Брекиња
-
- Друга значења су пописана у чланку Брекиња (вишезначна одредница).
| Брекиња | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 брекиња у пролеће
|
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||
| Torminalis clusii (Roemer) K.R.Robertson & J.B.Phipps[1] |
||||||||||||
| Синоними: | ||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
Брекиња (лат. Torminalis clusii) је дрвенаста биљка из фамилије ружа (Rosaceae), која расте у шумама Европе, Мале Азије и северне Африке[1][2]. Плодови брекиње користе се у људској исхрани као воће.
Садржај |
Опис биљке [уреди]
Брекиња је дрво висине до 20 m са округлом и густом крошњом[3]. Кора јој је у почетку глатка и сјајна, док се у старости јављају уздужне или попречне, плитке и неправилне пукотине. Пупољци су јајасто-округласти и голи[3]. Листови су једноставни, доста варијабилни, али обликом подсећају на листове глога[1]. Цветови су актиноморфни, беле боје, сакупљени у широке гроње[3]. Плод је крушколики помум, смеђе боје, величине до 2 cm, са бројним лентицелама. У плоду има 4–5 семена[3].
Генетика [уреди]
Брекиња је скоро искључиво диплоидна врста. Претпоставља се да је давнашњом хибридизацијом са мукињом широм Европе дала врсте из агрегације Sorbus latifolia[1]. Новонастале врсте се размножавају апомиксијом.
Екологија [уреди]
Брекиња се јавља спорадично у светлим широколисним шумама храстовог појаса. Најчешћа је у заједницама са сладуном и цером (Quercetum frainetto-cerris), и китњаком и грабом (Querco-Carpinetum).
Класификација [уреди]
Брекиња је са сродном иранском врстом Torminaria orientalis издвојена у засебан род од стране појединих аутора. Традиционалније, овај род се сматра делом рода јаребика (Sorbus). Научни синоним јаребике је Sorbus torminalis (L.) Crantz.
Привредни значај [уреди]
Брекиња се у Србији употребљавала као коларско, столарско и токарско дрво, и за израду инструмената (попут лењира)[3]. Цветови су медоносни, богати поленом и нектаром. Плодови се користе у исхрани, за производњу сирћета и ракије[3]. Раније је коришћена и као лековита биљка (назив torminalis значи добра за колику).
Литература [уреди]
- ^ а б в г Robertson, K.R., Phipps J.B., Rohrer J.R. 1991. A synopsis of genera in Maloideae (Rosaceae). Syst. Bot. 16: 376–394.
- ^ Rushforth K. 1999. Trees of Britain and Europe. Collins. ISBN 0-00-220013-9
- ^ а б в г д ђ Јовановић Б. 1972. Sorbus torminalis. У: Флора СР Србије IV (ур. М. Јосифовић). Београд: САНУ.
