Бокситогорски рејон

С Википедије, слободне енциклопедије
Бокситогорски рејон
Бокситогорский район
Положај
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјект Лењинградска област
Админ. центарБокситогорск
Статусопштински рејон
Оснивање25. јул 1952.
Површина7.180 km2
Становништво2014.
 — број ст.51.941
 — густина ст.7,23 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице47
Позивни број+7 81366
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Бокситогорски рејон (рус. Бокситогорский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у југоисточном делу Лењинградске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Бокситогорск. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014, на територији рејона је живело 51.941 становника или у просеку око 7,23 ст/км².

Географија[уреди | уреди извор]

Административна мапа рејона

Бокситогорски рејон смештен је у југоисточном делу Лењинградске области, и обухвата територију површине 7.180 км², што чини 9,59% рејонске територије, и по том параметру налази се на 3. месту међу 17 рејона у области. На истоку се граничи са рејонима Вологодске области, на југу је Новгородска област, док се на северу и западу граничи са Тихвинским рејоном Лењинградске области. Административни центар рејона град Бокситогорск налази се на око 250 километара источно од Санкт Петербурга.

Највећи део рејонске територије налази се на благо заталасаној Тихвинској греди која је део моренског Валдајског побрђа, на надморским висинама између 150 и 250 метара. Идући ка западу надморска висина постепено опада све до између 50 и 100 метара, и то је подручје познато као Тихвинска равница.

На подручју рејона је зона умереноконтиненталне климе, са просечним јануарским температурама од −10 °C, односно јулским од +17 °C. Годишња сума падавина има вредност између 650 и 700 милиметара. Најисточнији делови рејона налазе се у басену реке Волге, односно Каспијског језера (реке Чагода, Лид и Колп), док преостали део територије припада басену Балтичког мора ка којем се одводњава преко река Воложба и Тихвинка.

На подручју рејона налазе се знатна лежишта боксита, кречњака, доломита и тресета.

Историја[уреди | уреди извор]

Бокситогорски рејон успостављен је 25. јула 1952. године и у свом саставу првобитно је имао 17 сеоских совјета. Привремено је био расформиран 1. фебруара 1963, али је поново успостављен две године касније. Статус општинског рејона има од 1996. године.

Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона су живела укупно 53.842 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 51.941 становника, или у просеку 7,23 ст/км².[2] По броју становника Бокситогорски рејон се налази на 14. месту у области.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
52.875 55.665 49.999 49.452[3] 59.195[4] 53.842[1] 51.941*

Напомена: * Према процени националне статистичке службе.

На подручју рејона постоји укупно 261 сеоско насеље, а рејонска територија је подељена на 9 другостепених општина (3 урбане и 6 руралних), те на подручја два града – Бокситогорска (који је уједно и административни центар рејона) и Пикаљова. Статус урбаног насеља има још и варошица Јефимовски. Урбано је око 78% рејонске популације, док у сеоским центрима живи тек око 12.000 становника.

Привреда и саобраћај[уреди | уреди извор]

Најважнији извор прохода рејона долази од индустријске производње која чини око 75% укупног провредног дохотка рејона. Индустријска производња Бокситогорског рејона има удео од 3,2% у индустријској производњи целе области, а најразвијеније су индустрија алуминијума (фабрика глинице у Бокситогорску) и хемијска индустрија.

Најважнији саобраћајни правци који пролазе преко територије Бокситогорског рејона су железничка линија Санкт ПетербургПикаљовоВологда и магистрални друм А114 од Вологде до Нове Ладоге.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
  2. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020)
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]