Боксит
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. | |
|
|
| Боксит | |
|---|---|
| Општи подаци | |
| Категорија | руда |
| Идентификација | |
Боксит - је руда алуминијума који се претежно састоји од алуминијумових хидроксида. У свом саставу садржи још и силицијум диоксид, оксиде и хидроксиде гвожђа. Најчешће је црвене боје, ситнозрнаст. У највећим количинама настаје на месту оксидовања алуминосиликатних стена у топлим крајевима. Користи се и у металургији као и за израду материјала отпорних на ватру и брзо стврдњавајућих цемента. Модификација боксита је латерит.
Распрострањење[уреди]
Бокситно рударство је најраспрострањеније у Аустралији - њен удео у светској продукцији 1995. године износио је чак 39%. Највећа лежишта, са великом концентрацијом алуминијум оксида (до 60%), се експлатишу у рејону Веипа који лежи на Карпентаријском заливу, а мања у рејону Перт.
Преко 30% светске продукције боксита се добија у Латинској америци, посебно на Јамајци (9,9%) и у Бразилу (8%), а такође и у Венецуели, Суринаму и Гвајани. У Африци велики произвођач боксита је Гвинеја (12% светске производње).
У Србији руде боксида има на Косову и Метохији.
Удео осталих држава износи мање од 20%, а међу њима су између осталих Кина, Индија, Русија, Казакстан. У Европи највише боксита се добија у Грчкој (1,7%) и у Мађарској (1%).
Светска продукција и залихе боксита
Продукција Залихе База залиха
2000 2001
Аустралија 53 800 53 500 3 800 000 7 400 000
Бразил 14 000 14 000 3 900 000 4 900 000
Кина 9 000 9 200 720 000 2 00 000
Гвинеја 15 000 15 000 7 400 000 8 600 000
Гвајана 2 400 2 000 700 000 900 000
Индија 7 370 8 000 770 000 1 400 000
Јамајка 11 100 13 000 2 000 000 2 500 000
Русија 4 200 4 000 200 000 250 000
Суринам 3 610 4 000 580 000 600 000
САД NA NA 20 000 40 000
Венецуела 4 200 4 400 320 000 350 000
Остале државе 10 800 10 200 4 100 000 4 700 000
----------------------------------------------------------------
Свет - заједно 135 000 137 000 24 000 000 34 000 000
(подаци из 2001)
|
|
|
|---|---|
| 1. Самородни елементи | самородни бакар (Cu) • самородно сребро (Ag) • самородно злато (Au) • гвожђе (Fe) • самородни сумпор (S) • графит (C) • дијамант (C) • фулерен (C) |
| 2. Сулфиди | пирит • халкопирит • пентландит |
| 4. Оксиди и хидроксиди | спинел • гетит • хематит • магнетит • корунд • лед |
| 5. Карбонати, нитрати, борати | арагонит • азурит • доломит • калцит • малахит |
| 6. Сулфати, хромати, волфрамати, молибдати, ванадати | анхидрит • гипс • апатит • карнотит • леграндит • вулфенит • волфрамит |
| 8. Силикати | алмандин • циркон • андалузит • топаз • берил • кордијерит • епидот • цојсит |