Васкулогенеза
Васкулогенеза је физиолошки процес и ембрионска неоваскуларизација која јавља током ембрионалног развоја и односи се на формирање примитивних (првобитних) крвних судова унутар плода и његове околине мембране и укључује »ин ситу« диференцијацију из мезодерма изведених ангиобласта, која се гомилају и формају нове крвне судове.[1]Иако је често предмет расправе, васкулогенеза је термин који се спонтано користи да означи формирање крвних судова, а интусуусцепција је термин који се користи за настајање крвних судова одвајањем од постојећих.[2]
Садржај |
Савремена терминологија у неоваскуларизацији [уреди]
Слични процеси неоваскуларизације су васкулогенеза ангиогенеза и артериогенеза које не треба међусобно поистовећивати;
- Ангиогенеза, подразумева формирање нових крвних судова преко клијања или одвајања од већ постојећих крвних судова и јавља се како пре тако и постнатално. Васкуларизације мозга настаје првенствено кроз ангиогенезу. [3]
- Артериогенеза, означава процес ширења колатерала већ постојећих артериола од којих се формирају веће артерије.
- Анастомоза, је природно или вештачки створена веза између крвних судова, која омогућава преусмеравање ток крви код постојања баријере у неком крвном систему. Артеријске анастомозе, попут оних у мозгу, рукама, или у стомаку омогућавајући адекватан проток крви у неким од зачепљених крвних судова. Вештачко анастомозе је хирушка метода, која има за циљ побољшање снабдевање крвљу ткива у неким васкуларним болестима.[4]
Васкулогенеза и ангиогенеза нису ексклузивни процеси већ представљају комплементарне механизме за неоваскуларизацију и после порођаја, а специфични ангиогенетски фактори, системом сигнализације управљају сваким кораком у формирању крвних судова у оба ова процеса.
Прва крвна острвца од којих настају крвни судови у процесу васкулогенезе настају у мезодерму из околине зида жуманчане кесе, а затим у трећој недељи од бочне плоче мезодерма. Крвна острвца се развијају као резултат дејства фактор раста ФГФ-2 ћелија које формирају мезодермални хемангиобласт. Хемангиобласт из централног дела крвног острвца формира крвне ћелије, док се на периферниним деловима налаза ангиобласти. Када се у васкулогенези створе зачеци (клице) првих крвних судова, настаје снабдевање крвљу путем континуиране ангиогенезе .
Недавна истраживања су показала да се васкулогенеза такође може појавити и у одраслом организму. Откривене су, и идентификоване кружне ендотелне ћелије (изведене из матичних ћелија), које могу да покрену неоваскуларизацију, у току развоја тумора или процес реваскуларизације након трауме, (нпр. после исхемије срца).
Види још [уреди]
Извори [уреди]
- ^ ((en)) John S. Penn (11. 3. 2008.). Retinal and Choroidal Angiogenesis. Springer. стр. 119–. ISBN 9781402067792 Приступљено 7. 1. 2011..
- ^ Cvetković Z, Vojinović M. Angiogeneza. Materia medica. 2006; 22(3):22-28.
- ^ ((en)) „Endoderm -- Developmental Biology -- NCBI Bookshelf“ Приступљено 7. 1. 2011.
- ^ ((bg)) Анастомоза, дефиниција појма на: www.puls.bg
Библиографија [уреди]
- ((en)) Patan S. Vasculogenesis and angiogenesis as mechanisms of vascular network formation, growth and remodeling Journal of Neuro-Oncology Volume 50, Numbers 1-2 October, 2000 doi:10.1023/A:1006493130855
- ((en)) Gerald A. Grant and Damir Janigro Vasculogenesis and Angiogenesis The Cell Cycle in the Central Nervous System (2006) doi:10.1007/978-1-59745-021-8_4
 |
Овај незавршени чланак Васкулогенеза везан је за медицину. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
