, где јој ареал заобилази степе и скреће према Балкану. Западна граница простирања ове врсте се креће од скандинавских планина, уз западне обале Велике Британије, према Гибралтару. Нема их у Ирској, Корзици, Сицилији, Сардинији и Грчкој.

Изглед[уреди]

Срне имају складно, витко, лагано и веома покретно тело. Ноге су им витке и дуге, а копита црна. Упркос томе, срне нису издржљиви тркачи. Имају кратак и једва видљив реп. Дужина од њушке до репа износи 130-140 cm. Тежина зависи од подручја на којем бораве, хране, годишњих доба, физиолошког стања и пола (женке су 5-10% лакше у односу на мужјаке). Тежина обично износи око 25 kg, али може достићи и 40 kg.

Срна се креће ходом, касом и скоком, а одличан је пливач. Летна длака је рђастоцрвена, а зимска кестењастосива. Задњица јој је обрасла белом длаком, која је лети мање уочљива него зими. Лане је смеђе, са белим пегама до првог лињања. Срна мења длаку два пута годишње, и то у пролеће и почетком јесени. Време лињања зависи од надморске висине, здравља и доби животиње. За обележавање територије и друге облике мирисне комуникације служе се кожним жлездама. Оне се налазе између папака задњих ногу, а испод скочног зглоба са спољашње стране су смештене жлезде лојнице, које такође остављају мирис на вегетацији о коју се животиња очеше. Срндаћ има и чеону жлезду, која му служи за означавање граница подручја. Од чула срна има изврсно развијен слух, мирис и укус. Вид је слабо развијен јер је њено око астигматично па види само веће предмете и то нејасно, а најбоље опажа кретање.

Понашање[уреди]

По начину живота и понашању, срна је претежно дневна животиња и највише се креће поподне и у вечерње сате. Током дана узима храну у 8-11 интервала. Просечан животни век јединке износи 13-15, а понекад 17-18 година.

Понашање срне спада у тзв. дистанцијални тип, јер избегава живот у већим социјалним формацијама. До касне јесени се удружује у крда и у њима остаје све до пролећа. То удруживање је нагонско и оправдано је утицајем негативних спољашњих фактора. У крду влада унутрашња организација, која га одржава на окупу и пружа осећај сигурности. Вођа крда је по правилу срна мајка, која води ланад. Тек пред сам пород срна прекида везу са прошлогодишњом ланади. По броју чланова и породичној структури разликује се породично, проширено породично и нагомилано крдо. Најтрајније је породично крдо које има развијене односе између јединки, јер се ради о члановима једне фамилије (срна - ланад).

У зависности од степена бонитета станишта, радијус кретања срне износи од 1 до 10 km. Осим тога, код срне као зоолошке породице је изражен селидбени нагон, али је различитог интензитета код појединих врста. Код сибирске срне је најизраженији и износи неколико стотина километара. Код европске срне тај нагон је знатно слабији, а израженији је код планинских срна због неповољнијих услова станишта.

Размножавање[уреди]

Јединке се паре у другој половини јула и првој половини августа, а понекад и касније. Код срна које се паре касније не долази до прекида развоја заметка тј. пород се одвија истовремено са онима које су биле у ембриотенцији. Срндаћ прати срну која је у терању и то траје 4 дана, а потом је напушта и тражи другу. На тај начин, он оплоди 4-5 срна.

Првороткиње доносе на свет једно, а касније најчешће два ланета.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :